Tema: Moralna,emocionalna pomoc obolelima od raka

[naca]

Ne znam,da li bi pomoglo,upravo sam naletele na informaciju da postoji telefon za podršku obolelima od raka,da pitate,posavetujete se i sa njima.



BEOGRAD - Za samo tri meseca od kada je počela sa radom, Liniji za psihološku podršku obolelima od raka i članovima njihovih porodica do sada se javilo 1.300 građana Srbije, izjavila je psiholog Tamara Klikovac.

Tim edukovanih psihologa koji odgovaraju na pozive radi u prostorijama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pacijenti se mogu javiti na broj telefona 0800-202-303, a pozivi su besplatni sa fiksnog telefona i dostupni pacijentima iz cele Srbije svakoga dana od 10 do 22 časa.

Linija je otvorena u okviru realizacije Nacionalnog programa "Srbija protiv raka", koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Srbije u saradnji sa Srpskom asocijacijom za psiho-onkologiju.

ceo tekst : Glas javnosti

[Nesli]

http://www.hendidrustvo.info/forum/index.php/topic,3898.msg224016.html#msg224016

[Ena]

Mislim da u stvari malo paznje i posvecujemo upravo tome
koga god vidimo ili cujemo da se razbolio od raka (bilo cega)prvo pomislimo 'on ce da umre' i onda svu tu svoju negativnu reakciju prenesemo i na njega,i kako da mu bude bolje..

Tačno tako.
Moj deka ne zna da ima rak,tj niko mu nije rekao mada on sumnja.
Ne može da jede jer ne može da guta,živi na infuziji svakodnevnoj,pa onda odmara vene dva,tri dana i opet infuzija.
E sad on je veliki borac(u tome ličim na njega)i silom hoće da popije sok,vodu iako se to sve vrati nazad posle.Ima želju za životom i pored  velikih godina.
Danas je bila njegova rođena sestra kojoj je pre par godina umrla ćerka,koja je inače imala ms(to sam danas saznala).Pošto nije blizu nas,a ima i ona godina i bola u sebi,kad je odlazila,deka joj reče sa suzama "nećemo se više videti"
huh,kako sam duboko uzdahnula i rekla,"kako nećete?Dolazimo kod vas čim popravim auto".Deka se nasmejao,u stilu vi i vaš auto.
Uglavnom,ne dam mu da potone,iako ja sebe uhvatim da sam na izmaku snage.Jer deka ima zdravo i jako srce,još uvek hoda i još uvek ima snage.
Moja sestra od tetke i ja smo te koje ga nasmejemo,jer on inače ne čuje dobro ali kad vidi da se mi smejemo.Nasmeje se jer zna kakve smo.Obe smo odrasle pored njega.Gledamo svi da ne bude sam,da uvek ima nekoga da priča sa njim bilo šta samo ne o bolesti.Skoro sam ga naterala da mi priča priču koju mi je pričao kad sam bila mala.
Smorih vas,ali osetila sam potrebu za ovim.

[Džudi]

Sandra, tek sada sam videla temu. Moj tata je umro od raka grla pre skoro 19 godina-biće u julu 19...a dečko je umro u nedelju, rak pankreasa.

Znam kako je to imati nekoga ko je teško bolestan i kome je potrebna pomoć, moralna podrška. Sa tatom sam pričala o loto-u, o nekom mom dečku-tadašnjem, o nekim smešnim stvarima koje su se dešavale u našoj porodici ranije. Uspevala sam da mu ulijem samopouzdanje, ali poslednjih mesec dana nije želeo da prima posete, sem mame koja je stalno bila pored njega.

Sa dečkom sam se čula pre nego što je te večeri pao u komu i odnesen u bolnicu. Nismo pričali o bolesti, već o desetim stvarima i smejao se..

Da li tvoj brat ima prijatelje i prijateljice? Kako oni reaguju na njegovu bolest? Pitam, jer je možda bolje da ga nasmeje neko koga on poznaje, voli, nego neki stranac. Možda, samo pretpostavljam i dajem ideju. Veoma je važno da porodica i prijatelji pruže moralnu podršku nekome ko je tako teško bolestan.

Neposredno, preko prijateljice sa neta upoznala sam njenog dobrog prijatelja koji se godinama bori sa tumorom mozga. Ta prijateljica i još par prijatelja+porodica pružaju mu ogromnu podršku. Videla sam slike tog momka-nasmejan iako je bio na zračenju, pun volje za životom.

Pokušaj da razgovaraš sa prijateljima i porodicom. Oni su prva "karika" koja treba da pomogne i pruži podršku.

Tebi čestitam na hrabrosti i molim te -budi jaka kao i do sada.