Roditelji koji diskriminisu svoju vlastitu djecu

arijana:
Odrasla sam, samostalna, zaposlena (mada trenutno na bolovanju), ne zivim sa roditeljima i ni u kom pogledu na zavisim od njih. Ipak, neki njihovi postupci me duboko vrijedjaju. Osjecam kao da se stide sto sam "drugacija". Pomazu oni meni kada su materijalne stvari u pitanju, ali osjecam da jednostavno ne zele da me gledaju. 1. augusta sam izisla iz bolnice i od tada me nisu posjetili (ne zivimo u istom gradu). Po svemu sudeci nece me pozvati da u januaru dodjem kod njih u posjetu, iako je to svih ranijih godina bilo normalno i obavezno. Ali tih ranijih godina nisam imala invaliditet! >:( >:(
Zaista ne umisljam ovo sto pisem. Jos u bolnici moja majka nije uopste zeljela da gleda kada ja vjezbam hodanje sa protezom, nije zeljela da izlazi sa mnom napolje van bolnickih zidova i uvijek joj bilo najvaznije sta ce okolina reci. Ima tu puno detalja kojima bih mogla da argumentujem moju tvrdnju, ali ne bih sad nasiroko. Sustina je sljedeca: JEDINE OSOBE KOJE SU ME ISTINSKI DISKRIMINISALE OTKAKO MI SE DESILA NESRECA SU MOJI RODITELJI. Svi moji prijatelji su stvarno OK, moja kcerka je OK, samo se oni ponasaju na nacin koji me dovodi do bijesa. Oni zive u maloj sredini, malogradjani su (narocito mama), ali, svejedno, nisam to ocekivala od njih. Ipak sam mislila da su malo civiliziraniji. Po profesiji su prosvjetni radnici.
Interesuje me misljenje forumasa o ovom problemu, kako da se postavim prema njima (ipak su mi roditelji, a i njihova diskriminacija je veoma suptilna i zavijena), kakva su vasa iskustva sa roditeljima. Imam osjecaj da sam jedina koja ima ovakav problem.

Maka:
Uh, tesko pitanje.
Moja situacija je drugacija, ja imam MS, mama mi je umrla, a tata nikada nije pomenuo ime moje bolesti. Uvek je u nekom neodredjenom licu. Nikada nece reci:"Ima danas u Blicu neki tekst o MS...", nego:"Danas u Blicu nesto pise, donecu ti,...".
Da li si razmisljala da im je zao. Ti si njihovo dete, nikoga ne vole vise na svetu i prosto im je zao sto se to desilo. I onda kada ne gledaju, lakse im je. Kao da se operacija nije ni desila, kao da je sve kao pre. Kazes i sama da ti materijalno pomazu, to oni verovatno vide kao brigu o tebi. Verovatno ni sami nisu prihvatili novu situaciju. I onda im je lakse ovako.
Mislim da im je potrebno vreme.

Maki:
ja bi o ovome mogla da pisem i pisem
ja sam oboljela od ms-a prije skoro 10 godina za to vrijeme sam ne malo puta zavrsavala u hitnoj ,lezala sam na neurologiji,i meni majka nije dolazila u posjetu,otac jeste jer on voli da uzme moje nalaze i otpusnu i onda da podje u vojnu ambulantu kod kolega da mu na srpski objasne tacnije da mu pojasne sta je meni,i danas kad odgleda nesto na tv-u ili procita u novinama obavezno me obavjesti, i na svaku moju kontrolu je isao sa mnom,na snimanja magnetnom ili skenerom,kada je bio pocetak bolesti vodio me je kod njegovih u vojnu ambulantu kod ocnog...majka je i dalje ubijedjena da ja ni nemam ms i hoce da opet idem na sve pretrage i naravno da nikome ne pricam sta mi je.a sad sam vec daleko od njih sa muzem i 2 djece a oni su tek druga prica...

Asja:
Moji roditelji takodje nikada nisu pominjali ime bolesti kao nepomenica. Mislim da nikada realno nisu prihvatili tu cinjenicu, kao da se nista nije dogodilo. U pocetku mi je to smetalo, a kasnije ne, jer sam uvidela da je to njihov sistem odbrane, mozda bolest shvataju kao licni neuspeh.

Maka:
Tesko im je da prihvate i onda se na taj nacin brane. Negiraju.
Moj tata je isto svuda sa mnom, kada muz ne moze. I sve sto treba da se juri od papira do kupovine svega i svacega, nabvki i sl. on mi uradi, da se ja ne mucim, ne umaram i sl. Ali ime, multiple skleroza, od njega nikada necu cuti. I meni je to potpuno jasno. Stiti me uvek i svugde, ali ...Mislim da mu je jako tesko, da je on zdrav, a ja ne.

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.