Tema: Deca sa posebnim potrebama u vrtićima i školama

[Tia]

Za normalnije školovanje sve dece

Beograd - Osnovnoj školi “Dr Dragan Hercog”, gde se obrazuju deca koja zbog bolesti ne mogu da pohađaju redovnu školu, neophodna je pomoć kako bi unapredila uslove rada.

Osnovna škola “Dr Dragan Hercog” jedna je od samo dve u Srbiji, koja obrazuje decu sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i telesnim oštećenjima. U septembru će proslaviti 40 godina rada. Godišnje kroz nju prođe oko 2.000 učenika koji zbog prirode bolesti nisu u stanju da pohađaju matičnu školu.

Nastava se, između ostalog, obavlja pri dnevnoj bolnici Zavoda za cerebralnu paralizu u Beogradu. Jedna prostorija, dve učiteljice, kombinovana odeljenja i sedmoro đaka različitih uzrasta.

Časovima koji počinju u 10 sati prethodi fizikalna terapija, rad sa logopedom ili defektologom.

Škola ima oko 250 stalnih đaka, od prvog do osmog razreda, a za godinu dana kroz nju prođe i do 2.000 dece.

Za neke od njih nastava se odvija u kućnim uslovima ili kraj bolničkog kreveta. Radi se po redovnom programu ali u skladu sa indivudualnim mogucnostima, objašnjava učiteljica Andrijana Zorić.

....

Mališani sa telesnim hendikepom posle završetka osnove škole teško mogu da nastave sa obrazovanjem jer u Srbiji nema srednje škole prilagođene njihovim potrebama, dok su u redovnim školama standardi za njih previsoki, kaže direktor škole Zoran Aleksić.

....


Cela vest na: B92

[naca]

„Dečja olimpijada“ u OŠ „Anton Skala“
Druženje u prvom planu
Autor: Z. L. 10.06.2009.

Osnovna škola „Anton Skala“ juče je bila domaćin 22. po redu „Dečje olimpijade“ pod sloganom „Živimo zajedno sa razlikama“ koja je organizovana za učenike 17 beogradskih škola za decu sa teškoćama u razvoju. Gosti Olimpijade bila su deca iz Kosovske Mitrovice i Novog Sada, učenici Internacionalne škole „Čartvel”, kao i učenici iz osnovnih škola „Drinka Pavlović” i „Filip Višnjić”. Deca su se takmičila u 10 različitih disciplina.
................
 
Na manifestaciji „Dečja olimpijada“, koje je organizovano pod pokroviteljstvom je Sekretarijat za obrazovanje i Grada Beograda, nije bilo poraženih ekipa. Na jednom mestu su se družila deca sa teškoćama i ona koja pohađaju redovne škole, kako bi se poslala poruka da „različitosti” mogu biti spojive.

Ceo tekst : Blic

[naca]

Pomoć u terapiji autistične dece
Autor: A. Milojković 11.06.2009.

Deca sa posebnim potrebama, koja borave u vrtiću “Venčić” na Savskom vencu, od sada će u okviru redovne terapije koristiti senzornu sobu za kontrolisano doziranje stimulansa njihovih čula. Osim izgradnje i opremanja ove specijalne sobe, kompanija “Oriflejm” je donirala i brojne igračke.
.................
 
- Korišćenjem umirujućih zvukova prirode, optičkih vlakana, projektora, vodenog stuba u boji sa ribicama, kao i aromaterapije u senzornoj sobi stimulišu se čula vida, sluha, dodira, dovode se u normalu osećaji hiper i hiposenzitivne dece, kontroliše se njihova agresija i mališani se uvode u relaksaciju. Svakom detetu ponaosob biće, prema zdravstvenom stanju, određena vrsta stimulansa kao i vreme njegovom izlaganju - objašnjava Violeta Nestorov, rukovodilac vrtića “Venčić”, koja naglašava da je pod sobe prekriven strunjačama i samim tim prostorija je bezbedna za mališane. U ovom obdaništu boravi 32 dece podeljene u četiri grupe, uzrasta od tri do 12 godina, od kojih većina boluje od autizma i nekog oblika retardacije (mentalne ili retardacije psihomotorike).
..............

Razvojna grupa
Ljiljana Jovčić, sekretar za dečiju zaštitu ističe da u beogradskim vrtićima boravi 178 dece sa smetnjama u razvoju, a da je “Venčić” jedini vrtić namenjen samo ovim mališanima. U ostalim obdaništima su, pored redovnih, otvorene razvojne grupe.
- Otvorićemo još jednu razvojnu grupu u okviru naše Predškolske ustanove od septembra i to u vrtiću “Kraljica Marija” - otkriva Gordana Petrović, direktorka PU “Savski venac”.

Ceo tekst : Blic

[jovanka]

Dragi moji veliki pozdrav  ,
mene je kao mamu deteta sa problemom u razvoju prijatno iznenadila ova emisija na B92 INFO.

http://www.channels.com/episodes/show/7053200/Uve-anje-28-9-2009-

Puno srece svima, mozda Galileo nije izostavio Srbiju kada je rekao o Zemlji:,,Ipak se krece!"

[jovanka]

Uvećanje - 28.9.2009.
Tema emisije: ukljucivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovno skolovanje

http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=908&nav_id=384313

Doslo je do promene adrese..

[Sklerozica]

Bravo za Branku.
Još uvek gledam.

Dopuna: Završio sam sa gledanjem i utisci su pozitivni. Krajnje "smirena", argumentovana emisija. Da, ipak se okreće.

[naca]

Decu sa smetnjama u razvoju ne treba odvajati od vršnjaka
 
Zahvaljujući dugogodišnjoj borbi sa vetrenjačama sistema socijalne zaštite devetogodišnja M. L. koja je na svet došla sa Daunovim sindromom, nije išla u specijalne jaslice i vrtiće, već u obdaništa sa drugom decom i danas je redovni učenik Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević“. Njena majka Suzana Linić kaže da je borba za normalno detinjstvo počela kada je devojčica imala svega dva meseca, kada je počela rad sa psihologom, koji je pomogao da se dete integriše u društvo vršnjaka i razvije maksimum svojih potencijala – u skladu sa biološkim ograničenjima koje je postavila sama priroda ove bolesti.

– Iako su postojale administrativne prepreke prilikom upisa moje ćerke u obdanište, ona se sjajno uklopila u dečji kolektiv. S obzirom na to da naša devojčica nije bila u stanju da govori do četvrte godine, njeni drugari su sa njom „razgovarali“ na nemuštom jeziku i ona je bez problema pohađala baletsku i likovnu sekciju. Kada sam shvatila da će napredovati onoliko koliko joj ja budem pomogla, uzela sam petogodišnje bolovanje i započela borbu za njeno normalno detinjstvo. Moja ćerka je pobednik u toj borbi, jer smo je moj suprug i ja od njenog dolaska na svet tretirali kao normalno dete i u naredne četiri godine života joj podarili brata i sestru – priča Suzana Linić.

Njena ćerka je samo jedno od 100.000 dece sa smetnjama u razvoju koja žive u našoj zemlji, čiji su se roditelji izborili da ide u jaslice i vrtić sa mališanima koji nemaju smetnje u razvoju. Nažalost, statistika govori da je čak 85 odsto dece sa posebnim potrebama isključeno iz bilo kakvog vida obrazovanja, zbog čega UNICEF u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike već dve godine sprovodi projekat koji ima za cilj smanjenje broja dece u ustanovama socijalne zaštite i njihov smeštaj u porodično okruženje.
K. Đorđević
[objavljeno: 04/12/2009]

ceo tekst : Politika

[naca]

OŠ „Sava Jovanović Sirogojno“
Sami krečili pre sedam godina
JELENA ILIĆ | 09. 02. 2010.

Izgled i stanje Osnovne škole „Sava Jovanović Sirogojno“ u Zemunu, najbolje pokazuje odnos drušva prema deci sa invaliditetom - „spolja gladac, a unutra jadac“. Stogodišnja zgrada spolja deluje impozantno i moćno, baš kao i priča o inkluziji. Čim se pređe prag „oči bodu“ dotrajala stolarija i vlažni zidovi. Sve, ipak, nestane kad se ukažu nasmejana lica dece koja ovu školu čine posebnom.

- Više od 40 godina država nije izdvojila ni dinar da okreči učionice. Sami smo to učinili pre sedam godina pomoću donacija i ušteđevine koju smo imali. Objekat je star, treba mu kompletna sanacija i rekonstrukcija. Počeli smo da krečimo i hodnike, ali smo uspeli da sredimo samo jednu stranu. Za sve ovo vreme od države smo dobili 1971. godine kotlarnicu, devedesetih godina su zamenjeni prozori, a 2003. godine je renovirana fasada. I naravno od Grada dobijamo novac za didaktički materijal i nastavna sredstva - priča Vesna Šešljija, direktorka škole.

- Mogli bi da kažemo da ne možemo da radimo jer nemamo uslove, ali ne želimo. Trudimo se i dajemo sve od sebe kako bi se ova deca osetila srećnom i ispunjenom. Mnoga deca koja mogu da nastave školovanje ostaju kod kuće jer nema ko da ih svakodnevno vozi na Kanarevo brdo gde se nalazi Srednja zanatska škola. Tako da se nastavlja njihova izolacija - dodaje direktorka.

Dečaci i devojčice u ovoj školi rade sa defektolozima. Oni u nižim razredima imaju celodnevnu nastavu, dok u višim razredima posle časova imaju vannastavne aktivnosti. Najponosniji su na likovnu, muzičku, sportsku i dramsku sekciju, jer su njihovi radovi osvajali nagrade na takmičenjima sa učenicima iz drugih beogradskih škola, stonoteniseri važe za nepobedive. Imaju i radionicu narodne radinosti, gde se bave grnčarenjem, šivenjem i tkanjem. Trud, rad i entuzijazam koji su nastavnici uložili u njih prepoznali su i drugi tako da je škola ove godine od Ministarstva prosvete dobila Svetosavsku nagradu, dok su prošle godine dobili najviše priznanje svoje struke nagradu „Profesor V. Matić“. Ipak, ni sve nagrade koju su dobili nije bio dovoljan razlog da neko od nadležnih iz Ministarstva ili Grada dođe i podeli radost sa njima. Predstava koju su dečaci i devojčice pripemili ostala je neprimećena. Ipak najbitnije je da su oni bili srećni.

ceo tekst : Blic

[naca]

Inkluzija počela, problemi ostali

Svaki roditelj koji želi da upiše svoje dete u redovnu školu može to od ove godine i da učini. To je jedna od novina koje važe od 1. septembra. Novi Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja pod pojmom „svaki” obuhvatio je i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, koja od ove školske godine prvi put imaju i zakonsku mogućnost da krenu u redovnu školu.

Inkluzija je izazvala i velike polemike: zbog jedne takve prekinuta je i konferencija za novinare nedavno održana u beogradskom Medija centru. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da su doživeli velike neprijatnosti od predstavnika nevladinog sektora uz povike da su fašisti, kada su izneli svoje stavove da se inkluzija sprovodi na prečac, da nastavnici nisu dovoljno obučeni za rad sa ovom decom, da škole nisu tehnički pripremljene. S druge strane, Nataša Milojević iz Inicijative za inkluziju Veliki mali, ističe da su prosvetari izneli ozbiljne neistine i diskriminatorske stavove poput toga da „veliki broj roditelja dece sa posebnim potrebama potiče iz socijalno deprimiranih sredina”.

– Učitelji i nastavnici su najedukovaniji da obrazuju i uče decu. Oni treba da imaju podršku s naše strane za nešto što ne mogu sprovesti sami. Što se tiče zamerke da će nastavnici previše vremena posvećivati deci sa smetnjama u razvoju, dešava se da druga deca budu mnogo zahtevnija i da im se treba mnogo više posvetiti nego deci sa smetnjama u razvoju. Takođe, postoje škole koje su opremljene rampama i prilagođene mališanima sa invaliditetom – kaže Milojević.

Srednja ekonomska škola iz Subotice jedna je od devet obrazovnih ustanova  u Srbiji koje učestvuju u programu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i trenutno je pohađa troje dece sa nekom od razvojnih smetnji. U prvom razredu je jedan hiperaktivni dečak, drugi razred pohađa dečko sa poremećajem govora i blagom mentalnom zaostalošću, dok je u trećem učenik koji je autističan.

Pred roditeljima koji treba da donesu odluku u koju školu da upišu dete nije nimalo lak zadatak, a stručne ustanove su tu da pokušaju da pruže što više informacija i olakšaju im donošenje odluke, kaže psiholog Vesna Šutić iz Osnovne škole „Dušan Dugalić”, prve specijalne škole u Srbiji za školovanje dece ometene u razvoju.
– Svako dete je priča za sebe i univerzalnog saveta nema. Roditelji treba stalno da prate svoje dete i procenjuju šta je najbolje za njega. Zato je važno da idemo ka jednom otvorenom, prohodnom obrazovnom sistemu u kojem će, na primer, mališan moći da krene u školu za decu sa smetnjama u razvoju, pa da, ako procena bude takva, bude prebačen u redovnu, tipičnu školu – ističe Šutić.

ceo tekst : Politika

[Nesli]

danas kod mog sina u razred treba da stigne novi djak u okviru ideje inkluzije
ne znam kako je u drugim skolama ali nestrucni ljudi koje vode sinovljevu skolu uopste nisu spremne za tako nesto, stavise, mislim da bi trebalo da i odgovaraju za svoje postupke...
te nestrucne... osobe su organizovali lutriju (!?!) za koju su deca znala, u kojoj su izvlacili u koje odeljenje ce to dete doci jer ga niko nije hteo u razred...
i taj djak, sada treba normalno da se uklopi... nemam reci 

da ne kazem da ni jednom prigodnom reci nisu pripremili atmosferu medju decom, stavise negativno su je podgrejali uzasno bolesnom navijackom atmosferom pri njihovoj "lutriji"
takoreci, uradili su sve da do problema dodje!

mozda su to upravo i hteli, no, ako su protiv te ideje, onda bi trebalo da se zale svom ministru, a ne da na ovako bolestan nacin manipulisu decom da bi pokazali kako je ideja losa!

jako dobro mi je poznata i druga strana medalje, odrastao sam u prosvetarskoj porodici, u bliskoj porodici sam imao prosvetare od nivoa o.s. do faxa, roditelj sam, a i nadam se da imam trunku zdravog razuma...
sve to mi daje za pravo da kazem da je postupak ovih osoba, koje su tako pogresno postupile u sinovljevoj skoli za krivicnu odgovornost

[naca]

Strašno!Sramota!
Oni su svoje predrasude bez pardona prebacili na decu,koja ih verovatno nisu ni imala,jer se do sad nisu našla u toj situaciji.
Čudan je ovaj "Balkan",nikako da se izvuče iz rupe u kojoj živi .
Deca,od pamtiveka,prate model iz porodice, pre svega,a danas škola još više treba da pomogne u ispravnom stavu.
Gde je on kako treba, deca lakše prihvate različitosti,gde je stav da je samo zdrav čovek,čovek,ne treba da čudi odbijanje da se neko prihvati.
A tim nazovi pedagozima,prosvetnim radnicima treba zabraniti rad sa decom.Nek sede kući i pitaju se šta su pogrešili.

[naca]

Lekovito druženje sa vršnjacima
Ana Milojković | 18. 09. 2010.

U okviru inkluzivnog pristupa, 12 mališana sa smetnjama u razvoju krenulo je ovog septembra u redovne vrtićke grupe. Sa njima će raditi pedagoški asistenti po individualnim planovima podrške koji će se praviti za svako dete ponaosob. I roditelji oko 200 dece, koja su trenutno u razvojnim grupama, mogu na preporuku stručnog tima da se izjasne da li žele da i njihova deca pređu u redovnu grupu.

- Deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju i ranije su se sa defektolozima uključivala u rad redovnih grupa u onim aktivnostima koje su mogli zajednički da realizuju. Međutim, tada je to bilo samo na nivou dobre volje vrtića dok je sada to definisano resornim zakonima. Na osnovu izveštaja nadležnog lekara, u redovne grupe smo već upisali 12 dece sa različitim smetnjama u psihofizičkom razvoju. Ističem da inkluzivno obrazovanje ne podrazumeva ukidanje 32 razvojne grupe, koliko ih ima u obdaništima. U njima će ostati deca za koju interresorna komisija proceni da je to svrsishodno. Tako će, nakon procene stručnog tima i mišljenja roditelja biti odlučeno da li neko od 197 dece prelazi iz razvojne u redovnu grupu, jer ne sme da se zadržava dete u razvojnoj ako ju je prevazišlo - napominje Ljiljana Jovčić, sekretarka za dečju zaštitu i dodaje da će u vrtićima biti sve više dece sa različitim smetnjama, jer prema evidenciji „85 odsto dece ometene u razvoju nije bilo uključeno u sistem obrazovanja i vaspitanja”.

- Deca različito reaguju u ulazak u grupu, tako da i kod dece sa smetnjama u razvoju možemo očekivati različite reakcije. Zato je od izrade individualnog programa, mnogo bitnije da se on dobro realizuje i da se svako dete pažljivo prati. Jedino tako može da se maksimalno podstakne njihov dalji razvoj - smatra Alma Muratović, defektolog u razvojnoj grupi u vrtiću „Vesna” na Paliluli.
Ona napominje da je neophodno pripremiti roditelje sve dece, ali i samu decu. Mališanima u redovnim grupama treba ponavljati da dolazi dete koje je malo drugačije od njih i kojem treba da pomažu. Sa druge strane, dodaje Muratovićeva, roditeljima treba objasniti da mališan sa smetnjom u razvoju nema prelaznu bolest, da nikoga neće povrediti i da ostala deca neće „nazadovati”, jer će vaspitačice nesmetano realizovati rad sa decom.

ceo tekst : Blic

[naca]

Škola po meri svih đaka
 Ljubica Petrović | 20. 09. 2011

Rukohvati sa obe strane svih hodnika, toaleti i kupatila u koje može da se uđe sa invalidskim kolicima, fizikalna terapija, laseri, slana soba, teretana, bazen. Sve to nije deo ponude ekskluzivnog hotela, nego novi Inkluzivno-kreativni centar Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ u Novom Sadu, otvoren prošle nedelje, koji pohađaju deca sa različitim vrstama ometenosti. Sve je napravljeno u skladu sa najvišim evropskim standardima, na 7.000 kvadrata, u okviru kojih je i internat za 40 đaka iz cele Srbije.
 
Pod jednim krovom smeštene su učionice, radionice sa 18 zanatskih zanimanja, sportski teren i sala, rehabilitacioni i centar za senzorne stimulacije, resursna učionica za asistivne tehnologije, radni centar za radno angažovanje i produženu terapiju osoba sa invaliditetom. Ovo je prva škola sa internatom u zemlji koja je u potpunosti prilagođena potrebama učenika sa smetnjama u telesnom razvoju. Školu pohađaju deca sa različitim smetnjama, a nova škola je prilagođena svakome od 400 đaka koliko ih trenutno ovde pohađa nastavu.

Teško je pobrojati šta sve deca imaju na raspolaganju, ali sigurno je svima najfascinantnije, to što je u okviru škole bazen za rehabilitaciju. Osim merdevina, uz ivicu bazena postavljena je i mehanička stolica, kojoj mogu da priđu deca u invalidskim kolicima i da se spuste u bazen kako bi radili vežbe, a biće organizovana i obuka plivanja za neplivače. Takođe, deca imaju i teretanu, sa spravama za vežbanje prilagođenim njihovim sposobnostima.

Škola je podeljena u dva sprata i ima sedam lamela. Na prvom nivou je osim bloka namenjenog rehabilitaciji i blok zanatskih radionica. Zanimljivo je da se u neke u njih ulazi direktno sa ulice, jer su to uslužne radionice namenjene svim Novosađanima.

 - Naša deca uče obućarski, krojački, frizerski i druge zanate. Tako da oni sugrađani koji žele da donesu cipele na opravku, a imamo dosta mušterija, mogu da uđu u radionicu pravo sa ulice, umesto da prolaze kroz celu školu. Na isti način se stiže i do frizerskog salona, samo nam još nije stigla kompletna oprema za salon, pa on za sada još ne radi - objašnjava Mirjana Isakov dok pokazuje savremenu kuhinju i trpezariju i pekaru, koja će opsluživati decu smeštenu u internatu.

 Kako bi angažovali decu koja su završila zanate u okviru srednje škole i organizovali im produženu terapiju, osmislili su Radni centar koji u novoj zgradi ima deset radionica.

- Imamo radionice za uslužno pranje i peglanje veša, manufakturu reciklaže papira gde pravimo blokove za crtanje, herbarijume, ali i radne sveske. Zanimljivo je da smo na Sajmu učila dobili Zlatnu tablu za inovaciju sa radnom sveskom napravljenom od recikliranog papira - priča Jovan Marković koji vodi Radni centar.

 Tu su i radionice za krojenje i šivenje, kartonažu, deca prave tečne sapune koji su potpuno ekološki i koji se i prodaju, ali i koriste u školi. Imaju i radionice grnčarije, tkačku radionicu i radionicu za prikupljanje i sortiranje sekundarnih sirovina. Među stvarima koje se još raspakuju je i deset umetničkih slika koje su zajedno napravili čuveni novosadski umetnik Nikola Džafo i korisnici Radnog centra i koje će biti postavljene u multimedijalnu salu.

 ceo tekst : Blic

[Lili123]

Škola u mom komšiluku... i spolja prelepo izgleda...!