Tema: Naučite da čitate nalaze krvi

[Asja]

Naučite da čitate nalaze krvi
Autor: Ivan Mišković | 19.08.2008. - 06:09

Mnogi pacijenti bi hteli da što pre saznaju nalaz ili dijagnozu, koji im najčešće ne znače ništa dok ih ne „prevede“ lekar. Laboratorijski nalazi su za većinu naše populacije i dalje tajanstveni vid komunikacije između lekara različitih specijalnosti.

Magistar farmacije Ivana Tadić, biohemičar u laboratoriji „Beolab“, objašnjava da laboratorijsko ispitivanje krvi podrazumeva dve vrste analiza. Na prvom mestu su one koje su usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod imenom krvna slika. Druge služe za proveru biohemijskog sastava krvi, na osnovu čega se ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.
Najčešće se krv uzima iz jagodice prsta ili vene na ruci, a u tom uzorku se zatim testiraju različiti sastojci, u zavisnosti od toga šta lekar želi da proveri.
- Većini laboratorijskih analiza ne prethodi nikakva posebna priprema i ljudi se odmah vraćaju uobičajenim aktivnostima. U cilju dobijanja što verodostojnijih rezultata najčešće se savetuje uzdržavanje od jela 12 sati pre davanja krvi - naglašava mr Ivana Tadić.

Krvna slika
Veoma često lekari od pacijenata zahtevaju da urade kompletnu krvnu sliku. Ova analiza se obavlja zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja. Krvna slika je najčešće deo rutinskog lekarskog pregleda. Krv se uzima iz vene ruke ili jagodice prsta, odnosno iz pete kod novorođenčadi.
Često je potrebno proveriti i broj belih krvnih zrnaca. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca, a sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Kada je njihov broj uvećan, to ukazuje da je telo napadnuto, na primer - bakterijama. Ako je njihov broj manji, onda se povećava rizik od infekcije. Uzimanje pojedinih lekova, takođe, može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize. Provera belih krvnih zrnaca najčešće je deo kompletne krvne slike, zajedno s brojem eritrocita i trombocita.

Hemoglobin i trombociti
Lekare obično zanima i koncentracija hemoglobina. Reč je o sastojku crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On je „nosač“ kiseonika u krvi. Svakim udahom, krv u plućima dobija kiseonik i, zahvaljujući upravo hemoglobinu, distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik neophodan za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se, umesto njega, vezuje ugljen-dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen-dioksida i novim vezivanjem kiseonika.
Krvne pločice ili trombociti su po veličini mnogo manji od belih ili crvenih krvnih zrnaca, a imaju ulogu zaustavljanja krvarenja kada dođe do oštećenja krvnih sudova.

Glukoza i bilirubin
Određivanje nivoa glukoze pomaže u otkrivanju dijabetesa ili hipoglikemije. Treba ga raditi nekoliko puta godišnje u slučajevima kad neko stalno obavlja poslove pod stresom i tokom trudnoće. Kod dijabetičara se nivo glukoze u krvi mora meriti i po nekoliko puta dnevno. Krv se uzima iz vene na ruci, a oni koji sami mere nivo glukoze iz jagodice prsta.
Bilirubin se dobija razaranjem hemoglobina. Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Retko je povišen i u drugim slučajevima, poput dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Pojedini lekovi koji oštećuju jetru takođe mogu da dovedu do povišenja nivoa bilirubina.

Kalcijum
Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, pre svega paraštitastih žlezda, unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega. Obično je povišen kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima, kod viška vitamina D i sl. Može biti i sniženih vrednosti u slučajevima kada nedostaje vitamin D, kod insuficijencije bubrega, velikog broja bolesti varenja, smanjenja količine belančevina u organizmu, upale pankreasa itd.
Za kraj, mr Ivana Tadić iz „Beolaba“ poručuje pacijentima da je važno i da budu oprezni kada biraju laboratoriju gde će uraditi sve ove analize.
- Laboratorija u kojoj radim raspolaže jednim od najsavremenijih laserskih hematoloških brojača renomiranog svetskog proizvođača „Abbott“. Ovaj laserski brojač krvne slike krv analizira laserskom obradom tako što laserski zrak pada na ćeliju pod više različitih uglova, a moćan softver otkriva abnormalnosti i iz jednog uzorka daje mnogo značajnih informacija.

http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=53490

[Asja]

bas i nije neki tekst, ali bolje ista nego  nista

[Asja]

http://www.elitesecurity.org/t62910-Laboratorijske-analize-Ukratko-prevedeno-na-obican-jezik-Sta-znace-dobijene-dijagnoze-krvi

na ovoj adresi je vec detaljno

[Maka]

bas i nije neki tekst, ali bolje ista nego  nista

I nije. Potpuno pocetnicki i uopsten.

[Asja]

Tumačenje laboratorijske analize krvi (Normalne vrednosti krvne slike, kod kojih bolesti su povišene, smanjene,..)

Autor: dr Sonja  Ilić  

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.


Kompletna krvna slika (KKS)
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit


Eritrociti
Eritrociti (RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.


Hemoglobin
Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija


Hematokrit
Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.


Eritrocitne konstante
Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.


Leukociti
Leukociti (WBC), bela krvna zrnca, se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca; sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. Normalne vrednosti su 3.9 - 10x109/l. Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija, odnosno da je napadnuto, na primer bakterijama. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih ćelija. Leukopenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, javlja se kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata na radioterapiji. Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize.

Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.
Normalne vrednosti su 40-70%

Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala, međutim, kada jednom uđu u tkiva, počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima.
Normalne vrednosti su 1-10%

Eozinofilni granulociti (EOS) učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Normalne vrednosti su 0 - 6%

Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite, koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i  B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. Normalne vrednosti su 20 - 50 %
 
Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru.
Normalne vrednosti su 0-1%


Trombociti
Trombociti (PLT) su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi . Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.

Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl


Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će se postupno početi taložiti na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je npr. leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h. Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija.
izvor: stetoskop