Tema: Roditelji koji diskriminisu svoju vlastitu djecu

[arijana]

Odrasla sam, samostalna, zaposlena (mada trenutno na bolovanju), ne zivim sa roditeljima i ni u kom pogledu na zavisim od njih. Ipak, neki njihovi postupci me duboko vrijedjaju. Osjecam kao da se stide sto sam "drugacija". Pomazu oni meni kada su materijalne stvari u pitanju, ali osjecam da jednostavno ne zele da me gledaju. 1. augusta sam izisla iz bolnice i od tada me nisu posjetili (ne zivimo u istom gradu). Po svemu sudeci nece me pozvati da u januaru dodjem kod njih u posjetu, iako je to svih ranijih godina bilo normalno i obavezno. Ali tih ranijih godina nisam imala invaliditet!
Zaista ne umisljam ovo sto pisem. Jos u bolnici moja majka nije uopste zeljela da gleda kada ja vjezbam hodanje sa protezom, nije zeljela da izlazi sa mnom napolje van bolnickih zidova i uvijek joj bilo najvaznije sta ce okolina reci. Ima tu puno detalja kojima bih mogla da argumentujem moju tvrdnju, ali ne bih sad nasiroko. Sustina je sljedeca: JEDINE OSOBE KOJE SU ME ISTINSKI DISKRIMINISALE OTKAKO MI SE DESILA NESRECA SU MOJI RODITELJI. Svi moji prijatelji su stvarno OK, moja kcerka je OK, samo se oni ponasaju na nacin koji me dovodi do bijesa. Oni zive u maloj sredini, malogradjani su (narocito mama), ali, svejedno, nisam to ocekivala od njih. Ipak sam mislila da su malo civiliziraniji. Po profesiji su prosvjetni radnici.
Interesuje me misljenje forumasa o ovom problemu, kako da se postavim prema njima (ipak su mi roditelji, a i njihova diskriminacija je veoma suptilna i zavijena), kakva su vasa iskustva sa roditeljima. Imam osjecaj da sam jedina koja ima ovakav problem.

[Maka]

Uh, tesko pitanje.
Moja situacija je drugacija, ja imam MS, mama mi je umrla, a tata nikada nije pomenuo ime moje bolesti. Uvek je u nekom neodredjenom licu. Nikada nece reci:"Ima danas u Blicu neki tekst o MS...", nego:"Danas u Blicu nesto pise, donecu ti,...".
Da li si razmisljala da im je zao. Ti si njihovo dete, nikoga ne vole vise na svetu i prosto im je zao sto se to desilo. I onda kada ne gledaju, lakse im je. Kao da se operacija nije ni desila, kao da je sve kao pre. Kazes i sama da ti materijalno pomazu, to oni verovatno vide kao brigu o tebi. Verovatno ni sami nisu prihvatili novu situaciju. I onda im je lakse ovako.
Mislim da im je potrebno vreme.

[Maki]

ja bi o ovome mogla da pisem i pisem
ja sam oboljela od ms-a prije skoro 10 godina za to vrijeme sam ne malo puta zavrsavala u hitnoj ,lezala sam na neurologiji,i meni majka nije dolazila u posjetu,otac jeste jer on voli da uzme moje nalaze i otpusnu i onda da podje u vojnu ambulantu kod kolega da mu na srpski objasne tacnije da mu pojasne sta je meni,i danas kad odgleda nesto na tv-u ili procita u novinama obavezno me obavjesti, i na svaku moju kontrolu je isao sa mnom,na snimanja magnetnom ili skenerom,kada je bio pocetak bolesti  vodio me je kod njegovih u vojnu ambulantu kod ocnog...majka je i dalje ubijedjena da ja ni nemam ms i hoce da opet idem na sve  pretrage i naravno da nikome ne pricam sta mi je.a sad sam vec daleko od njih sa muzem i 2 djece a oni su tek druga prica...

[Asja]

Moji roditelji takodje nikada nisu pominjali ime bolesti kao nepomenica. Mislim da nikada realno nisu prihvatili tu cinjenicu, kao da se nista nije dogodilo. U pocetku mi je to smetalo, a kasnije ne, jer sam uvidela da je to njihov sistem odbrane, mozda bolest shvataju kao licni neuspeh.

[Maka]

Tesko im je da prihvate i onda se na taj nacin brane. Negiraju.
Moj tata je isto svuda sa mnom, kada muz ne moze. I sve sto treba da se juri od papira do kupovine svega i svacega, nabvki i sl. on mi uradi, da se ja ne mucim, ne umaram i sl. Ali ime, multiple skleroza, od njega nikada necu cuti. I meni je to potpuno jasno. Stiti me uvek i svugde, ali ...Mislim da mu je jako tesko, da je on zdrav, a ja ne.

[Ena]

Што се тиче мојих родитеља и моје породице сви су ок.и сви они прихватају моју МС.Моји родитељи се труде на сваки начин да ми помогну да што дуже останем овако како сам сада.Али супругови родитељи су ти који мисле да мени није ништа и којима смета моја мама кад дође да ми помогне нешто.И то је оно што мене доводи до лудила некада,ма не некада већ често 

[olja]

Mislim da mu je jako tesko, da je on zdrav, a ja ne.

Ja mogu da vam kažem nešto iz perspektive roditelja, a to je upravo ovaj Makin citat!
Mislim da je roditelju najteže da gleda svoje dete bolesno!
Poenta cele priče je da dete ne oseti onaj bol koji roditelj doživljava!
Ja smatram da je to deo koji roditelj MORA da prevaziđe, kako god zna i ume, a da pritom dete ne oseti apsolutno nikakve posledice!
Arijanine roditelje ne opravdavam ni na koji način! To što njima možda treba vremena, snage... je njihov problem sa kojim moraju da se izbore!
Ja imam drugu vrstu problema, a to je da moji roditelji i roditelji mog supruga negiraju stanje moje ćerke, za njih je ona njihova princeza i sve joj je dopušteno!
Ja sam shvatila da ja želim (ne moram), kao roditelj da joj pomognem i da je "iščupam" da poraste u čoveka!
Spremna sam sve da učinim i svugde da odem, da svom detetu pomognem onoliko koliko sam ja u mogućnosti!
I mogu vam reći još i to da sam vrlo zadovoljna svojim detetom i ponosim se time što sam njena majka!

[naca]

Ja živim u zajednici sa mojom mamom,već godinama,nažalost nikako da se steknu uslovi da se odvojimo od nje.Tata,moj divni otac je preminuo pre 13 god.
 Moj muž i deca mi maksimalno pomažu u svemu ,a od nje ni P od pomoći.Neko je divno rekao prijatelje,muža ,poznanike biramo,a roditelje ne.
To ti govori kako je moje stanje ,MS ,prihvaćeno od moje majke.

[olja]

Poenta cele priče je da dete ne oseti onaj bol koji roditelj doživljava!

Mislim, ako ga roditelj uopšte doživljava!

[Maka]

Ja ne mogu da verujem da ima takvih roditelja.
Ja samo mislim da se lose snalaze.
Da se ne razumeju.

[olja]

Daj Bože da se loše snalaze, na žalost izgleda da ih ima

[naca]

Jesam li pomenula da mi je mama zdravstveni radnik,tj,stomatološka sestra u penziji. Tako da nema veze obrazovanje i sredina,kako će nas najrođeniji prihvatiti.Sve zavisi od njih samih.

[Tia]

Ja sam bolesna od rodjenja pa su moji imali dosta vremena da prihvate sve cinjenice! Moj otac mi je toliko pomogao i i dalje toliko pomaze da bez njega ne znam sta bi bilo samnom! Medjutim moja majka je uspela zbog "patnje" zamnom da od sebe napravi veceg bolesnika nego sto sam ja. Uvek se takmicila i kad god je meni bilo lose moralo je da se vodi racuna o njoj, jer je njoj najteze sto joj je dete bolesno! To me je dovodilo do ludila i dobar deo zivota sam trosila zivce na to. Sada je vise niko ne uzima za ozbiljno, nek radi sta hoce sa sobom, njoj je cinjenica da ima bolesno dete tako dobar izgovor u zivotu da radi sta joj se prohte! To je sebicluk i egoizam nevidjen! Inace i moja je bila medicinska sestra, samo sto ona nije brinula sta ce okolina reci, ona se okolini predstavljala kao mucenica!
Da li ima potrebe da napominjem da nikad nije bila tu kad mi je trebala, kad sam bila vezana za krevet nije htela da mi da da jedem jer "se izlezavam po ceo dan, mogla bi malo i da ustanem"  !!!!

[olja]

Ljudi use i u svoje kljuse!
Pričala sam vam da meni moja majka mnogo pomaže ali i to ima svoju cenu! Samo, naučila sam da svoju porodicu stavim ispred svega i ispred svih tako da za ostale, žao mi je nema mesta!

[Ena]

Tia ovo sad što sam pročitala mi je jako teško palo.
Majka sam i kad mi dete dobije običnu temperaturu ne spavam noćima kako treba.Moja mama svaki drugi dan skoro dolazi i po kiši i po snegu i po najvećem suncu samo da mi pomogne pa sve i da mi ne treba pomoć,a živi na drugom kraju grada.
Imam majku kakvu bi svima poželela.Znam da jednoga dana nje neće biti a samim tim čini mi se i jedan deo mene će nestati.Ali tu su mi deca kojoj ću ja biti majka onakva kakva je moja prema meni.Puna ljubavi i pažnje.Volela bih da svi to osetite ovako kao ja.

PS.Ja ću vas sve voleti,paziti,maziti i tepati vam  dok smo ovde na forumu.