Tema: nezaposlenost osoba sa invaliditetom

[naca]

Nehuman odnos poslodavaca u Mitrovici

Nema posla za gluve i slabovide
Autor: Narcisa Božić | 08.11.2008.


SREMSKA MITROVICA - Od 600 osoba sa invaliditetom u Sremskoj Mitrovici, u poslednjih pet godina tek petnaestak ih je dobilo posao, navode u lokalnoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja. Iako država nudi beneficije za njihovo zapošljavanje, poslodavci se zbog uvreženih predrasude retko odlučuju da ih prime u radni odnos.

- Sa predrasudama okoline suočavam se od ranog detinjstva kada mi je ustanovljena stopostotna oštećenost vida. U Zemunu sam završila osnovnu i srednju školu za slepe i slabovide osobe, pravno-birotehničkog smera. Sa majkom, koja je kao tehnološki višak ostala bez posla, živim u iznajmljenom stanu, od 16.500 dinara, koje dobijam od Centra za socijalni rad za negu drugog lica. To su nam jedini mesečni prihodi. Majka povremeno sprema po kućama, a ja sam bez šansi da nađem posao - priča Gordanka Rogan.
Naša sagovornica napominje da je pokušavala da do posla dođe u pozorištu, pošti, Arhivu Srema, ali je radno mesto uvek dobijao neko drugi.
Mirjana Teodorović, sekretarice Udruženja slepih i slabovidih Sremske Mitrovice, kaže da pokušava da nađe posao za 130 članova, od kojih su 11 mladi sa srednjom stručnom spremom. U proteklih pet godina Udruženje je uspelo da za dvoje članova nađe posao.
- Umesto da se usvoji zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, u skupštinsku proceduru ušao je Zakon o psima vodičima. Pri tom se zaboravlja da slepe osobe nemaju para za izdržavanje pasa - kaže Teodorovićeva.
Ona naglašava da je ovo udruženje ove godine uspostavilo lepu saradnju sa preduzećem „Meler‘‘, koje je zaposlilo tri osobe sa invaliditetom, a još tri čekaju posao pošto su obavljeni razgovori i testiranja.
- Nažalost, većina gluvih i gluvonemih živi vrlo teško. Većina njih je radila u velikim mitrovačkim preduzećima koja su propala, poput „Matroza‘‘, „Mitrosa‘‘, „1. novembra‘‘, „Proletera‘‘, MIV-a, „Dijane‘‘ - kaže Jasna Subić, predsednica Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih Srema, koje broji 1.000 članova.

U Sremu zaposlena 21 osoba sa hendikepom
Prema podacima mitrovačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na teritoriji Sremskog okruga je 938 osoba sa invaliditetom. U prvih devet meseci 2008. godine u Sremu je zaposlena 21 invalidna osoba; obuku za aktivno traženje posla prošle su dve osobe, dok su obuku ''Put do uspešnog preduzetnika'' pohađale četiri osobe.

Izvor Blic

[Tia]

Zakonom do posla za invalide

Beograd -U Srbiji ima oko 700.000 osoba sa invaliditetom, a stopa nezaposlenosti iznosi 74,5 odsto, odnosno samo 21.000 invalida ima posao, kažu nadležni.

To znači da oko 10 odsto građana Srbije čine osobe sa invaliditetom, a da čak 70 odsto njih živi u siromaštvu. Jedan od načina da se poboljša njihov materijalni status jeste i donošenje prvog zakona u Srbiji koji se bavi zapošljavanjem invalida. Taj zakon predviđa obavezivanje poslodavaca da zapošljavaju i osobe sa posebnim potrebama.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nadaju se da će novim zakonom broj zaposlenih invalida svake godine rasti za 7.000.

"Dosadašnja zakonska rešenja su utvrđivala nesposobnost za rad, a ovaj zakon, nasuprot tome, utvrđuje sposobnost za rad osoba sa invaliditetom i na taj način im omogućava uključenje u društvene tokove, a pre svega u svet rada i zapošljavanje", kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.

Novim zakonom uvela bi se obaveza za sve poslodavce koji imaju više od 20 radnika da na svakih 50 zaposlenih prime jednu osobu sa invaliditetom. Ako poslodavci tu obavezu ne ispune, plaćaće kazne.

Ipak, jedan od osnivača Centra za samostalni život invalida Damjan Tatić kaže da nisu sva preduzeća tehnički spremna za zapošljavanje invalida. "U principu, zavisi od vrste delatnosti kojim se preduzeća bave", kaže on.

"Ovi koji se bave uslužnim delatnostima često znaju da budu prilično pristupačni, ali recimo neka preduzeća koja se bave industrijskom proizvodnjom ili poljoprivredom po samoj prirodi stvari nisu dostupna osobama sa invaliditetom", kaže on.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da će novi zakon pomoći da se materijalno rasterete porodice osoba sa invaliditetom, ali i da se poveća njihov doprinos društvu.

"Zakon je specifičan po tome jer uvodi tzv. kvotni princip, odnosno obaveznost poslodavca da na svakih 50 zaposlenih, zaposle jednu osobu s invaliditetom. Mi smo se trudili da to bude sa merom. To nije preveliko opterećenje.“, kaže Ilić.

Predstavnica Međunarodne organizacije rada Ildiko Rigo upozorava da sistem kvota neće u potpunosti rešiti problem.

"Postoji opasnost da poslodavac zaposli osobu sa invaliditetom, ali da mu ne dozvoli da se zaista i bavi poslom, pa na taj način invalidi bivaju dodatno isključeni iz društva i rada", kaže ona.

Vladimir Ilić objašnjava da je u nekim drugim zemljama obavezni procenat zaposlenih invalida mnogo veći nego što je predloženo u Srbiji.

"Ovde je svega dva posto, a dajemo takođe i alternativu da oni poslodavci koji ne mogu, iz bilo kog razloga, da zaposle osobu sa invaliditetom, uplaćuju penale u budžetski fond“, dodaje Ilić.

Oni su učestvovali na konferenciji "Zapošljavanje osoba sa invaliditetom" o poboljšanju položaja i društvenoj odgovornosti u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koju je organizovao list "Danas".

Svi učesnici konferencije o novom zakonu saglasni su da doprinos osoba sa invaliditetom može biti velik jer su posvećeni radu, verni kompaniji i dodatno vode računa da izbegnu povrede na poslu.

Izvor:B92

[naca]

Invalidi kao hranitelji porodica

Kragujevačka „Zastava INPRO” zapošljava invalide po programu vlade i Nacionalne službe za zapošljavanje, a plan je da u ovoj zaštitnoj radionici do 2013. stalni posao dobije 180 osoba sa urođenim fizičkim i mentalnim nedostacima
 


(Foto M. Ignjatović)
 Kragujevac – Dvadesetogodišnji invalid Bane Ivanov kaže da sada ima budućnost, a njegova sedmočlana porodica više neće zavisiti od socijalne pomoći: od 15. novembra, on radi u „Zastavi INPRO“, zaštitnoj radionici koja je po programu vlade i Nacionalne službe za zapošljavanje u stalni radni odnos primila 15 osoba sa invaliditetom. Njima su prekjuče uručeni sertifikati o završenoj tromesečnoj obuci za bravare.

– Rukovodstvo „Zastave INPRO“ jedino u ovom gradu na pravi način brine o invalidima. Sad, kao bravar, mogu da radim i zaradim za svoju decu – kaže za „Politiku“ Ivanov.

Direktor „Zastave INPRO“ Branko Veljović za „Politiku“ kaže da invalidi ne smeju biti zaboravljeni i skrajnuti, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju.

– Važno je da ih uključimo u društvo, da im damo šansu, a pokazalo se da su oni odlični radnici, često bolji od onih koji su zdravi – ističe Veljović.

„Zastava INPRO“ je samo tokom ove godine, po različitim osnovama, u stalni radni odnos primila 21 osobu sa invaliditetom, a ukupno ih u ovoj zaštitnoj radionici radi 46, što je polovina od ukupnog broja zaposlenih. Direktor Veljović naglašava da će „Zastava INPRO“ do 2013. godine uposliti ukupno 180 osoba iz ove kategorije. Zaštitna radionica, inače, proizvodi lake prikolice za sve vrste vozila i ima ugovorene izvozne aranžmane vredne oko tri miliona evra.

Na evidenciji kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je 1.724 invalida, a na osnovu programa obuke za poznatog poslodavca ove godine je, u tridesetak firmi, upošljeno stotinu osoba sa urođenim manama.

– Projekat obuke invalida za poznatog poslodavca daleko je jevtiniji od obezbeđivanja novog radnog mesta, a sledeće godine nameravamo da pojednostavimo proceduru. Ipak, najvažnije je da poslodavci, nakon tromesečne obuke, imaju obavezu da takve osobe prime u stalni radni odnos – kaže za naš list direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Ljiljana Petrović.

Prema njenim rečima, kragujevačka filijala planira da, u saradnji sa poslodavcima, pre svega zaštitnim radionicama, postane regionalni centar za zapošljavanje lica sa mentalnim i fizičkim nedostacima.

-------------------------------------------------------------

„Zastava INPRO” nema svoj prostor

Ukoliko država brzo ne reaguje, zaštitna radionica „Zastava INPRO“ uskoro bi mogla da ostane bez poslovnog prostora u kome radi punih deset godina. Naime, posle potpisivanja ugovora sa Fijatom, toj i drugim firmama naloženo je da se isele iz svojih hala. Ipak, rešenje ovog problema je moguće.

– Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije, pod čijom smo ingerencijom, ubrzano rade na rešenju ovog problema, pa očekujem da ćemo, početkom naredne godine, dobiti novu halu u krugu „Zastave“ u kojoj bismo mogli nesmetano da nastavimo proizvodni proces – naglašava direktor Branko Veljović i navodi da bi se u suprotnom zaposleni našli na ledini, a bili bi ugroženi i značajni izvozni poslovi.

B. Kartalović
[objavljeno: 3/12/2008]

Izvor Politika

[naca]

Pokrajina pomaže nova zapošljavanja osoba sa invaliditetom
03. decembar 2008. 

NOVI SAD - Na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u Izvršnom veću Vojvodine danas su potpisani ugovori sa poslodavcima za finansiranje novog zapošljavanja 12 osoba sa invaliditetom.

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, ugovore su potpisali nadležni pokrajinski sekretar Miroslav Vasin i jedanaest poslodavaca u pokrajini koji će za tu namenu iz pokrajinskog budžeta dobiti podsticaje u ukupnom iznosu od 3.660.000 dinara.

Na taj način je pokrajina obezbedila novac za isplatu godišnjeg bruto ličnog dohotka novozaposlenih osoba po iskazanoj ceni rada a poslodavci su preuzeli obavezu da ih zadrže u radnom odnosu najmanje dve godine.

Po osnovu drugog konkursa te vrste ove godine, posao će dobiti dve osobe oštećenog vida i isto toliko onih sa oštećenim sluhom, pet sa fizičkim oštećenjima i tri osobe ometene u razvoju a među njima jedna je visokoobrazovana, devet ima srednju stručnu spremu a dvoje je nekvalifikovano.

Ponuđeno 26 radnih mesta

Vasin je napomenuo da se na taj konkurs javilo 18 poslodavaca širom pokrajine ponudivši ukupno 26 radnih mesta i dodao da će, zbog očigledno dobrog interesovanja, ponuda za novo zapošljavanje uz subvencije pokrajine biti ponovljena početkom iduće godine.

U Vojvodini je na evidenciji nezaposlenih više od 7.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta od kojih samo dva odsto imaju visoku ili višu stručnu spremu a ostali su sa niskom stručnošću ili nestručni.

Među nezaposlenim osobama sa invaliditetom u pokrajini njih 55 odsto su invalidi rada, ratnih vojnih i mirnodopskih invalida je 25 procenata, 14 odsto je kategorisana omladina dok je ostalih pet procenata.

Porast zaposlenosti u ovoj oblasti

Prema podacima nadležnog pokrajinskog sekretarijata, u Vojvodini je ove godine posao dobilo 157 osoba sa invaliditetom što je značajan porast zaposlenosti te kategorije u poslednjih pet godina.

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležen je i okruglim stolom u organizaciji vojvođanske Kancelarije za evropske poslove na kojem je razmatran položaj tih osoba kod nas i u EU.

U pokrajinskoj Privrednoj komori predstavljen je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom a u Sportskom i poslovnom centru "Vojvodina" otvoren je Sajam organizacija i ustanova tih osoba.

Izvor RTVojvodina

[naca]

Zaposliti osobe sa invaliditetom
9. januar 2009.
Forum mladih sa invaliditetom apelovao na Skupštinu da što pre usvoji Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kojih u Srbiji ima skoro milion.
(FoNet, arhiv)



Projekt menadžer Foruma Mikica Budimirović rekao je da je predlog tog zakona prošao Vladu i da se osobe sa invaliditetom nadaju da će biti usvojen u Skupštni na proleće. Budimirović je kazao da je svestan da ima prioritetnijih stvari, ali da će tek sa usvajanjem tog zakona zapošljavanje osoba sa invaliditetom postati obavezno za poslodavce.

"Do sada je bilo dosta programa i stimulansa za poslodavce, ipak to nije zaživelo na pravi način, a bilo je i zloupotreba. Izgleda da tu ne može ništa da se uradi sve dok zapošljavanje osoba sa invaliditetom ne bude obavezujuće zakonom", naveo je on.

Budimirović je objasnio da će Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom uvesti kvotni sistem tako da će svako preduzeće koje ima više od 20 zaposlenih morati da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, koje ima više od 50 zaposlenih - dve osobe...

Cilj zakona je unapređenje kvalifikacija osoba sa invaliditetom da mogu da odgovore na potrebe tržišta rada i omogućavanje zapošljavanja u skladu s njihovim radnim sposobnostima.

Forum mladih sa invaliditetom jeste organizacija osnovana 2005. godine u Beogradu koja na teritoriji cele Srbije okuplja mlade i energične osobe pod motom: "Biti jednak i stvoriti jednake mogućnosti u društvu".

Prema nekim procenama, u Srbiji svega 17 odsto preduzeća ima neki vid politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom i uglavnom je reč o stranim kompanijama, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje s kraja 2008. godine, njihova stopa nezaposlenosti iznosi 74,5 odsto.

Najveći broj njih ima prvi i drugi stepen stručne spreme, dok je sa šestim i sedmim stepenom samo oko 550 osoba.

Izvor : B92

[naca]

„Na ledini” 46 invalida
Koliko molbi je potrebno uputiti nadležnim državnim organima da bi reagovali i obezbedili prostor za rad zaštitne radionice „Zastava INPRO”, čije su hale, nakon potpisivanja ugovora, pripale italijanskom „Fijatu”
 

Brusači invalidi u kragujevačkoj „Zastavi INPRO” (Foto M. Ignjatović)

Kragujevac – U sveopštoj euforiji koja je pratila dolazak „Fijata“ u Kragujevac, svi su, izgleda, zaboravili na zaštitnu radionicu „Zastava INPRO“ i njenih 46 invalida, kojima je ova mala firma jedina mogućnost da rade i zarade. Na osnovu ugovora države i „Fijata“, pogoni „Zastave INPRO“ pripali su Italijanima, a za ovo uspešno preduzeće, i pored mnogobrojnih molbi upućenih nadležnim republičkim organima, nije obezbeđen drugi prostor za rad.

Poslovodstvo ove firme za proizvodnju svih vrsta auto i kamionskih prikolica upozorava da će se, ukoliko se uskoro ne pronađe rešenje, sedamdesetak zaposlenih, među kojima je 70 odsto invalida, naći „na ledini“. Bez pogona i hala, prema rečima direktora „Zastave INPRO“ Branka Veljovića, bio bi narušen ugled i poslovni kredibilitet preduzeća koje, kako napominje, već ima ugovorene izvozne poslove sa partnerom iz Francuske.

– Mi smo krajem 2008. dobili nalog da se iselimo iz naših hala, ali sa tim poslom još nismo počeli. Jednostavno, ne znamo gde ćemo da smestimo skupocene mašine, a morali smo da ih kupimo kako bismo ispunili obaveze prema Francuzima, sa kojima imamo ugovoren izvoz vredan oko dva miliona evra. Svesni da bi se firma, zbog dolaska „Fijata“, mogla naći u ovakvom problemu, mi smo se tokom poslednje dve godine bar pedesetak puta obratili resornom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ali odatle su stizala samo obećanja – kaže Veljović u izjavi za „Politiku“.

Shvatajući da su republički organi zauzeti rešavanjem krupnijih pitanja u okviru realizacije posla sa „Fijatom“, Veljović napominje da su stručne službe „Zastave INPRO“ sačinile i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja uputile predlog za rešenje problema. Reč je o elaboratu u kome je navedeno da u fabričkom krugu „Zastave“ postoji prazna hala, u vlasništvu države, koja u potpunosti odgovara potrebama preduzeća. Taj napušteni proizvodni pogon se, kako napominje Veljović, nalazi blizu sadašnjih pogona „Zastave INPRO“ i po kvadraturi odgovara potrebama ove zaštitne radionice.

– Reč je o praznoj hali „Zastava oružja“, koja je odavno napuštena i niko je ne koristi. Budući da je ta firma u vlasništvu države, državnim organima ne bi bilo teško da nam je ustupe. Treba, dakle, pokazati samo malo dobre volje i problem bi bio rešen. Uostalom, mi ne tražimo više nego što imamo sad. Ta hala ima oko 2.500 metara kvadratnih, kolika je i površina naših sadašnjih pogona – ističe Veljović.

U nameri da za svoje radnike obezbedi proizvodni prostor, direktor „Zastave INPRO“ se više puta obraćao nadležnima u gradskoj upravi, ali ni odatle, kako kaže, još uvek nije dobio nikakav konkretan odgovor. Razočaran odnosom i grada i države prema invalidima o kojima se, kako napominje, svi brinu samo „na papiru“, Veljović kaže da se „Zastava INPRO“ neće seliti sve dok se toj firmi ne obezbedi adekvatan radni prostor.

Direktor ovog preduzeća, koje je, valjda, jedino u Srbiji u kome invalidi čine većinu zaposlenih, smatra da je krajnje vreme da se ovaj problem reši, tim pre što je „Zastava INPRO“, u dogovoru sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, viđena kao regionalni centar za zapošljavanje, obuku i prekvalifikaciju osoba sa urođenim fizičkim i mentalnim manama. Prema Veljovićevim rečima, plan „Zastave INPRO“ je da u narednim godinama, najkasnije do 2013, zaposli još oko 180 gluvonemih osoba i radnika sa lakšim telesnim oštećenjima. 

Brane Kartalović

[objavljeno: 21/01/2009]
Izvor : Politika

[naca]

Zapošljavanje problem slepih
29. januar 2009. Izvor: Tanjug

Beograd -- Jedan od najvećih problema koje slepe i slabovide osobe imaju jeste zapošljavanje, kaže predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić.

Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavci bi bili u obavezi da na određeni broj zaposlenih prime i jednu osobu sa invaliditetom, kazao je on povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Luja Braja, tvorca posebnog reljefnog pisma za slepe osobe, poznatog kao Brajevo pismo.

Prema njegovim rečima, zbog odsustva zakonskih rešenja organizacije slepih funkcionišu po inerciji i tradiciji, a ne postoji ni zakon o organizaciji invalida, već se njihov rad oslanja na dobru volju pojedinaca u nadležnim institucijama na državnom ili lokalnom nivou.

"S jedne strane, imamo odsustvo zakona, a s druge strane i kada oni postoje, kao što je Zakon o sprečavanju diskriminacije, ne poštuju se u potpunosti", istakao je Stošić.

On je kazao da je Savez inicirao donošenje odluke kojom bi Vlada ustanovila Savet za probleme osoba za invaliditetom koji je ranije postojao, a u koji bi ušli predstavnici osoba sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, nephodno je i da računarska tehnika koja je pomagalo za slepe i koja bi trebalo da uključuje govorni softver bude subvencionisana od strane države, što je od velikog značaja za obrazovanje i rad slepih osoba.

Stošić je podsetio da u Srbiji ima oko 10.000 slepih i slabovidih osoba, organizovanih u 40 područnih organizacija gde članovi ostvaruju svoja prava, ali i pohađaju kurseve opismenjavanja.

Napomenuvši da je savez nezadovoljan kriterijumima raspodele sredstava Ministarstva za rad i socijalnu politiku namenjenih udruženjima osoba sa invaliditetom, rekao je da je neophodno napraviti preciznije kriterijume za finansiranje programa tih udruženja.

"Jedna od važnih aktivnosti Saveza je očuvanje stečenih prava i benificija, kao što su pogodnosti u korišcenju gradskog i prigradskog saobraćaja, mobilne i fiksne telefonije i komunalnih usluga", istakao je Stošić.

Prema njegovim rečima, situacija je tu dosta "šarena" jer to zavisi od lokalnih samouprava, pa negde osobe sa invaliditetom ostvaruju mnoga prava i pogodnosti, a negde ne.

Braj, koji je rođen 4. januara 1809. godine u mestu Kupvre, nedaleko od Pariza, oslepeo je u trećoj godini.

On je stvorio sistem za pisanje namenjen slepima koji se sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke, a slepi pomoću čula dodira, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo.

Prva knjiga na Brajevoj azbuci objavljena je 1829. godine pod nazivom "Metod za pisanje reči, muzike i višeglasja uz pomoć tačaka".

Povodom jubileja Brajevog rođenja, u biblioteci saveza "Dr Milan Budimir" promovisana je poštanška marka sa njegovim likom, kao i najstariji sačuvani primerak bukvara "Za moje prvo radovanje" Veljka Ramadanovića iz 1919. godine, pisanog Brajevim pismom.
Izvor : B92

[naca]

Salon za masažu u kojem rade slepi i slabovidi
Njihove ruke su nežnije
Autor: Zorica Lazarević 09.02.2009.

Salon za masažu u Jevreskoj 24 koji postoji već 12 godina nije poznat samo po niskim cenama i dobroj usluzi. Naime, u njemu su zaposlene samo slabovide i slepe osobe, koje su završile Srednju medicinsku školu za fizioterapeute u Beogradu. Mušterije su zadovoljne, tako da je salon skoro uvek pun, a zaposleni su zahvalni na prilici da i oni budu korisni članovi društva i na prilici da se kroz rad integrišu.
 
Salon je otvoren pre 12 godina, a prostorije je ustupio Savez slepih i slabovidih osoba, dok je Nacionalna služba za zapošljavanje pomogla opremanje.
- Prezadovoljni smo. Uspešno poslujemo dugi niz godina. Uslovi su dobri a najbitnije je da su mušterije zadovoljne - kaže Nataša Vukelić, sekretar Saveza slepih i slabovidih Srbije, napominjući da je život osoba sa invaliditetom težak i da je ovo samo jedan od načina da se integrišu u društvu.
U Srbiji ima preko 12.000 slepih i slabovidih osoba, a mali broj njih je zaposleno. U Beogradu postoji Srednja škola za slepe i slabovide, gde se oni edukuju za posao fizioterapeuta.
- U salonu radim pet godina i zaista sam srećna i zadovoljna. Mušterije su navikle na nas i mislim da su zadovoljni uslugom. Dokaz za to je da se njihov broj samo povećava - kaže Dina Pajazitović (26), koja je rođena slabovida, ali je sa 17 godina u potpunosti izgubila vid.

ceo tekst na
Izvor : Blic

[naca]

Posao za osobe sa invaliditetom
19. maj 2009.  Izvor: B92

Skupština Srbije je 13. maja usvojila Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon predviđa utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom, podsticajne mere za poslodavce u slučaju zapošljavanja ljudi koji imaju invaliditet, kao i mere i aktivnosti za profesionalnu rehabilitaciju.

Štamparija "Kosmos", međutim, već nekoliko decenija obučava i zapošljava osobe sa invaliditetom.

Dušan Šekerović već nekoliko meseci radi kao knjigovezac u štampariji “Kosmos”. On ima blagi mentalni invaliditet, ali kako kažu njegovi poslodavci, ali i on sam, nema nikakve poteškoće pri obavljanju radnih zadataka.
............

Od samog osnivanja preduzeća 1961. godine štamparija “Kosmos” se bavi rehabilitaciojom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.
Kroz firmu je od tada prošlo oko stotinu ljudi sa različitim fizičkim i mentalnim invaliditetima, kaže direktor štamparije Emin Golubović.

“Mi se borimo baš protiv toga da im ne dajemo pogodnosti, da oni mogu svuda da rade. Osobe sa invaliditetomu našem preduzeću rade na svim pozicijama, na svim poslovima iz oblasti štamparske industrije - počev od dizajna, pripreme za štampu, digitalne štampe kao najmodernijeg vida štampe danas, preko distribucije i štamparske dorade”, kaže on.

“I ono što je poenta je upravo prilagoditi uslove za rad njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti”, navodi Golubović.

Kako kažu u štampariji, ne postoje poslovi koje osobe sa invaliditetom ne mogu da rade. Potrebno je samo prilagoditit radno mesto stepenu i vrsti invaliditeta zaposlenog.

Država iz budžeta izdvaja sredstva za opremanje radnih mesta na kojima se zapošljavaju ljudi iz te kategorije stanovništva, a svi poslodavci koji planiraju da zaposle osobe sa invaliditetom imaju pravo da koriste ta sredstva.

Ceo tekst : B92

[Tia]

Zakon - mrtvo slovo na papiru?

Šabac -- Iako je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, njegova primena nikako da počne.

Zakon između ostalog predviđa podsticajne mere za poslodavce u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom.U Udruženju paraplegičara Mačvanskog okruga, navode da su svega dva njihova člana zaposlena, od ukupno 48 članova.

Kako navode, jedan od najvećih problema u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, je to što veliki broj ustanova još nema adekvatne prilaze.

......

Osim problema sa prevozom do radnog mesta, nepostojanje prilaza ustanovama prepreka su osobama sa invaliditetom, ipak poslodavci su zainteresovani za njihovo zapošljavanje.

„ Došli smo do zaključka da su ti ljudi od početka spremni da jako brzo uče, izuzetno su motivisani, jako dobro utiču na druge zaposlene ljude koji nisu fizički hendikepirani, što znači i da su ovi ljudi i mentalno prilično jaki“, rekao je Svetislav Damjanović, direktor „C Elektronic“.

U iščekivanju izgradnje prilaza za osobe sa invaliditetom, statistika zapošljavanja u Malvanskom okrugu ne ide im u prilog.

....

„Ja sam kao predstavnik osoba sa invaliditetom, i u našim organizacijama, smatramo da dolazak na novo radno mesto, ne treba da bude u smislu neke nove milostinje, nego zapravo ako to lice može da ostvari dohodak za sebe i za svoje poslodavce, prvenstveno treba da radi, naravno ako ima određenu stručnu spremu i sve ostale kvalifikacije koje su potrebne“, rekao je Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara.

Jedina nada za rešavanje problema nezaposlenosti je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i osposobljavanju osoba sa invaliditetom koji je Skupština nedavno usvojila, a dok se čeka na pročetak njegove primene, stpljivo čekaju i oni.


Cela vest na: B92

[Tia]

Predrasude i fizičke prepreke

 Od oko 700 000 osoba sa invaliditetom, koliko ih živi u Srbiji, samo oko 20 000 njih je u radnom odnosu.

Fizičke barijere, predrasude i nezainteresovanost glavne su prepreke za to da ovi ljudi pronađu posao. Ipak, prema nedavno usvojenonom Zakonu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, poslodavci će uskoro morati da obezbede odgovarajuća radna mesta i za ovu populaciju.

U Beogradu oko pet hiljada osoba sa invaliditetom traži posao, a u Srbiji je ovaj broj petostruko veći.

Prema poslednjim analizama sajta “Poslovi Infostud”, mogućnost da pronađu zaposlenje se smanjuje, jer je broj oglasa za posao koji im je dostupan u maju skoro prepolovljen u odnosu na prethodni mesec.

...

Pri kabinetu gradonačelnika nedavno je osnovano i Savetodavno telo za osobe sa invaliditetom, koje će im, između ostalog, pomagati u zapošljavanju.

Prošlog meseca usvojen je novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Nakon godinu dana, koliko traje pripremni period, poslodavci će biti u obavezi da na svakih 50 radnika zaposle i jednu osobu sa invaliditetom.

Ceo tekst: B92

[naca]

Smanjuje se broj oglasa za posao dostupan osobama sa invaliditetom
Poslodavci najčešće nude administraciju
Autor: I. Tošović

Beograd - Broj oglasa za poslove koji su dostupni osobama sa invaliditetom, prema podacima kompanije Infostud, u maju je skoro prepolovljen u odnosu na prethodni mesec, i iznosio je sedam odsto od ukupno objavljenih oglasa.

Na taj način se smanjuju mogućnosti ove populacije da pronađe zaposlenje, iako je sredinom maja Skupština Srbije usvojila Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom.

Branislav Jovanović, PR Infostuda, kaže za Danas da se „ova tendencija primećuje još od januara, kada je zabeležen najveći broj oglasa za posao dostupan i osobama sa invaliditetom, nakon kojeg dolazi do stalnog pada u njihovom broju“. On dodaje da je ohrabrujuće to što je od početka godine postavljeno preko 600 oglasa namenjenih i ovoj kategoriji kandidata za posao, a u njhovom raspisivanju prednjačile su kompanije Kronospan Srb d.o.o., Telenor, Marbo Product, Idea, Hemofarm.

Naš sagovornik objašnjava da je već od kraja prošle godine poslodavcima ponuđena mogućnost da postave ikonicu koja označava dostupnost radnog mesta i osobama sa invaliditetom. Inače, prilikom postavljanja oglasa, opcija za dostupnost pozicije i osobama sa invaliditetom nije obavezna.

To ne znači, ističe Jovanović, da ova populacija ne može da se javi i na druge oglase, ali na ovaj način Infostud želi da ohrabri kandidate sa invaliditetom da se jave na konkurs za posao bez straha da će biti odbijeni.

- Na taj način se ukazuje poslodavcima i na postojanje ove populacije, često sposobne i stručne u određenim radnim oblastima, ali bez ikakvog favorizovanja prilikom zapošljavanja - navodi Jovanović.

Violeta Kočić-Mitaček, advokat, ocenjuje za Danas da je razlog smanjenja oglasa dostupnih za osobe sa invaliditetom to što poslodavci „verovatno čekaju da Zakon zaživi, kao i da vide kakve stimulativne mere ovaj zakon predviđa“.

Kazne za godinu dana

Odredbe Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji koje se odnose na obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao i odredba o obavezi plaćanja penala u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju poslodavac nije zaposlio, počinju da se primenjuju godinu dana nakon stupanja na snagu ovog zakona.

Ceo tekst : Danas

[Ena]

Osobe sa invaliditetom-uspešni menadžeri
petak, 25. sep 2009

Predrasude su glavni razlog što u Srbiji na menadžerskim poslovima ima malo osoba sa invaliditetom. U poslednje vreme invalidi sve češće savladavaju i tu prepreku.Osobe sa invaliditetom mogu da budu uspešni menadžeri, ali ih je, uglavnom zbog predrasuda, malo na takvim funkcijama. Poslodavci su prihvatili da ih zapošljavaju, ali im je potrebno dati priliku da pokažu za šta su najsposobniji.
Ravnopravno takmičenje za sve
Srpske kompanije prihvatile su da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, ali sada je potrebno otići i korak dalje. Omogućiti im da se ravnopravno takmiče za svaki posao za koji prepreka nije njihov hendikep, već naše predrasude.
U kompaniji Delta kažu da se osobe sa invaliditetom retko javljaju na konkurse van programa predviđenog za njih, ali da imaju iste šanse kao bilo koji kandidat.

ceo tekst: RTS

[naca]

Posao za 106 osoba sa invaliditetom
Autor: E. B.

KIKINDA - Najviše osoba sa invaliditetom u Vojvodini zapošljava preduzeće „Lira“ u Kikindi. U njemu trenutno radi 106 hendikepiranih osoba, a ove godine su 22 preuzete sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Radna mesta su dobile gluvoneme, osobe sa oštećenim sluhom i blagom mentalnom insuficijencijom.

Krojačka radionica „Lire“ otvorena je prošle godine, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja za mašine i opremu platilo je 40.000 evra, a Sekretarijat za rad i zapošljavanje Vojvodine, ove godine je pomogao da se zaposli osam osoba sa invaliditetom.

Osim što rade u dve krojačke radionice, radnici „Lire“ obrađuju poljoprivredno zemljište i održavaju krug Livnice „Kikinda“. Direktora „Lire“ Jasmina Milankov kaže da je plan firme da zaposli što više mladih osoba sa invaliditetom.

Pokrajinski Sekretarijat za rad i zapošljavanje Vojvodine je zbog ovih uspeha u „Liri“ obeležio Svetski dan osoba sa invaliditetom. Krojačke radionice ove firme posetio je Miroslav Vasin, resorni sekretar, koji je rekao da „Lira“ uzor mnogim firmama, ne samo što zapošljava 106 osoba sa invaliditetom, već i zato što ima zdrav proizvodni program.

Ceo tekst : Blic

[Sklerozica]

Protest zaposlenih u DES-u

3. decembar 2009. | 13:58 -> 15:07 | Izvor: B92
Beograd -- Zaposleni u firmi DES Beograd koja većinom zapošljava invalide protestovali pred zgradom Ministarstva ekonomije zbog toga što već 14 meseci nisu primili plate.

Na Svetski dan invalida, oni su od Ministarstva tražili da odblokira račun firme kako bi ponovo mogli da učestvuju na tenderima i konkurišu za poslove.

Oko 150 radnika DES-a zauzelo je trotoar ispred zgrade Ministarstva ekonomije u Bulevaru kralja Aleksandra, a kako je većina njih gluvonema, kao jedini rekvizit da skrenu pažnju zaposlenima u Ministarstvu koristitli su pištaljke i parole sa natpisima: Pomozite invalidima, Više sluha na nas bez sluha, Tražimo naše plate.

Firma DES je pre izvesnog vremena podržavljena, ali je podrška države poslednjih meseci izostala. Direktor DES-a Miodrag Savić kaže da zbog toga u fabrici radi samo deo postrojenja.

On se nada da će Ministarstvo zaposlenima izaći u susret, jer je to do sada više puta činilo.

"Ono što tražimo je povezivanje staža, socijalni program za 100 radnika koji su se prijavili i Ministarstvo nam je dalo inicijativu da će oni tu učestvovati sredstvima. Nema trenutno stvari koje u ovom trenutku nisu rešene sa Ministarstvom. Ima nešto iz prošlosti što nerado prihvatamo i mi i Ministarstvo, ali se nadamo da ćemo rešiti. Inače, ako se to ne reši, ako ne odblokiramo račun DES-a neće biti", objasnio je Savić.

Ceo tekst: B92