Tema: Obavezan smeštaj za neizlečive bolesnike-palijativno zbrinjavanje

[naca]

Obavezan smeštaj za neizlečive bolesnike
Autor: S. Tuvić

Svaka bolnica u Srbiji moraće da ima posebnu jedinicu za palijativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje pacijenata koji boluju od najtežih, neizlečivih bolesti. U te jedinice će se smeštati pacijenti u slučaju komplikacije bolesti ili odmora porodice koja brine o njemu.

Ovo je samo jedna od novina koju predviđa nacrt Strategije za palijativno zbrinjavanje, a koji će uskoro biti predstavljen javnosti. Strategiju čeka i javna rasprava i usvajanje Vlade, ali u Ministarstvu zdravlja kažu da program mora početi da se realizuje već od sledeće godine.

Koliko je teško gledati svoje najmilije dok ih razara neizlečiva bolest, znaju samo oni koji imaju takvog pacijenta u kući. Lekari domova zdravlja obično se oglušuju o pozive rodbine, Hitna pomoć ne dolazi, a bolnice ne žele da ih prime. Razvijeni svet je ovaj problem umirućih pacijenata rešio otvaranjem hospisa, a od sledeće godine takvi hospisi biće otvoreni u okviru 28 bolnica u Srbiji.
 
– Strategija podrazumeva integraciju palijativnog zbrinjavanja u zdravstveni sistem. Svi domovi zdravlja koji brinu o više od 25.000 stanovnika, a takvih je 88 u Srbiji, moraće da imaju posebnu službu kućnog lečenja i nege. Tim za palijativno zbrinjavanje u domovima zdravlja činiće lekar, medicinska sestra, socijalni radnik, patronažna sestra, fizioterapeut, dok će u širem timu biti psiholog, psihijatar, sveštenik i volonteri – objašnjava dr Dubravka Šaranović iz Ministarstva zdravlja.

Kako u opštim bolnicama već postoje odeljenja za produženo lečenje i negu, u okviru njih formiraće se posebne jedinice za palijativno zbrinjavanje – hospisi. Predviđeni standard je četiri postelje na 100.000 stanovnika. Odeljenja će biti prilagođena potrebama takvih pacijenata, a članovima porodice neće biti ograničene posete, odnosno moći će da ih posete kad god požele i ostanu s njima koliko hoće. Procenu kada će najteži pacijenti biti zbrinuti u ovim jedinicama donosiće tim lekara za palijativno zbrinjavanje domova zdravlja. Kako bi se porodice odmorile, najteži pacijenti mogu da ostanu u hospisima najduže 15 dana.

– U prvoj fazi, od sledeće godine do 2012. osnovaće se takve jedinice u 13 opštih bolnica sa ukupno 140 postelja. Druga faza biće realizovana od 2012. do 2015. godine i biće otvoreni hospisi u 15 bolnica sa 160 postelja. U Beogradu je planirano da u prvoj fazi hospisi budu otvoreni u KBC „Zemun“ i „Zvezdara“, sa po 10 kreveta, u drugoj fazi ovakva odeljenja dobiće i KBC „Dragiša Mišović“ i „Bežanijska kosa“ – kaže dr Šaranović, i dodaje da će Srbija do kraja 2015. godine imati 300 kreveta, što je svetski standard.

Na najvišem tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, postojaće konsultativni timovi. To znači da za pacijenta koji je, recimo, oboleo od side, infektivna klinika mora imati konsultativni tim, koji će kada pacijent ode na kućno lečenje, biti u kontaktu sa timom lekara za palijativno zbrinjavanje doma zdravlja kom oboleli pripada.

Za ostvarenje svake strategije u Srbiji gotovo uvek je najteže obezbediti novac. Kako nabaviti vozila za domove zdravlja kojima će timovi lekara odlaziti kod obolelog i kako nabaviti opremu za uređenje ovih jedinica u bolnicama, pitanje je koje se postavlja pred nadležne u Ministarstvu zdravlja.
– I na to smo mislili. Očekujemo da novac za sve to dobijemo kroz projekte od pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i Svetske banke – zaključuje doktorka Šaranović.

Šta je palijativno zbrinjavanje

Palijativno zbrinjavanje je poboljšanje kvaliteta života pacijenata i porodice. Ono obuhvata onaj period kada se dijagnostikuje bolest pa do kraja perioda žalosti zbog gubitka člana porodice. Cilj ovog zbrinjavanja je manje patnje, više dostojanstva i bolji kvalitet života. Poznato je da pacijenti koji boluju od najtežih bolesti kraj dožive u najtežim mukama. Bili smo svedoci nestašice morfina, pa su najteži pacijenti, ali i njihove porodice prolazili kroz neviđene patnje. Zbog toga je u nacrtu Strategije predložena lista esencijalnih lekova koji moraju biti stalno dostupni ovakvim pacijentima. To su lekovi iz grupe opijata.

Bolesti
Naše stanovništvo sve više stari, a sa starošću je sve veći broj oboljenja koja zahtevaju palijativno zbrinjavanje i sve veći broj bolesti koje imaju progresivan tok. Tu spadaju maligne bolesti, cerebrovaskularna bolest, šećerna bolest (odnosno njene komplikacije), neuromuskularna bolest, saobraćajni traumatizam, sida.

Izvor Blic

[naca]

Neizlečivi bolesnici umiru bez podrške zdravstvenog sistema

Poslednje dane života provode u mukama
Autor: Ivan Mišković  10.03.2009.

Pacijente obolele od najtežih bolesti kao što su rak ili AIDS, kada im bolest dođe u završnu fazu gotovo da nema ko da neguje. U bolnicama za njih nema mesta, tako da su uglavnom prepušteni službama patronaže ili kućnog lečenja, a najčešće porodici kojoj je podjednako teško kao obolelom.
...
U Beogradu, kao ni u ostatku Srbije, ne postoje ustanove gde bi pacijenti koji više nisu za kućno lečenje mogli da provedu vreme do smrti. Ministarstvo zdravlja najavljivalo je od 2005. godine da će pet do deset odsto bolesničkih postelja biti namenjeno palijativnom zbrinjavanju teških bolesnika, ali se to nije desilo. Trenutno se čeka usvajanje dugo najavljivane nacionalne strategije za palijativno zbrinjavanje bolesnika u Srbiji, koja akcenat stavlja na primarnu zdravstvenu zaštitu i na službe kućnog lečenja. Pored tih službi u kliničko-bolničkim centrima „Zemun”, „Zvezdara” i „Dr Dragiša Mišović” biće odvojeno po 60 kreveta za palijativno zbrinjavanje pacijenata. Prema rečima dr Dubravke Šaranović iz Ministarstva zdravlja, pacijenti će moći da ostanu do 15 dana u ovim ustanovama.

Šta je palijativno zbrinjavanje

Palijativno zbrinjavanje je aktivna i svebuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, što podrazumeva kontrolu simptoma njihovih bolesti, kao i psihološku, socijalnu i duhovnu podršku pacijentima i njihovim porodicama. Palijativno zbrinjavanje omogućava pacijentima da postignu najbolji mogući kvalitet života u poslednjim fazama njihovih bolesti. U zbrinjavanju učestvuju timovi sastavljeni od profesionalaca različitih profila i to lekari, medicinske sestre, socijalni radnici, psiholozi, sveštenici, ali i obučeni volonteri.

Ceo tekst :Blic

[naca]

Država pomaže najteže obolelima
Autor: S. T. 17.03.2009.

Pomoć najteže obolelima ne sme biti privilegija onih koji imaju novca, nego treba da je dostupna i besplatna za sve kojima je potrebna, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević na konferenciji za štampu povodom usvajanja nacionalne strategije za palijativno zbrinjavanje.

Vlada Srbije, naime, usvaja strategiju koja podrazumeva ostvarivanje najvišeg mogućeg kvaliteta života za pacijente koji boluju od najtežih bolesti, kao i za njihove porodice.
 
Takvih porodica u Srbiji ima više od 20.000, a palijativno zbrinjavanje podrazumeva ne samo zdravstvenu negu obolelog već i emocionalnu, duhovnu i socijalnu podršku i obolelom i porodici. Samo u Beogradu više od 5. 000 ljudi boluje od teških bolesti, a svaki treći poslednje dane života provede u bolnici.
...

Ceo tekst :Blic

[naca]

Nude utehu na poslednjoj stanici
Violeta TALOVIĆ, 07.10.2009

Dr Đorđe Popov, načelnik onkologije na odeljenju gerijatrijske bolnice KBC Zemun kaže da smrt svakoga dana zakuca na vrata ove ustanove. Jer ovde se smeštaju pacijenti, oboleli od najtežih bolesti koji su prošli sve terapije i vraćeni su sa kućnog lečenja, sa konstatacijom: za njih više nema ni leka ni nade.

Stara zgrada gerijatrije uskoro će, zahvaljujući donaciji engleske vlade od četiri miliona dinara, biti renovirana, a odeljenje za umiruće pacijente dograđeno. Tada će to i zvanično biti prva ustanova ovog tipa u Srbiji. Dr Dragoš Stojanović, generalni direktor KBC „Zemun“, kaže da ovaj projekt Srbiju svrstava među 128 zemalja koje na poseban način brinu o umirućim pacijentima.

- Posle svih specijalističkih tretmana i terapija, odlaskom na kućno lečenje, ovi ljudi bili su prepušteni sebi i porodici. Akcioni plan, po rečima dr Stojanovića, podrazumeva da u saradnji sa domovima zdravlja, teški pacijenti budu pod stalnim nadzorom lekara, medicinske sestre, psihologa, volontera, a na lični zahtev bolesnog uključiće se i sveštenik. Ako dođe do pogoršanja bolesti, uz saglasnost porodice, takvi pacijenti će se upućivati na ovo odeljenje gde će im biti pružena adekvatna nega.

U Beogradu će, u početku biti tri odeljenja sa po dvadeset kreveta u većim kliničko-bolničkim centrima. Plan je da se u program uključe svi centri u Srbiji, da svaki grad dobije po jedno palijativno odeljenje.

LEČENJE BOLA
MINISTARSTVO zdravlja prepoznalo je lečenje bola i u okviru nacionalne strategije donelo je uredbu za korišćenje opijata, a to su najčešće preparati morfini - kaže dr Dragoš Stojanović. Zahvaljujući ovoj terapiji najteži pacijenti ne osećaju razdirući bol koji prati njihovu bolest.

ceo tekst : Večernje novosti

[naca]

'Sestrinske kuće' za najteže pacijente
Objavljeno: Sreda, 12. oktobar 2011.
 
Ministarstvo zdravlja najavilo je da će uskoro početi osnivanje "sestrinskih kuća" gde će moći da budu smešteni umirući pacijenti koji nemaju rodbinu.

Pacijenti koji boluju od najtežih, neizlečivih bolesti kao što su karcinom ili sida poslednje dane prinuđeni su da provredu kod kuće u veoma teškom stanju. Bolnice ih ne primaju jer za njih "nema mesta".

- Zajedno sa Društvom za borbu protiv raka krenućemo u realizaciju projekta "sestrinskih kuća". Naš plan je da se iskoriste postojeći stacionari u domovima zdravlja, kojih trenutno u Srbiji ima 15 do 20. Tu će biti primani oni koji žive sami i nemaju nikog - najavljuje dr Dubravka Šaranović, pomoćnica Ministra zdravlja.

više na : Šumadija press