Tema: Okupaciona terapija

[Asja]

    
ULOGA I MOGUCNOSTI OKUPACIONE TERAPIJE KOD PACIJENATA SA MULTIPLOM SKLEROZOM

„Zivotno zadovoljstvo nije odredjeno velikim dogadjajima koji ostavljaju upecatljive znakove na nasem sjecanju (npr. vjencanja, diplome, promocije itd.) nego vise svakodnevnim zivotnim zadacima ili aktivnostima (okupacijama) koje prihvatamo zdravo za gotovo sve dok njihovo izvrsenje ne postane tesko ili neizvjesno“
                                                                       Christiansen C., Braun C. (1991)


Zivotno zadovoljstvo odrzava se na odnos prema samom sebi i prema okolini u kojoj se pojedinac nalazi. To je sposobnost prihvacanja onog sto zivot pruza.
Kvalitet zivota i zivotno zadovoljstvo su strogo individualne kategorije, ne postoji savrsen recept za sve, pa u tom kontekstu treba posmatrati  osobu, njene potrebe i izazove sa kojima se susrece.

Okupaciona terapija pruza zdravstvenu uslugu osobama ciji zivot je promijenjen :
 povredom ili bolescu
 razvojnim problemom
 procesom starenja
 socijalnim ili emocionalnim problemom.

Okupacioni terapeuti rade sa osobama svih starosnih grupa, na promociji i poboljsanju optimalne funkcionalne nezavisnosti u oblastima:

 samoobrazovanje (hranjenje, oblacenje, kupanje, toaleta, mobilnost, vjestine zivota u zajednici, menadzment stresa)

 produktivnost (radne sposobnosti, skola, promjena zanimanja, kucne aktivnosti, menadzment vremena i zivotnog stila)

 slobodnog vremena (igra/sport, hobiji/interesi, socijalizacija)
Cilj je okupacione terapije pomoci osobi da vodi koristan, zadovoljavajuci zivot sa maksimalnom nezavisnoscu i kvalitetom zivota.

Okupacioni terapeuti procjenjuju i tretiraju sledece komponente koje su bitni dijelovi neophodni za obavljanje svakodnevnih aktivnosti samonjege, produktivnosti i slobodnog vremena:

 motorno/ senzorno funkcionisanje
 kongitivno/ perceptualno funkcionisanje
 drustveno/ interakcijsko funkcionisanje
 psiholosko/ emocionalno funkcionisanje

Za pomenutu procjenu koriste se: intervjui, obzervacije, standardizovani testovi, i testovi performanse.
Za tretman okupacioni terapeuti koriste: gradirane aktivnosti, funkcionalne zadatke, rad sa drvetom, aktivnosti remedijacije, igre, zadatke papir/ olovka, struktuirane grupe, individualno savjetovanje, ortoze, opremu i sredstva za adaptaciju, edukativne seanse.

Multipla Skleroza je hronicna bolest centralnog nervnog sistema, a manifestuje se brojnim zaristima demijelinizacije, remisijama i egzacerebracijama.
U nervnom tkivu nalaze se zarista propadanja mijelinske ovojnice, razlicite velicine i razlicitog stadija. Najcesci simptomi kod multiple skleroze su: piramidne lezije (monopareze, hemipareze, parapareze, kvadripareze), problem hoda, vrtoglavice, senzorni problemi (utrnulost, parastezije, zarenje i sl.), vizuelni problemi, perceptualni problemi, umor, koordinacija, spasticitet, problem sfinktera, kognitivni problemi (poremeceno prosudjivanje, gubitak memorije).

Okupaciona terapija je veoma vazan dio terapije i tretmana osoba oboljelih od multiple skleroze. Postoji dosta slicnosti i preklapanja kod okupacione i fizioterapije, mada postoje i dijelovi koje tretira iskljucivo pojedina profesija. Okupaciona terapija je u principu fokusirana na podrucje koje se odnosi na oblasti dnevnih aktivnosti kod kuce i na poslu/skoli.
Sto znaci da se okupacioni terapeuti (OT) fokusiraju na vjestine koje zahtijevaju snagu gornjeg dijela tijela, koordinaciju, kontrolu fine motorike, odnosno „okupacije“ svakodnevnog zivota. To ukljucuje kupanje, toaletu, kucne poslove, kao i rad na radnom mjestu. OT su takodje fokusirani na kognitivne probleme i mogu pomoci pri kognitivno retreningu i strategijama za kompeznzaciju poremecaja pamcenja.
Mozda najvazniji dio da OT mogu pomoci sa tehnikama za ustede energije i sprecavanje umora.

Umor je jedan od najcescih simptoma multiple skleroze i vrlo cesto veoma ogranicava osobu u svakodnevnim aktivnostima. Odrazava se na sve vidove dnevnih aktivnosti i utice na kvalitetu zivota. Dozivljaj umora je subjektivan, pa je vazno imati precizan uvid u aktivnosti kojima se osoba od multiple skleroze bavi u toku dana.
To nam omogucava laksu edukaciju osobe za tehnike stednje energije, te kombinaciju radnih zadataka i odmora.

Osobama oboljelim od  multiple   skleroze obicno se daju sledeci savjeti koji su se u praksi pokazali veoma korisnim za pojednostavljenje dnevnih aktivnosti i smanjivanje osjecaja umora:

1. koristenje kratkih ali cestih odmora tokom dana
2. planiranje i organizovanje zadataka, radnog prostora, eliminacija nepotrebnih koraka smanjice napore i ustedjeti vrijeme i energiju
3. pravilno rasporediti teze i lakse aktivnosti tokom dana, teze aktivnosti obavljati u nekoliko faza u toku dana sa obaveznim periodima odmora izmedju
4.  za obavljanje svakog zadatka planirati dovoljno vremena
5. napraviti dnevni, sedmicni, mjesecni plan aktivnosti i sastanaka
6. eliminisati aktivnosti koje nisu nuzne (pr. Sudje se ne mora brisati, moze se ostaviti da se ocijedi itd.)
7.  planirati velicinu aktivnosti  prije podne, jer tada imamo najvise energije
8.  stres moze uzrokovati umor, zato ga treba eliminisati tehnikama relaksacije
9.  ne oklijevati u trazenju pomoci ukoliko nam je potrebna (porodica, prijatelji)

http://www.multiplaskleroza.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=35