Tema: Deca sa posebnim potrebama u vrtićima i školama

[sand]

Upis učenika s posebnim potrebama u srednje škole od 5. juna

Zanimanje određuje zdravstveni karton

Za te đake rezervisana zanimanja iz oblasti usluga, kao i ona koja zahtevaju manuelne veštine

Jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje srednje stručne škole za decu s posebnim potrebama moći će da upišu 1.538 osmaka. Deca treba od 5. do 23. juna da se prijave školama koje žele da upišu, a posle provere zahteva biće upisana. Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete, ističe da su za učenike s posebnim potrebama uglavnom rezervisana zanimanja iz oblasti usluga, kao i oni profili koji zahtevaju manuelne veštine.

- To su zanimanja kao što su frizer, pedikir, manikir... Ova deca upisuju se bez prijemnog i kvalifikacionog ispita u škole koja imaju posebna odobrenja Ministarstva prosvete. U Beogradu deca s posebnim potrebama biće upisana u školu za oštećene sluhom "Stefan Dečanski", Srednju zanatsku školu na Miljakovcu i školu za slepe i slabovide "Veljko Ramadanović" koja školuje telefoniste. Učenici s posebnim potrebama imaju posebne zdravstvene preglede i ne mogu upisati zanimanje koje im ne odgovara - objašnjava Lazarević.

Nacionalna služba zapošljavanje svake godine organizuje razgovore sa učenicima koji imaju određene zdravstvene probleme i na osnovu njihovih mogućnosti i interesovanja preporučuju obrazovne profile koje će upisati. Međutim, posebna komisija nekim učenicima s posebnim potrebama može dati odobrenje da pohađaju redovne srednje škole.

- Uglavnom su to učenici koji imaju problema sa sluhom i vidom i često im izlazimo u susret. NJima se prilagođavaju materijali za prijemni ispit, a članovi komisije im čitaju pitanja na prijemnom ili materijal štampaju na Brajovom pismu. Prošle godine smo imali jednu devojčicu sa velikim oštećenjem sluha koja je polagala prijemni ispit za upis u filološku gimnaziju - naglašava Lazarević.

Škola za oštećene sluhom "Stefan Dečanski" u Beogradu upisuje učenike u 17 zanimanja iz pet područja rada. Direktor škole Lepa Petrović kaže da će ove godine škola upisati učenike, pored dvogodišnjih i trogodišnjih profila, i u četvorogodišnje zanimanje tehničar pripreme grafičke proizvodnje.

- Već smo iškolovali jednu generaciju za ovo zanimanje i svi su se upisali na Višu politehničku akademiju, a ove godine pripremamo decu za upis Više tekstilne škole. Većina naših učenika se odmah zaposli, a naši đaci često osvajaju prva mesta na raznim republičkim takmičenjima. Nedostatak sluha naši učenici nadoknađuju nekim drugim talentima - naglašava Petrovićeva.

Prilikom prijavljivanja u školu deca popunjavaju listu želja, a jedino je za upis četvorogodišnjeg zanimanja potreban uspeh u dosadašnjem školovanju.

- Radimo u malim odeljenjima, a praktična nastava se delom odvija u našim kabinetima, a delom u firmama. Imamo ugovore sa različitim preduzetnicima kod kojih učenici odlaze na praksu - dodaje Petrovićeva.


glas javnosti

[sand]

Većina škola u Srbiji nije prilagođena za decu sa posebnim potrebama

Deca brže napreduju u redovnim školama

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da se sva deca sa blažim smetnjama uključe u redovno školovanje kroz inkluzivnu nastavu. Međutim, u većini slučajeva Zakon je samo mrtvo slovo na papiru, pa roditelji upisuju decu samo ako imaju sreće ili naiđu na razumevanje direktora škola

Većina dece koja imaju smetnje u razvoju ne mogu da pohađaju redovne škole u Srbiji jer one nisu prilagođene za takvu decu. Brojni su primeri roditelja koji nailaze na probleme i prepreke ukoliko žele da svoju decu upišu u redovne škole ili vrtiće, iako za to postoji preporuka lekara, ali i zakon.

- Živim u inostranstvu već nekoliko godina i imam dve ćerke, a jedna je rođena sa smetnjama u razvoju. Lekari u Milanu preporučili su nam da je upišemo u običnu školu, jer, kako su nam rekli, tako bi mnogo brže napredovala. Odlučili smo da živimo u Srbiji, ali kada smo pokušali da je upišemo u redovnu školu dobijali smo odgovore da škole nisu prilagođene za inkluzivnu nastavu. Posle traganja našli smo školu u kojoj se održava nastava za decu sa posebnim potrebama, ali to traženje je trajalo nekoliko meseci - priča majka devojčice sa govornim smetnjama, koja treba da krene u drugi razred redovne osnovne škole.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da sva deca sa blažim senzornim smetnjama sluha i vida, lakšim oblicima teškoća u intelektualnom razvoju, svim oblicima logopatija, zatim deca sa bilo kojim oblikom invaliditeta i sa emocionalnim teškoćama trebalo bi da se uključe u redovno školovanje kroz inkluzivnu nastavu. Ali nažalost, u većini slučajeva zakon je samo mrtvo slovo na papiru, pa roditelji upisuju decu samo ako imaju sreće ili naiđu na razumevanje direktora škola i vrtića.

Međutim, da inkluzija nije rešenje bez dobre pripreme, objašnjava Tanja Maksimović, PR humanitarne organizacije „Dečje srce“, koja se već godina bavi problemima dece sa posebnim potrebama.

- Inkluzija se mora sistemski pripremiti i tu mislim pre svega na decu, roditelje, profesore koji moraju biti posebno obučeni , ali i društvo u celini. Za svako dete sa posebnim potrebama je važno da ga prihvati okolina jer bi ono tako brže napredovalo, ali u praksi, nažalost, uslovi nisu idealni i škole nemaju uslove za hendikepiranu decu - objašnjava Maksimovićeva.

Ona dodaje da i pored napretka do koga je došlo u poslednjih šest godina, ova oblast još uvek nije sistemski rešena. Istraživanje koje je 2003. godine sprovelo Ministarstvo prosvete i sporta u saradnji sa Unicefom, pokazalo je da samo 24 odsto nastavnika i učitelja smatra da je zajedničko školovanje dece sa i bez poteškoća u razvoju, neotuđivo pravo svakog deteta.

Da izuzeci ipak postoje pokazuje i primer OŠ „Ivan Goran Kovačić“ koja je jedina škola u Beogradu koja ima dozvolu Ministarstva prosvete i već četiri godine ima inkluzivnu nastavu. Prema rečima Miomira Dragaša, direktora škole rezultati su više nego zadovoljavajući.

- Do sada se nastava obavljala u nižim razredima, a od ove godine imamo i prvu
generaciju petog razreda. U rad sa decom sa smetnjama podjednako su uključeni nastavnici, pedagozi, ali i roditelji i, naravno, deca. Pozitivno je da su zdrava deca i njihovi roditelji bez zadrške i predrasuda prihvatila decu sa posebnim potrebama kroz pomoć i druženje. Imamo autističnog dečaka koji sada treba da krene u četvrti razred, odličan je đak, najbolji iz matematike, i lepo je videti ga kako sa voljom dolazi u školu - objašnjava Dragaš.

On, takođe, dodaje da ovakav oblik nastave ne može da se poredi da boravkom
u nekoj specijalnoj ustanovi i svakako predstavlja napredak za društvo u celini.

- Došao sam do podataka da u Italiji, Španiji, Portugaliji skoro da uopšte nema više specijalnih ustanova za decu sa posebnim potrebama, već su ta deca uključena u inkluzivne programe kroz redovno školovanje uključujući i predškolski period- zaključio je Dragaš.

Odluku o školama u kojima će održavati inkluzivna nastava daje Ministarstvo prosvete, dok su lokalne zajednice u obavezi da ih tehnički opreme škole. Kako je u izjavi za Glas objasnila Marija Joksimović, savetnik za obrazovanje za decu ometenu u razvoju pri Ministarstvu prosvete, inkluzivno obrazovanje u Srbiji se sprovodi kroz projekte, jer još ne postoje sistemska rešenja regulisana zakonom.

- U Srbiji trenutno postoje programi u dve škole gde se održava inkluzivna nastava i to u Beogradu i Subotici u okviru zajedničkog projekta „Škola po meri deteta“, čime je obuhvaćeno 672 dece. Naš cilj je promovišemo inkluzivno obrazovanje kako bi ono bilo društveno prihvaćeno. Takođe, kroz programe su organizovani seminari za učitelje i profesore, gde su se oni edukovali za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Urađeno je ispitivanje u 50 škola u 24 grada u Srbiji, ali je, nažalost, procenat onih koji podržavaju inkluzivnu nastavu samo pet odsto - dodala je Joksimovićeva.

ZVANIČNIH PODATAKA NEMA

Prema nezvaničnim podacima u Srbiji ima oko 350.000 osoba ometenih u razvoju, od čega je 160.000 sa mentalnim smetnjama. Samo u Beogradu ima 10.800 osoba sa posebnim potrebama. Podaci su nezvanični jer ne postoje službe koje bi radile na utvrđivanju brojki, ali koje bi društvu pokazale da takve osobe žive pored nas i da ne trebamo da okrećemo glavu kada pored njih prolazimo.

BOSANSKI PRIMER

Profesor Fehim Halilović iz distrikta Brčko u Bosni i Hercegovini je uz pomoć nevladinih organizacija sproveo inkluzivni obrazovni sistem. U redovnim školama formirani su specijalni timovi u koje se prvo uključivala deca sa lakom ometenošću, a zatim i ona sa teškim oblicima mentalnog razvoja. Timovi su pripremali posebne programe prilagođene deci, a u svakom odeljenju bilo je po jedno dete sa hendikepom, dok je broj učenika u razredu smanjen na 20.

Autor:Sandra Mališić

[Sklerozica]

utorak, 19. februar 2008.

Mališani sa smetnjama u razvoju u redovnim vrtićima

Razbiti predrasude i pomoći deci

U gradskim vrtićima upisano je oko 200 dece sa različitim vrstama hendikepa, a u Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu istakli su da će njihov cilj biti nastavak prihvatanja što većeg broja dece sa posebnim potrebama u redovna obdaništa.

Kako je rekla gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu Ljiljana Jovčić, broj dece sa posebnim potrebama koja se upisuju u razvojne grupe pri redovnim vrtićima je u porastu, pošto ih je do pre dve godine bilo 174, a sada ih je oko 200.

- Bitno je da roditelji dece sa smetnjama u razvoju prihvate svoju decu i ne kriju ih. Naravno roditelji ostale dece treba da razbiju predrasude i pomognu svojoj deci da privatne različitosti - poručila je Jovčićeva.

Prema njenim rečima, pored razvojnih grupa oko 0,2 odsto dece sa smetnjama u razvoju upisano je i u redovne vrtićke grupe. Tačan broj nije moguće odrediti zbog toga što je izvesno da kod takve dece postoji neka vrsta ometenosti, ali se njihova precizna kategorizacija ne vrši pre pete godine.

- To su ona deca koja posle vrtića ne moraju otići u specijalne škole, možda im je bio potreban samo podsticaj sredine da se usavrše i razviju - istakla je gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu. Ona je napomenula da je za upis detata sa smetnjama u razvoju u redovan vrtić potrebno da postoji nalaz lekara iz doma zdravlja, kojim će se opisati vrsta i stepen ometenosti, a svoju procenu treba da da i stručni tim predškolske ustanove u koju dete treba da bude primljeno.

- Naša strategija i tendencija je da se sva deca sa smetnajma u razvoju uključuju u vrtiće, uključuju i u škole. Pri tome ne treba zanemariti ni činjenicu da postoje deca koja nikada ne mogu pohađati redovne škole i da se prema njima moraju primenjivati specijalne vrste usluga - kazala je Jovčićeva.

Ona je istakla i da svi vrtići u koje su upisana deca sa hendikepom moraju biti apsolutno prilagođeni toj deci. U razvojnim vrtićkim grupama postoje i deca koja koriste kolica. Uklanjanje barijera je ono što je počelo, ali naravno mora se intezivirati kako bi sve institucije koje se bave decom apsolutno mogle da budu dostupne njima. Jovčićeva je podsetila i da u razvojne grupe pri redovnim obdaništima može biti upisano od šestoro do osmoro dece. Sa njima rade dva defektologa, a na usluzi je i stručni tim vrtića, pedagozi i psiholozi. Grupe su najčešće sastavljene od dece sa različitim vrstama hendikepa. Deca sa smetnjama u razvoju u predškolskoj ustanovi mogu ostati do dvanaeste godine. Beta

Izvor: Danas

[naca]

Inkluzija u školstvu u drugom planu
Beograd -- "Inkluzivni pokret" traži da se donese novi zakon o udžbenicima, kako bi literatura postala dostupna osobama sa hendikepom.

Republički Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, ove godine nije ponudio ni jedan kompakt disk koji bi olakšao školovanje ovoj populaciji. Zato nevladina organizacija "Inkluzivni pokret" traži od Ministarstva da što pre donese novi Zakon o udžbenicima kojim bi se izdavači obavezali da štampaju knjige i diskove za decu sa posebnim potrebama.

Uroš Čubrović, student i član Inkluzivnog pokreta, slep je od rođenja.

Zahvaljujući knjigama na Brajevoj azbuci i velikoj podršci najbližih koji su mu svakodnevno čitali neophodne lekcije, posle gimnazije upisao je studije albanskog jezika na Filološkom fakultetu, koje je morao da prekine zbog muke sa udžbenicima nedostupnim osobama sa invaliditetom.

“Osobe za hendikepom mogu da koriste ove diskove, jer postoji program koji glasom čita šta se nalazi na ekranu, tako da, ako su knjige na diskovima, to je pristupačno osobama sa hendikepom“, kaže Uroš Čubrović.

Koliki je značaj ovih diskova za život dece sa posebnim potrebama, čija izrada ne košta mnogo, govori i podatak da štampanje jednog udžbenika na Brajevoj azbuci prelazi 500 evra.

 

Ipak, od vremena kada je Uroš išao u školu, nema mnogo pomaka kada je reč o hendikepiranima, koji čine 10 odsto stanovništva Srbije.

Republički Zavod za udžbenike ove godine nije ponudio ni jedan CD koji bi im olakšao život, jer na to, kažu odgovorni, nisu ni imali zakonsku obavezu, već čekaju na reformisane programe.

Zbog nepristupačne lierature, ove osobe su izolovane, imaju manje šanse za obrazovanje, posao i samostalan svakodnevni život.

U "Inkluzivnom pokretu" ukazuju da je aktelni zakon star 15 godina i da se njime krše mnoga prava garantovana novim Ustavom.

“To što se trenutno ne izdaju diskovi za hendikepirane, predstavlja jedan veliki vid diskriminacije i umnogome umanjuje šanse za inkluziju i obrazovanje, kako na univerzitetskom, tako i na nižim nivoima“, kaže Čubrović.

Dok su u razvijenim zemljama škole otvorene za učenike sa hendikepom a izdavači podržani da izdaju pristupačne udžbenike, u Srbiji se tek utvrđuje njihov broj i problemi.



Izvor B92

Pogledajte vest   http://www.youtube.com/watch?v=fhV9hw98cF0

[roditelj]

U skoli za vaspitavanje slepe i slabovide dece"V.Ramadanovic"u Zemunu,deca moraju da kupuju specijalni papir za pisanje na Brajevom pismu.
Ne postoji mogucnost da se makar papir dobije besplatno.
Bukvari za prvake kostaju 3200 dinara,ni njega ne daju besplatno.
Kako bi tek ovoj deci bilo u redovnim skolama ne mogu ni da zamislim!?

[Sklerozica]

Koliko ima te dece?

[roditelj]

Oko 150-oro dece u osnovnoj i srednjoj skoli.

[Sklerozica]

Gde se "rade" ti bukvari? Ovde kod nas, ili negde u inostranstvu?

[roditelj]

Skola ima stampariju u kojoj stampa bukvare.
I prodaje deci.

[naca]

Beograd

Vrtići potrebni i deci sa smetnjama u razvoju

U Beogradske vrtiće upisano oko 200 mališana sa posebnim potrebama – svega šest odsto od ukupnog broja

Po ugledu na razvijene zemlje i kod nas su napravljeni programi za uklapanje dece sa različitim stepenima hendikepa u redovne vrtićke grupe. Ali, broj onih koji izađu iz kuće i borave u predškolskim ustanovama kako bi se socijalizovali i družili sa vršnjacima još je veoma mali.

Predrasuda se ipak, istina sporo, oslobađaju i sami roditelji čiji potomci rastu sa hendikepom i okolina koja je doskora zazirala od osoba sa problemom u razvoju. Broj mališana koji pohađaju celodnevnu nastavu u vrtićima povećao se u odnosu na prošlu godinu. U beogradske predškolske ustanove upisano je, kako kažu u Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu, 200 mališana i to sa blažim smetnjama u razvoju, što je oko pet do šest odsto od ukupnog broja dece sa posebnim potrebama.

Jedna od prvih ustanova koja je još 1983. godine otvorila vrata za ove devojčice i dečake je PU „Čukarica”. Prošle godine je zbog sve većeg interesovanja, prema rečima Miloša Maksovića, direktora ove ustanove, oformljena još jedna razvojna grupa.

– Sa najviše osam mališana u grupi rade dva defektologa, medicinska sestra a na usluzi je i stručni tim vrtića, pedagozi i psiholozi. Predškolsku ustanovu mogu pohađati deca od druge do 12. godine starosti. Celodnevni boravak koristi ukupno 14 mališana i trenutno nema nikoga na listi čekanja – kaže Maksović.

Za upis deteta sa smetnjama u razvoju u vrtić potreban je lekarski izveštaj o stepenu oštećenja u razvoju, a procenu bi trebalo da da i stručni tim ustanove u koju mališani treba da budu upisani.

Danijela Krstić, defektolog – oligofrimolog vrtića „Cerak” pri PU „Čukarica”, kaže da je među polaznicima razvojne grupe najviše dece sa Daunovim sindromom, oštećenim sluhom i autizmom.

Sa mališanima se, kako kaže, dosta radi pojedinačno što je dobra stvar zbog njihovog razvoja i budućeg uklapanja u okruženje.

– Radimo sa decom koja rastu sa različitim vrstama hendikepa i poklanjamo im znatno više pažnje nego što bi imali u redovnim vrtićkim grupama. Uređena je i soba za radnu terapiju u kojoj se igraju i vežbaju. Pripremamo ih i za osnovnu školu jer je najvažnije šta će se sa decom desiti kada napune 12 godina kada bi trebalo da pohađaju redovne a ne specijalne škole – ističe Krstićeva i dodaje da se klinci brzo uklope i da bi to trebalo da znaju roditelji koji potomke sa smetnjama u razvoju odgajaju isključivo na kućnoj nezi.

Posao vaspitačica je i da pripreme decu bez smetnji u razvoju na to da je normalno da u budućnosti u svom odeljenju imaju druga koji ne vidi, nosi slušni aparat ili je u kolicima.

Pored razvijanja svesti kod dece i rada sa mališanima sa hendikepom, potrebna je i reforma školskog i predškolskog sistema jer, kako kažu iz Sekretarijata za dečju i socijalnu zaštitu, na ovom društvenom polju treba još mnogo toga učiniti.

LJ. Perović
[objavljeno: 16/10/2008]

IzvorPolitika

[olja]

Bitno je da roditelji dece sa smetnjama u razvoju prihvate svoju decu i ne kriju ih.

Potpuna istina! Ali ima jedan problemčić, mnogo je mali broj stručnjaka koji imaju "živce" za tu decu. Ja svoje dete ne krijem ali i ne dozvoljavam da neko ko je vidi jednom mesečno (mnogo je teško "nahvatati" doktore po zavodima i institucijama koji prate razvoj dece sa posebnim potrebama) s punim pravom ocenjuje i stepenuje "zaostatak"!

Kod dece sa posebnim potrebama se UVEK traži neki nedostatak tako da se i onaj deo gde možda napreduju i više od svog uzrasta ne računa!

Meni kao roditelju je u svakom slučaju u interesu da kažem ono što primetim kod deteta, bilo da je to zaostatak ili napredak, ali me mnogo boli kad u očima doktora vidim nepoverenje i prihvatanje onoga što ja pričam s rezervom!

Znate, nisu deca uvek raspoložena da ih neko zagleda, prevrće, da odgovaraju na pitanja, slušaju i sl. Primetila sam da kad moje dete odvedem u ustanovu "prebledi" dok iz nje ne izađemo, a isto tako kad se druži sa doktorkom, koja je kućna prijateljica, veoma je raspoložena ili sa psihologom, mojom drugaricom!

U takvoj situaciji, preostaje mi da se "borim" sama, uz knjige, prijatelje, alternativu i sl., a svakako da će dete sa posebnim potrebama koje ide u vrtić ili školu sa ostalom decom dati bolje rezultate u odnosu na one rezultate koje daje sa grupom dece isključivo sa posebnim potrebama.

[roditelj]

Apsolutno si u pravu Olja.Na svakoj kategorizaciji se trazi nedostatak kod deteta i uvek se govori o tome sta dete"ne moze"kao da mi roditelji to ne znamo.
Ono sto dete moze i sto bi kao osobina trebalo da se razvija nije ni vazno.Pa mislim cak i u skoli.A to sto se tice boljih rezultata u grupi u kojoj se ne nalaze deca sa posebnim potrebama,to je vec diskutabilno.Ukoliko dete postane svesno da ne moze da ide u korak sa ostalom decom,za njega to moze biti prilicno frustrirajuce.

[olja]

Ukoliko dete postane svesno da ne moze da ide u korak sa ostalom decom,za njega to moze biti prilicno frustrirajuce.

Slažem se da decu ne treba "gurati" tamo gde ne pripadaju, ali mislim da im treba pružiti šansu da rastu sa decom koja nemaju posebne potrebe, ali naravno, ne po svaku cenu!

[naca]

Beograd

Ljubav oslikana veselim bojama
Likovnom kolonijom, sportskim takmičenjima i izložbom radova, deca sa smetnjama u razvoju obeležavaju jubilej Škole za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju „Boško Buha”
 


Svečana sala kao umetnički atelje

Obeležavanje jubileja, 45 godina tradicije i rada, prestoničke škole za decu sa smetnjama u intelektualnom razvoju „Boško Buha” juče su počeli njeni polaznici organizovanjem likovne kolonije. Tako je svečana sala ove obrazovne ustanove poslužila kao umetnički atelje. Ljubav je bila tema koju su mališani bojama pretočili na papir, a onda su pojedinačne radove sabrali u jedinstven kolaž na velikom panou. Ovaj zajednički rad zauzeće centralno mesto u okviru izložbe na završnoj proslavi u četvrtak, 27. novembra, u školskom zdanju u Ulici 21. divizije. Tada će, kako je najavljeno, biti predstavljeni i literarni i likovni radovi, ali i pozorišne lutke i kostimi koje su napravili ovi osnovci. Pridružujući se obeležavanju jubileja đaci muzičke škole „Vladimir Đorđević” danas će odsvirati koncert „Poseban sam nisam sam” za vršnjake ometene u razvoju. U sportskom danu, koji je kao deo proslave zakazan za sutra, učenici OŠ „Boško Buha” nadmetaće se u fudbalu, stonom tenisu i košarci.

Osmogodišnje obrazovanje u ovoj ustanovi trenutno stiču 162 učenika u 26 odeljenja. Polaznici škole su lako i umereno mentalno ometena deca, ali i ona sa višestrukim smetnjama i autizmom. O njihovim potrebama svakodnevno brine tim defektologa, logopeda, reedukatora psihomotorike, pod čijim se nadzorom realizuju korektivno-preventivne vežbe i igre, somatopeda, psihologa, socijalnih radnika i specijalnih pedagoga. Predavanja iz srpskog jezika, matematike, poznavanja prirode i društva i tehničkog, ovi mališani, u malim grupama, pohađaju u kabinetima koji su opremljeni raznovrsnim didaktičkim sredstvima. Za razliku od vršnjaka u regularnim školama ovi osnovci ne uče strane jezike, fiziku, hemiju, biologiju, geografiju, ali zato intenzivno pohađaju likovne, sportske, ritmičko-folklorne, tehničko-krojačke, dramsko-lutkarske, kompjuterske i brojne druge radionice.

– Naši đaci teže usvajaju nastavne programe ali rado i uspešno ispoljavaju svoje sklonosti u vannastavnim aktivnostima koje imaju presudan značaj u njihovom psihofizičkom razvoju. Kroz sport razvijaju osećaj za tačnost, red, odgovornost i neguju prijateljstvo, dok, na primer, likovna sekcija podstiče emotivni i razvoj dečje kreativnosti i bogati njihovo senzomotorno iskustvo – objašnjava Olivera Arsenijević, direktorka OŠ „Boško Buha”.

Radionica za pranje, peglanje, krojenje i šivenje, okuplja najveći broj devojčica u ovoj školi. Arsenijevićeva kaže da pružanje ovih usluga postaje zvanična delatnost ove obrazovne ustanove i da će sredstva prikupljena na ovaj način „odvesti” školarce na zimovanje ili letovanje, jer uglavnom potiču iz nebogatih, mnogočlanih porodica koje im to ne mogu priuštiti. Najveći broj učenika ove škole pohađa celodnevnu nastavu u okviru koje su za njih obezbeđeni užina, ručak kao i prevoz do kuće. Za njihove roditelje uvek su otvorena vrata psihološkog savetovališta.

M. Simić

-----------------------------------------

Žalbe na dečju viku

Osnovci škole „Boško Buha”, prema rečima direktorke Olivere Arsenijević neretko su deca nekadašnjih učenika ove ustanove i iz generacije u generaciju dolaze sa sve težim oblicima mentalne nerazvijenosti.

– Sugrađani iz komšiluka konstantno se žale na dečju viku u toku dana i u kasnim satima, dok zaposleni u ovoj školi svakog jutra u dvorištu zatiču srču, pivske flaše i upotrebljene igle i špriceve. Naša deca nemaju veze sa tim – tvrdi Arsenijevićeva i ističe da škola nema video-nadzor niti bilo kakvo obezbeđenje.

[objavljeno: 25/11/2008]

Izvor Politika

[naca]

Sportom razbijaju predrasude
Takmičenje učenika i dece ometene u razvoju

Autor: J. I. | 20.12.2008.



Oko 70 dečaka i devojčica iz Osnovne škole „Ivan Gundulić“ i mališana iz Škole za decu ometenu u razvoju nadmetali su se u malom fudbalu, preskakanju vijača, trčanju oko čunjeva i obaranju istih. Za razliku od ostalih takmičenja, ovde nije bilo poraženih, jer je pobedio duh drugarstva i tolerancije.

U prostorijama Osnovne škole „Ivan Gundulić“ u Novom Beogradu održano je sportsko takmičenje između učenika te škole i dece ometene u razvoju. Kako bi podržali akciju inkluzije odnosno uključivanja dece ometene u razvoju u život društva, među navijačima su bili i predstavnici Opštine Novi Beograd. Za razliku od ostalih takmičenja, na ovom nije bilo poraženih, jer cilj igara nije bila pobeda, već da učenici te škole upoznaju i prihvate decu ometenu u razvoju.
 

- Učestvovanjem na turniru, deca su se bliže upoznala sa svojim vršnjacima iz susedne škole. Umesto ruganja timovima koji su izgubili, postavljeni su temelji za neka nova prijateljstva. Postignut je cilj inkluzije, makar na nivou dve škole, čiji će se učenici u budućnosti češće viđati - kaže Ivan Ćirić, profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi „Ivan Gundulić“ i dodaje da je fizičko vaspitanje jedan od načina socijalizacije dece ometene u razvoju.

Takmičenje učenika i dece ometene u razvoju održano je u okviru projekta koji je finansirao Sekretarijat za sport i omladinu kako bi deca razbila predrasude.
Izvor Blic