Autor Tema: Gljive  (Pročitano 73486 puta)

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Gljive
« poslato: Oktobar 11, 2008, 06:39:32 posle podne »
Pečurke odlične za odbranu organizma
Autor: prof. Branislav Uzelac | 11.10.2008.

Šampinjoni su veliki rod gljiva, koji je slavu stekao „pripitomljavanjem“ plemenite pečurke (Agaricus bisporus), zajedno s njenim mnogobrojnim novodobijenim sojevima. Uzgaja se širom sveta, rasterujući strah od trovanja pečurkama, unoseći radost dobrog ukusa u milione domova.

Zdravlje

Pečurke su vrlo zdrave jer ubrzavaju proizvodnju belih krvnih zrnaca. Odlične su ako držite dijetu, jer imaju malo kalorija. Sadrže kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, magnezijum i hlor, kao i oko četiri posto ugljenih hidrata i značajnu količinu biljnih vlakana. Od vitamina sadrže značajnu količinu vitamina D1, B1, B2, A i C.

Odabir

Na tržište gajeni šampinjoni dolaze, po pravilu, veoma mladi i često vrlo sitni. Uobičajena predrasuda da su manji, još zatvoreni primerci bolji od većih, čiji su listići potamneli, ne stoji! Niti su mali primerci nužno mlađi od većih, niti su pogodni za svaki recept, a da i ne govorimo o mučnom čišćenju nečega što jedva držimo između dva prsta.

Priprema

Mlađi, zatvoreni šampinjoni su jedino bolji za mariniranje, dok za dinstanje, sušenje, razne gulaše i pohovanje valja uzeti što veće pečurke. Ne samo da su veliki, otvoreni primerci pogodniji za pripremu jela već su i mnogo snažnijeg i bogatijeg ukusa, pa tako jelu daju svoj pun doprinos. U vezi s tim, takođe, preporučujemo da prilikom spremanja jela od šampinjona oprezno koristite crni luk kako biste izbegli potpuno pokrivanje plemenite arome pečuraka.

Često na pijaci imamo priliku da vidimo kako prodavci snižavaju cenu primercima koji su se otvorili jer niko neće da ih kupi. Ta i činjenica da šampinjoni odlično podnose zamrzavanje dovoljne su da kupimo veću količinu pečuraka, isečemo na listiće, posolimo ih i izdinstamo na ulju. Pred sam kraj dinstanja, dok još ima malo vode koju oni puste u velikoj količini, prekidamo zagrevanje suda i kad se masa ohladi, pakujemo je u plastične posude i odlažemo u zamrzivač. Na taj način, šampinjoni mogu da se čuvaju šest meseci, a kada želimo da ih upotrebimo, odsečemo odgovarajući komad, izdinstamo ga još malo i dobijenom masom možemo puniti paprike, praviti rižoto, peći pitu, koristiti kao osnovu za sos ili čorbu itd.
Mlade, zdrave i sveže ubrane pečurke se mogu čuvati u frižideru oko pet dana. Bitno je znati da se čišćenje obavlja sa što manjom upotrebom vode, pogotovo kada nameravamo da ih dinstamo. Tada je od velike pomoći tehnika ljuštenja kožice šešira koja pored zadovoljenja principa „što manje vode“, omogućava mnogo lakšu svarljivost gljiva. Razume se, ako hoćemo da pripremimo jelo od sirovih šampinjona, moraju biti sasvim sveži.

Mariniranje

Mariniranjem postižemo da pečurke možemo čuvati i do dve godine. Dobro je što, na ovaj način pripremljeni, šampinjoni čuvaju aromu bolje nego druge gljive. Štaviše, marinirani šampinjoni se mogu koristiti kao gotova hrana.
Sušenjem, za razliku od vrganja, šampinjoni ne menjaju mnogo svoj miris, niti se on značajnije pojačava. Međutim, prah od suvih šampinjona može veoma prijatno da iznenadi kada se, pomešan sa krem sirom, koristi za pravljenje namaza. Dugotrajan i izvanrednog ukusa je i ekstrakt od šampinjona koji može da se koristi umesto soja sosa.

Izložba gljiva u Beogradu
Asocijacija Gljivara Srbije organizuje 8. beogradsku izložbu gljiva 18. i 19. oktobra 2008. u holu Doma sindikata. Svečano otvaranje je u subotu 18. oktobra u 11 sati, ulaz je slobodan, a izložba će biti zatvorena u nedelju u 14. Članovi Asocijacije, podeljeni u timove, od srede do petka uveče će obići terene i sa područja čitave države prikupiti za posetioce uvek najatraktivniji izložbeni materijal, gljive iz prirode. Poseban deo izložbe će biti posvećen odgajivačima i najčešće gajenim vrstama, kao i predstavljanju proizvođača i njihovog proizvodnog asortimana. Tema ovogodišnje izložbe biće odnos čoveka i prirode kada su gljive u pitanju. Posetioci će i ovog puta moći da vide najčešće gajene, kao i samonikle vrste gljiva, jestive, otrovne, nejestive i tartufe, najskuplje gljive na svetu. Takođe će moći da uživaju u izložbi fotografija na temu „Carstvo gljiva“. Veći deo fotografija će se naći u knjizi „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“, kapitalnom delu sa preko 1.200 vrsta koje će ući u štampu čim Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odobri sredstva.
Izvor Blic

Hendi-društvo

Gljive
« poslato: Oktobar 11, 2008, 06:39:32 posle podne »

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Gljive
« Odgovor #1 poslato: Novembar 01, 2008, 05:57:15 posle podne »
1. novembar 2008.
   
Mikološki biošpajz

U svojoj knjizi o biljkama nemački botaničar Adameus Lonicerius (1528 - 1586), dao je sledeću definiciju gljiva:
Pečurke nisu ni lisnate biljke, ni korenje, ni cvet, ni seme. One se formiraju od viška vlage u zemlji, drveća, lišća i ostalih materijala koji se raspadaju, pa im je zbog toga vek kratak : izrastu i uginu za sedam dana. Naročito čudno rastu kada grmi.



Prve opise gljiva nalazimo u delima grčkog filozofa Aristotela, pa nadalje kroz istoriju nalazimo da su ih Rimljani nazivali hranom bogova, a Plinije u svojoj knjizi Istorija prirode ih po prvi put deli na otrovne i jestive. Gljive se spominju u delima najpoznatijih pisaca i umetnika starog sveta, a ostaje zabeležena i smrt trovanjem francuskog kralja Šarla VI i pape Klementa VII. Nedovoljna znanja o uzgoju gljiva sve do XIX doprinela su velu misterije i stvaranju kultova svetih gljiva, kao i njihovo korištenje u obredima pojedinih naroda.
Kako god, gljive rastu i danas kao i pre mnogo vekova, malo otrovne, mnogo otrovne, lekovite, jestive manje ili više, pa imate širok spektar mogućnosti da ih koristite kako vam volja. Zavisno od vrste i ukusi i mirisi su različiti, pa vas mogu podsetiti na neku biljku, ribu, cvet ili leš. Uglavnom, pod uslovom da znate šta tražite, gljivarstvo je koristan i zahvalan posao, a da ne spominjemo sve one divne specijalitete koji se mogu pripremiti od ovih šumskih lepotica.

Ali, da bi ste uvek imali pri ruci spremne gljive za upotrebu, postoje nekoliko načina da lično napravite svoj mikološki biošpajz.

Kao prvo, odlučite koje gljive želite u svojoj kuhinji a zatim ih nabavite u svežem stanju. Većinom se mogu kupiti na gradskim pijacama ili marketima, a količinu odredite po svojim kulunarskim navikama. Najčešće se mogu naći šampinjoni, bukovače, vrganji, lisičarke, blagve, šitake i ređe tartufi. Znate da se ne koriste raspadnute, smekšale, pljesnive ili stare gljive koje mogu izazvati muku, povraćanje i ostale neprijatnosti. U slučaju da do toga ipak dođe, treba povratiti sve pojedeno i popiti što veću količinu mlake vode ili mlake kafe.
Ako ste ih lično doneli iz šume, potražite pomoć lekara jer je veća verovatnoća da ste ubrali pogrešnu vrstu,
pa je možda došlo do trovanja.

"Sve su gljive jestive, a neke od njih samo jednom", kaže mudra izreka.

E, kada ste doneli svoj mirisavi paket kući, poželjno je odmah početi sa pripremom. Od vrste koju ste kupili, zavisi šta ćete uraditi sa njom.
Najlakši način čuvanja koji važi za skoro sve vrste je sledeći: sve gljive se mogu zamrznuti.

Zamrzavanje

Zamrzavanjem pečurke neće izgubiti svoje vredne sastojke, pa se na ovaj način domaćinstva mogu snabdeti na duže vreme ovom poslasticom. Jednom smrznute pečurke nemojte ponovo zamrzavati, kao ni jela od njih. Podgrevanje bilo kog jela se smatra štetnim za organizam, a istraživanja koja su vršena su to i dokazala.
Dakle, pre zamrzavanja očistite pečurke, odvojte veće od manjih, a ako je potrebno i stavite ih pod mlaz hladne vode na kratko. Zatim ih morate blanširati tako što ćete ih na 3 minuta (manje komade) i 5 minuta veće, zaroniti u kipuću vodu, a onda naglo ohladiti pod mlazom hladne vode. Nakon toga se ocede, prosuše salvetom i pripreme u posude za friz. Čuvaju se na temperaturi od -18C.

Sušenje

Jedan od najsigurnijih načina čuvanja je sušenje. Pošto meso gljive sadrži skoro 95% vode koja sušenjem isparava, za 1kg suvih će vam trebati oko 8-9 kg svežih plodova, zavisi od vrste. Najčešće se suše šampinjoni, vrganji, bukovače, sunčanice, šitake, crne trube, smrčci, jablanovače, zeke i lisičarke. Pre sušenja,pečurke se moraju dobro očistiti od zemlje, peska, supstrata ili ostalih nečistoća, najbolje mekom četkicom. Zatim se seku na tanke listiće do 5mm debljine i suše u pećnici. Nemojte ih ređati jednu preko druge, već uredno složite da topao vazduh moze strujati izmedju. Optimalna temperatura treba biti od 30-60C, sušenje traje oko 2h, a vrata pećnice treba da ostanu otvorena.

Za sušenje napolju se pripremi obično drvena podloga ili čaršaf pa se listići gljiva u tankom sloju suše na jakom suncu (dan-dva) ili u senci sa dovoljno protoka vazduha. Takvo sušenje traje do pet dana, uz češce prevrtanje i mešanje, a uveče se prekriva gazom i unosi u kuću zbog zaštite od vlage i insekata.
Suve gljive se čuvaju u šupljikavim papirnim ili lakim vrećicama od gaze, na suvom, hladnom i tamnom mestu.
Povremeno ih proverite da se nisu ucrvljale ili ih uhvatila plesan.
Pre upotrebe sve suve gljive se moraju potopiti u mlaku vodu na sat-dva da omekšaju.

Mariniranje

Ne morate skupo plaćati marinirane šampinjone u trgovini (oni se najčešce spremaju na ovaj način), kad ih možete i sami pripremiti vrlo jednostavno. Kupite sitne i sveže plodove,očistite ih ili operite, a onda ih spustite u kipuću vodu. Kuvajte ih do sedam minuta maksimalno, izvadite rešetkastom kašikom i prelite hladnom vodom.
U poseban sud, pazite da nije oštecen ako je emajliran, napravite marinadu (sad zavisi koja je količina u pitanju,domaćice znaju koliko tečnosti treba da pripreme za punjenje tegli), ali na 300ml vode ide 50ml alkoholnog sirćeta (9%,koje se upotrebljava u domaćinstvu), pola kašičice soli, isto toliko šećera, a može se dodati grančica ruzmarina, lovorov listić ili biber u zrnu. Stavite sve da proključa, pa dodajte gljive i kuvajte još oko pet minuta. Prebaciti gljive u prethodno prokuvane tegle, zaliti marinadom, dobro zatvoriti poklopcem ili celofanom, pa ostaviti da se prirodnim putem ohlade umotane u ćebad. Na ovaj način se u našem narodu pripremala zimnica. Još se sećam flaša paradajza koje je moja baka posle punjenja stavljala u krevet koji se ne koristi za spavanje i prekrivala perjanim dunjama i jastucima, pa ostavljala po 2-3 dana da se hlade.

U maslinovom ulju


Odaberite sitne plodove ili isecite na kockice veće primerke. Opet sve zavisi od količine pripremljene mase, ali na 1l sirćeta u kome treba da skuvate šampinjone, vrganje ili šta već želite, dodajte kašiku soli i pustite da provri. Očišćene ili oprane plodove kuvajte na laganoj vatri 10 do 15 minuta, pa sklonite da se sve ohladi. Ocedite i prosušite pečurke na salveti ili platnu, pa poređajte u sterilne tegle. Začinite ih kašičicom bibera u zrnu, grančicom ruzmarina ili lovorovim listom. Poželjno je da ih zalijete prirodnim hladnocedjenim maslinovim uljem a onda dobro zatvorite celofanom i poklopcem.Drže se na hladnom i mogu duže vreme opstati. Obično se koriste posle 40 dana, dok se svi sastojci i arome ujednače. Koriste se za salate zajedno sa uljem koje služi za preliv.

Salamurenje

Salamura je u stvari slani rastvor koji čuva namirnicu duži vremenski periog od propadanja. Gljive se prvo blanširaju na gore opisan nacin, prohlade, ocede i stave u tegle ili sudove, pa zatim preliju 15%-im rastvorom soli i vode par centimetara iznad površine naslaganih gljiva. Za poboljšanje ukusa se dodaje biber u zrnu i lovor ili ruzmarin. Pre povezivanja i zatvaranja tegli se može dodati malo ulja na površinu presolca,ali nije obavezno. Plodovi će biti izuzetno slani, ali za gurmane svakako odgovarajući.

Hemijski sastav gljiva

Gljive su organizmi niskih kaloričnih vrednosti sa visokim sadržajem proteina i minimalno masti.
Sadrže potrebne esencijalne aminokiseline, enzime, belančevine, polisaharide, ugljene hidrate, minerale,
vitamine B kompleksa, B1, B2, B6, B12, D2, C, b-karoten, aromatske komponente.
Od minerala su zastupljeni Natrijum, Fosfor, Kalijum, Kalcijum, Gvoždje, Mangan, Bakar, Magnezijum, Cink...

Lekovite gljive

Šii take - Lentinula edodes - Pojačava imunitet, antivirusno dejstvo, antibakterik, sastojak preparata za lečenje HIV-a, tuberkuloze, herpesa, hepatitisa-B, virusnog encefalitisa

Bukovača - Pleurotus ostreatus-Antioksidant,snižava holesterol i trigliceride, antitumorno dejstvo, protiv lumbaga i loše cirkulacije

Reiši - Ganoderma lucidum-Antitumorno dejstvo, protiv dijabetesa, koronalnih i bubrežnih bolesti, bolesti organa za varenje, antibakterik, antibiotik

Lisičarka - Cantharellus cibarius-protiv upala očiju,noćnog slepila,suve kože,infekcija i rasta sarkoma

Judino uvo - Auricularia auricula - judae - Imunotonik, protiv svih vrsta krvarenja, hemoroida, dizenterije, holesterola i triglicerida, PROTIVOTROV kod trovanja pečurkama, radioaktivnosti, za poboljšanje mentalnih sposobnosti i krvne sudove

Velika puhara - Langermania gigantea-Antibiotik, antiseptik

Kresivna guba,Trud - Fomes fomentarius - Antitumorno dejstvo, antireumatik, protiv upale zglobova, antiseptik

Ćuranov rep -Trametes versicolor - Antitumorno dejstvo, antiseptik, antibakterik, antiaritmik, protiv dijabetesa, masnoća u krvi itd.


Recepti u kulinarstvu

Vrganji sa majčinom dušicom

Potrebno vam je:

-600gr. mladih, lepih vrganja
-parče maslaca
-1 veza peršunovog lišća
-3 čena belog luka
-2 struka naseckane majčine dušice
-200 gr kačkavalja
-na vrh noža origana
-malo prezle
-so,biber
Odvojiti stručke od šeširića i obrisati ih. Šeširiće naslagati u vatrostalnu posudu, prethodno premazanu maslacem, pa napuniti mešavinom sitno iseckanog peršuna, belog luka, origana, majčine dušice i rendanim sirom.
Posoliti i pobiberiti, posuti mrvicama i preliti uljem.
Pećnicu prethodno zagrejati na 210C i peći dok ne smekšaju, uz dodatak vode po potrebi. Uz jelo poslužiti bareni integralni pirinač.

Salata od bukovače sa celerom

Sastojci:

-250 gr bukovače naseckati na listiće
-200gr celera narendati
-60 gr španaća iseći na rezance
-1 manji luk naseckati

Preliv:

-1 češanj belog luka
-pola kašike jabukovog sirćeta
-50 ml maslinovog ulja
-so i biber

Sastojke pažljivo izmešati i servirati na svežim listovima salate.

Salata od vrganja sa limunom

Potrebni sastojci:

-400 gr.vrganja
-300 gr.kačkavalja
-3 listića celera
-1 grančica seckanog timijana
-sok od jednog limuna
-so, biber
-malo maslinovog ulja

Šeširiće gljiva tanko narezati na listiće,dodati sitno seckane listiće celera,timijana,narendani kačkavalj, so, biber i maslinovo ulje.
Sve sastojke pažljivo izmešati, poprskati sokom od limuna, ohladiti i servirati.
Autor: Artemisia (Zelena Apoteka)
Izvor: ZelenaApoteka.com

Izvor Poslovna zena

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Gljive
« Odgovor #2 poslato: Mart 26, 2009, 05:19:13 posle podne »
Šitaka i Reiši gljive u savremenoj zapadnoj medicini

Šitake gljiva

Vekovima se plod šitake koristi, kako u kineskoj, tako i u tradicionalnoj medicini drugih azijskih naroda. Ekstrat ove gljive je skoro nezaobilazni tradicionalni lek u pokušaju očuvanja i poboljšanja funkcionisanja zdravog organizma i prirodnog produženja života. Veliki je broj pisanih dokumenata koji nam pokazuju da su ovu gljivu kinezi kroz vreme koristili u lečenju digestvnih tegoba, smirivanju različitih bolova, a naročito glavobolje, prehlada praćenih visokom temperaturom i groznicom, kao i kod ljudi sa srčanim tegobama. Danas ona ima nezaobilazno mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji različitih trovanja, virusnih infekcija, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja metabolizma masti.
...................
Moguća primena

Umesto zaključka moglo bi se nabrojati samo neka od stanja gde primena ove gljive može biti od pomoći: pojačanje odbrambenog odgovora organizma u stanjima iscrpljernosti i intenzivnog dugotrajnog napora, usporavanje toka i olakšavanje tegoba kod virusnih respiratornih infekcija, hepatitisa i HIV infekcije, pomoćno dejstvo u terapiji nekih tumora, snižavanje povišenog krvnog pritiska, uravnoteženje poremećaja metabolizma masti, pomoćno terapijsko dejstvo kod urinarnih problema i dr.

Reiši gljive

Reiši gljive, čiji je japanski naziv Ling Zhi Reishi, se više hiljada godina koriste u tradicionalnoj medicini azijskih naroda i pripisuju im se čudotvorna svostva. Otuda i starokineski nazivi za ovu gljivu: drvo života, gljiva dugovečnosti ili nebeska trava. Još su lekari dinastije Ming opisali da dugoročno uzimanje ovih gljiva doprinosi dobrom zravlju i dugovečnosti. Vekovima je poznato da se ona bez štetnih efekata može uzimati svakodnevno. Imajući u vidu je drvenaste konziste konzistencije retko se koristi kao hrana. Najčešće su joj pripisivana delotvorna svojstva u smislu očuvanja dobrog zdravlja, jačanja odbrambernih sposobnosti i popravljanju iscrpljenosti ili umora, ali i u lečenju infekcija.
............
Reiši danas

Danas pouzdano znamo da ekstrat ove gljive može biti efikasno pomoćno lekovito sredstvo u pokušaju: jačanja imunloških odbrambenih mehanizama, popravljanju homeostaze fiziološkog rada unutrašnjih organa, lečenju virusnih i bakterijskih infekcija, naročito respiratornih puteva ili jetre, lečnju astme i hroničnog bronhitisa, snižavanju povišenog krvnog pritiska ili holesterola, kao i preventivnoj zaštiti jetre ili popravljanju njene funkcije kod dugogodišnjih toksičnih oštećenja lekovima ili alkoholom. Ako se ovome doda i popravljanje funkcije digestivnog sistema i izuzetno mala toksičnost, jasno je da Reiši gljiva ima svoje značajno mesto u alternativnoj medicini ili kao pomoćno lekovito sredstvo.

Ceo tekst : Top Vita

Van mreže sama

  • Član
  • **
  • Poruke: 2658
Odg: Gljive
« Odgovor #3 poslato: Mart 27, 2009, 12:09:02 posle podne »
i ovde o gljivama

www.zdravljeizgljiva.hr

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110310
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Gljive
« Odgovor #4 poslato: Mart 30, 2009, 05:09:55 posle podne »
Kažu neki ...sve su gljive jestive, ali su neke jestive samo jedan put.  ;D

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Gljive
« Odgovor #5 poslato: Mart 30, 2009, 06:47:14 posle podne »
U pravu si. :)
Mada sam prošle jeseni na Rajcu brala i jela vrstu koja se zove Sunčanica,bilo ih je na sve strane ,sama ne bi nikada ubrala nijednu,meštani i poznavaoci su bili prisutni. ;)

Sunčanica


Moj ujak je sakupljač gljiva i to radi jako dugo.Uz njega sam probala svakakve vrste,a ovde u gradu kupujem šampinjone,tu ne mogu da omanem. ;)

Van mreže Tia

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 4918
  • Pol: Žena
  • Master of the Universe
Odg: Gljive
« Odgovor #6 poslato: Mart 30, 2009, 09:06:12 posle podne »
Ja najvise volim Sumsko pile ili Sumsku koku, pecurka sa izgledom i ukusom piletine, fantasticno :D!

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110310
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Gljive
« Odgovor #7 poslato: Mart 30, 2009, 10:05:38 posle podne »
A koka? Ima ukus čega?  ;D

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15335
  • Pol: Žena
Odg: Gljive
« Odgovor #8 poslato: Mart 30, 2009, 10:11:32 posle podne »
I ja sam se pitala za koku, nekako mi to zvuci...

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110310
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Gljive
« Odgovor #9 poslato: Mart 30, 2009, 10:13:15 posle podne »
Pa i meni.  mali1 Moramo to da razjasnimo.  ;D

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Gljive
« Odgovor #10 poslato: Mart 30, 2009, 10:30:55 posle podne »
Tia nije samo zapamtila dobro ,nema koke al ima pile  ;)
Šumsko pile (Laetiporus sulphureus)

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110310
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Gljive
« Odgovor #11 poslato: Mart 30, 2009, 10:32:34 posle podne »
Ti joj dođeš advokat? Ne boj se. Nećemo da je hapsimo samo zbog toga što je rekla "koka".  ;D

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Gljive
« Odgovor #12 poslato: Mart 30, 2009, 10:36:14 posle podne »
Ma ne  ;) ,i mene je zanimalo kakva je to gljiva,pa i vama da pokažem  :D

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15335
  • Pol: Žena
Odg: Gljive
« Odgovor #13 poslato: Mart 30, 2009, 10:36:39 posle podne »
Nisam sigurna i dalje da nema i neka "koka".  

Van mreže Tia

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 4918
  • Pol: Žena
  • Master of the Universe
Odg: Gljive
« Odgovor #14 poslato: Mart 30, 2009, 11:25:43 posle podne »
Hahahhahaha, pa nisam bila sigurna dal je pile ili je pile poraslo pa postala koka  mali1 mali1 mali1!


 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.