Tema: Sanjam svoj san sa srebrom iz Pekinga

[naca]

Borislava Perić, prvakinja u stonom tenisu
Sanjam svoj san sa srebrom iz Pekinga

Sticajem nesrećnih okolnosti Beba je postala invalid. Volja, prijatelji i porodica pomogli su joj da nastavi život, a sport joj je doneo nebrojene radosti. Supruga čuva od javnosti, a on ne gleda njene mečeve jer se mnogo nervira.


Autor: S. Vasić | Foto:J.V. | 28.12.2008.
Rođena Bečejka Borislava Perić nije ni sanjala da će se baviti sportom kojim se sada bavi, a kamoli da će joj to doneti slavu na letošnjoj Paraolimpijadi u Pekingu, gde se okitila srebrnom medaljom u stonom tenisu.
Beba je završila srednju trgovačku školu u Bečeju, u kome je i živela do pre dve godine. Sticajem nesrećnih okolnosti, 1994. godine se na radnom mestu u jednoj stolarskoj radionici tako povredila da je to moglo koštati i života. Ali nije, ostala je nepokretna i sada je u kolicima. Snagom i voljom pokazala je, međutim, da može da stigne i postane zapažena i u celom svetu.

– Zahvaljujući nekolicini osoba, prvenstveno mojoj drugarici Sanji koja mi je rekla čuvenu rečenicu koja me prati stalno u životu – „Ako ja mogu s tobom, zašto ti ne bi mogla sa mnom“ – otišla sam pravim putem. Osim nje, i moji roditelji i kolege na poslu su mi u početku pomagali da prevaziđem neke od prepreka, a naročito one psihološke, kada morate da izađete u svet i suočite se s okolinom.

Nakon nesreće desilo se i nešto lepo, jer se Beba sada druži i s drugim invalidima koje je upoznala najpre na sastancima u Udruženju, a neke od njih zna i preko sporta.

Počela je da igra košarku u kolicima za klub „Vojvodina“ u Novom Sadu. Onda su je prijatelji nagovorili da uzme reket u ruke. Tako je krenula rekreativno pre skoro šest godina sa stonim tenisom. Posle je sve ozbiljnije ulazila u to i došla je do međunarodnih takmičenja. Trenira u Stonoteniskom klubu SPIN iz Novog Sada.
– Pre šest godina bilo mi je nezamislivo da ću ikada obući dres reprezentacije. Ali za to je potrebno vežbati pet puta nedeljno dvaput dnevno po dva sata. Nekada je to i šest dana u nedelji pred neki turnir.
Zato, naročito posle Olimpijade, Beba ima malo slobodnog vremena, koje koristi da poseti mlađu sestru i njena dva klinca.

Suprug najveća podrška

– Porodica je u startu prihvatila moju odluku da se bavim sportom. Poslednje tri godine mi je privatni život u zapećku i zbog toga trpe i prijatelji i rodbina. Viđaju me, uglavnom, na TV-u.
Kada nije s njima, onda je na izletima ili u šetnji, ili još češće na pecanju, naročito poslednjih godinu dana.
Uz nju je, ipak, najviše i najčešće njen suprug Milenko, koji je prati na svim treninzima i putovanjima. Venčali su se 1. novembra ove godine posle dve godine zabavljanja. Kaže da ga je upoznala na jednom domaćem turniru u Beogradu, ali da Milenko retko gleda njene utakmice jer njegovo nerviranje ni trener ne može da podnese. Beba ga pravda komentarišući kako je mnogo teže gledati meč nego biti učesnik.

Uz ovoliku podršku najbližih Beba ima sve uslove da nastavi da se u potpunosti posvećuje stonom tenisu.
– Trenutno se ne bavim ničim drugim jer mi treninzi i putovanja oduzimaju puno vremena. Ukoliko želim da ostanem u vrhu i postižem velike rezultate, moram dosta da treniram.
Borislava, međutim, i danas smatra da je tek na početku karijere i trudiće se da što duže ostane aktivna u sportu jer tako, osim putovanja, ima priliku da upozna nove ljude, njihovu kulturu i običaje.
– Volela bih kasnije da postanem trener jer je to zdravo za osobe s invaliditetom.

Poslednje tri godine Borislava je silno želela da ostvari normu za Olimpijadu, da bi prošle godine s evropskim zlatom to i uspela, a na početku ove godine je bila i prva na svetskoj rang-listi. Ove godine je sa svakog svetskog kupa na kom je učestvovala donosila zlatnu medalju u svojoj klasi, da bi sve to krunisala srebrnom medaljom na Paraolimpijskim igrama u Pekingu.

Olimpijada ostvarenje sna

– Osvojeno srebro u Pekingu ostvarenje je mog sna. Jer san svakog velikog sportiste je da ode na takmičenje, pogotovo Olimpijadu. Međutim, doći sa odličjem i biti u centru pažnje nije baš najsjajnije jer se mnogo više pojavljujem u medijima posle toga, a meni to nije toliko bitno koliko mi je bitno da se sportski dokažem – priča Borislava, koja je i članica Upravnog odbora Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Borislava Perić je ove godine u Pekingu blistala s osvojenim drugim mestom u stonom tenisu i dokazala, kao član Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara u Novom Sadu, da su i u sportu svi jednaki. Za ovakav doprinos Srbiji, za sada je dobila sportsko priznanje „Jovan Mikić Spartak“ koje dodeljuju u Vojvodini, i nagradu za najboljeg sportistu s invaliditetom od Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Još čeka deo nagrade

Borislava Perić Beba još nije dobila od države novčanu nagradu i nacionalnu rentu za osvojeno drugo mesto na Olimpijskim igrama.
– Kasno smo predali potrebnu papirologiju, ali je to naš propust, a ne državni. Nadam se samo da ćemo uskoro dobiti povoljne vesti.

Italijanka najljuća protivnica

Kao najljuću protivnicu pamti Italijanku Patriciju Saku od koje je izgubila na prvom turniru za klasifikacije u Slovačkoj.
– Posle turnira mi je prišla s rečima: „Ako budeš uporna, možda jednog dana i postigneš nešto.“ Kroz godinu dana sam počela da je pobeđujem i njene reči sam shvatila kao reči podrške. Isto tako, biće mi žao i ako još koji put ne budem odigrala meč sa Nemicom Monikom Demajsikorom jer se s njom nikad ne zna kako će se završiti meč.


Izvor : Blic