Izložba slika

[Asja]

Evin slikarski rad, ruku na srce, nije toliko poznat na našim prostorima, ali su njene izložbe u inostranstvu veoma posećene i zidove vila mnogih pripadnika tamošnjeg džetseta krase umetnička dela naše svestrane umetnice.

Na tom spisku je i tvorac kompjuterske imperije i najbogatiji čovak na svetu Bil Gejts koji se pre nekoliko meseci oduševio slikama Eve Ras pa je odlučio da kupi dva njena dela. Kupovinu je u Gejtsovo ime obavio njegov agent, a autorka je tom prilikom, osim kupoprodajnog ugovora, morala da potpiše još jedan ugovor po kojem se obavezuje da nikome neće otkriti cenu koju je Gejts platio, a čak ni podatak da je on među ljubiteljima njene umetnosti ne sme da koristi u komercijalne svrhe, odnosno da to spominje u svojim javnim nastupima.

Međutim, Eva je nedavno, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, potvrdila ovu zanimljivu pričicu prokomentarisavši uz osmeh da se nada da zbog toga neće završiti na optuženičkoj klupi. Kada je u pitanju svota koju je kompjuterski mag iskeširao za njena dela, pomenuta glumica, slikarka i književnica pokomenatarisala je: "Svota nije velika, pa mi je postalo jasno zašto su bogati ljudi bogati. Oni baš teško otvaraju svoj novačnik"!
svet
Najčuveniji "kompjuteraš" na svetu, naime, još 1992. kupio je njenu sliku "Sa vrha mesečeve planine gledala sam svoj okrugli grob"(nisam uspela da je nadjem na internetu)

[Asja]

Milena Pavlovic Barili
Najznačajniji predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Najznačajniji deo Mileninog umetničkog opusa nastao je van granica Srbije, odakle je Milena otišla u rano proleće 1930. godine. Skoro čitavu deceniju je svojim životom i radom bila vezana za zapadnoevropske umetničke metropole - London, Pariz i Rim, gde se družila i izlagala s najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde.

Za života je stvorila preko 300 radova, mnogo skica i crteža. Danas se mnoga njena platna nalaze u Požarevcu, u Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu.

U samo predvečerje izbijanja Drugog svetskog rata, avgusta 1939. godine, Milena je otputovala za Njujork, gde je ostala do smrti.
izvor





Autoportret

[Asja]

Петер Паул Рубенс (хол. Peter Paul Rubens) (Зиген, 28. јун 1577—Антверпен, 30. мај 1640), био је фламански сликар и дипломата шпанског хабзбуршког краљевства.Један је од највећих мајстора барокног стила у сликарству који је сјединио најбоље традиције северног и италијанског сликарства. Створио је слике пуне драматике, чулности и сјаја боја. Оне обично приказују алегорије инспирисане митолошком симболиком. Живио је највише у Антверпену, али је радио и у Француској и Шпанији.. Мало је уметника у историји уметности било тако чувено и утицајно у своје време попут Рубенса. Vikipedija

Leda sa labudom


Rubensova cerka Klara


Rubensova zena


Autoportret


Jevandjelisti


St.Jerome

[Asja]

Edvard Munk (nor. Edvard Munch) rođen u Lotenu, 12. decembra 1863, a umro u Ekeliju, 23. januara 1944, bio je norveški slikar.

Tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu. Kao večito nespokojnan, pomalo morbidnan pesimista, njega straši samoća ljudskog bića, podjednako u gužvi velegrada kao i pred uznemirujućom veličinom prirode. Spomenuta raspoloženja Munk prenosi i na platno, služeći se linijama koje se izdužuju i povijaju, kao i tonovima boja koje deluju melankolično. Takvu atmosferu stvorio je na slikama "Krik", "Teskoba", "Na mostu". Proslavio se u Nemačkoj u XX veku, te na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj. Prilikom slikanja slike "Krik" bio je inspiriran crvenim nebom od erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji 1883. na drugom kraju sveta.

Sredinom decembra 2006.godine stručna komisija zvanično je da je Munkovo najpoznatije delo „Krik“ nepovratno oštećeno dok se nalazilo u posedu kradljivaca koji su ga predugo izložili štetnom dejstvu vlage.
izvor:Vikipedija

Krik


Jutro


Madona


Melanholija


Mrtva majka


Devojke na mostu


Mesecina

[Asja]

Pjer Ogist Renoar (fr. Pierre-Auguste Renoir *25. februar 1841. - †3. decembar 1919.jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara XIX veka.

Renoar već kao mali dečak sa 13 godina morao je da traži posao. Radio je u jednoj Pariskoj fabrici porcelana kao slikar porcelana.Kada je prestao da se ručno oslikava porcelan i počeo da se slika mehanički radio je kao slikar zidnih dekoracija i lepeza.1862. godine se konačno upisuje u školu lepih umetnosti u Parizu.

1881. je odputovao u Alžir i tražio je nove inspiracije za svoje slike.  Tokom sledećih 10 godina razvijao je svoj vlastiti stil u slikarstvu iako je imao probleme sa reumatizmom koji mu je delom onemogućevao kretenje desne ruke pa je slikao kistom koji je bio vezan za šaku.

Sa tim kako je bolest napredovala bio je prinuđen da koristi kolica i nije mogao da slika klasična platna. U kasnoj fazi se zanimao za skulpturu ali zbog svoje bolesti nije mogao da realizuje svoje predloge i jedino je realizovao svojeručno bistu svoga najmlađeg sina 1908. godine.

Pred kraj svoga života 1919. godine je posetio Luvr da bi video svoja dela koja su bila među starim majstorima slikarstva. Izvor:Vikipedija

Kupačica


Devojke i klavir


Majka i dete





Igračica




Venecija


Banks of the Siene


Kupačice


Devojka čita


Ruže i jasmini

[Asja]

http://www.youtube.com/watch?v=FyrxmSH52HI&feature=related

slika za 1 minut!!!

[Asja]

Pablo Pikaso. Ženio se dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Imao je četvoro dece. Posljednje dete, Paloma, bila je rođena kada je on imao 68 godina.

Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteža. Njegove slike danas vrede milione. Umro je 1973. kada mu je otkazalo srce za vreme napada gripa.

Pikasovo delo se svrstava u nekoliko faza i ako su pojedina razdoblja u njegovom delu predmet sporova. Može se uzimati da su to bila; plavo razdoblje (1901. - 1904. godine), ružičasto razdoblje (1905. - 1907. godine), doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908. - 1909. godine), analitički kubizam (1909. - 1912. godine), sintetički kubizam (1912. - 1919. godine).

Između godina 1939. i 1940. se u Njujorku održavala velika retrospektivna izložba Pikasovog dela i tom prilikom se pokazao celokupan raspon njegovog dela i mnogi teoretičari umetnosti su ispravili svoja mišljenja o njegovom delu.Izvor:vikipedija

Autoportret


Akrobata


Dama


Dete sa golubom


Arlekin


Olga Pikaso


Toaleta


devojka pred ogledalom


Tri muzicara


Stari gitarist


Cvece

[Asja]

Anri (Henri) Matis

Anri Matis (fr. Henri Matisse), je bio francuski slikar, grafičar, vajar i dekorater. Rođen je 31. decembra 1869. u Le Šato Kambrezisu, a umro je 3. novembra 1954. u Nici. Napustio je pravnu karijeru i sa 22 godine došao u Pariz da bi učio slikarstvo u ateljeu Gustava Moroa u čijoj se radionici okupila gotovo većina tadašnjih mladih slikara koji su posje činili pokret fovizma.
Uz Matisa, bili su tu Deren, Vlamenk, Brak, Difi i mnogi drugi. Taj naraštaj sledio je pre svega instinkt. Od impresionističkog luminizma putovalo se u područje čistog kolorita. Nastup mladih slikara izazvao je njegodovanje i šire publike i kritičara. Dočekivali su ih s porugom kao što su bili dočekivani svi novatori francuske umetnosti. Na jesenskom salonu na kojem su izlagali 1905. kritičar Luj Vosel primećujući i jednu donatelovsku skulpturu sred divljih kolorističkih slika, uzviknuo je: "Donatelo sred divljih zveri". U salonu nezavisnih to ime se zadržalo.

Riječ fovs odnosila se posebno na sjajnu proizvoljnu boju i na izravni rad kičice čime su Matis i njegovi prijatelji eksperimentisali. Fovizam je kao pokret trajao samo nekoliko godina. Nakon toga članovi su skupa počeli slediti i druge pravce. Najvažnija Matisova slika tog razdoblja je kompozicija "Ples". Već u tom delu dolaze do izražaja bitna svojstva Matisova opusa, plošni tretman, zatvorene obojene površine bez tonskih prelaza te izrazit smisao za pokret i krivulju što se postepeno preobražava u arabesku.
U intimnom enterijeru likovi su prikazani sa vazama i cvetnim aranžmanima te bogatom tapiserijom koja ih uokviruje a za koje je Matis inspiraciju našao na putovanjima u Maroko kao i u egzotičnim krajolicima oko Tangera. Svjetski ugled Matis stiče u Njemačkoj i Americi, a osobito u Rusiji. U kasnijim delima sve se više usredsređuje na mrtve prirode, aranžirano cveće i voće...


Majstora su povremeno privlačili radovi u plastici, litografiji i keramici. Matis je nastavio tradiciju velikog francuskog slikarstva u novoj, savremenijoj varijanti.

I francuska slikarska omladina i stranci koji su hrlili u Pariz, u tu slikarsku Meku, bili su oduševljeni njegovim mislima.
Uticaj Matisova slikarstva na Evropu i svetsko slikarstvo bio je već tih godina veliki, a tako je ostalo i do danas.
postantiqua


plavi akt


plavi stolnjak


ples


san


harmonija u crvenom



radost zivota


Le Lit Dans La Glace


voce i soljica za kafu


otvoreni prozor

[Asja]

Nadežda Petrović
Život su joj bile slike i otadžbina, njima se davala, u njima je uživala i zbog njih postojala. Ljudi oko nje nisu umeli da je prate.

Tek što je počela da uči slikanje, znala je da će biti prva srpska slikarka. Da nije bila sigurna u sebe, da nije verovala svom srcu, vrlo je moguće da Nadežda Petrović ne bi postigla ni delić onoga što je postigla i za sebe i za svoj narod.
Malo toga bilo je na njenoj strani.


stari Prizren


Gračanica 1913


More


autoportret


resnik 1905

[Asja]

Rembrant Harmenson van Rijn 1606. -  1669. Amsterdam, bio je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne Evrope 17. veka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.


Rembrant je bio pre svega uspešan portretista, uradivši i dosta autoportreta. Ipak, pretpostavlja se da je sam Rembrant sebe smatrao pre svega istorijskim slikarom, što se vidi po kolekciji istorijskih slika i slika religiozne tematike. Izvor: Vikipedija

filozof u meditaciji


cas anatomije


autoportret


mlada devojka

[Asja]

Leonardo da Vinči (ital. Leonardo da Vinci; 15. april 1452 — 2. maj 1519) je bio italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Bio je opisan kao ideal "renesansnog čoveka" i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su "Tajna večera" i Mona Liza, a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva.

Bio je fasciniran misterijom ljudskog lica i mogućnošću čitanja "pokreta duše" kroz pokrete i izraze lica.
Portret "Mona Liza" je prvi psihološki portret naslikan u istoriji te se zato daje toliki značaj ovom delu.


Lady with an Ermine in Cracow


Vitruvian man


Mona Lisa

[Asja]

Павле Паја Јовановић (1859—30. новембар 1957) је један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма.

Један од највећих - управо зато што је тако близак свом народу. Захваљујући изузетно богатом опусу а нарочито делима са темама из народног живота и оним са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу али и на родољубље народа.

Још као студент бечке Академије, подстицан сопственом радозналошћу али и сугестијом професора, готово сваки распуст је користио да путује по Балкану, нарочито по Црној Гори, Приморју, Албанији, Босни и Херцеговини, јужној и источној Србији. Тамо је радио скице и студије и трудио се да што непосредније осети атмосферу свакодневног живота и обичаја народа. До детаља је бележио пределе, ликове, ношње, накит, оружје.

Његове слике су се веома добро продавале, што га је у потпуности ослободило финансијских брига, а и омогућило му да веома често одлази на дуга, далека и скупа путовања: по северној Африци (Мароко, Египат), у Грчку, Турску, Италију, Шпанију. Са својим пријатељем, руским сликаром Рубоом (F. Roubaud) боравио је шест месеци на Кавказу.

Србија се поносила својим младим и славним уметником. Готово свака српска кућа је имала неку његову олеографију или другу репродукцију са темом из српске историје или из народног живота. А власт, захвална што је по свету проносио и славио не само себе већ и историју и културу српског народа.

1888. изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије

Kraljica Marija


borba petlova


cas macevanja


proglasenje Dusanovog zakonika


Seoba Srba


Takovski ustanak

[Asja]

Пит Корнелис Мондријан (хол. Pieter Cornelis (Piet) Mondriaan) (*7. март 1872, Амерсфорт - † 1. фебруар 1944, Њујорк), био је холандски сликар и велики теоретичар уметности]. Развио је нови облик апстрактне уметности назван неопластицизам.

Преданост идеји и принципиална доследност чине Мондријана најистакнутијим апологетом апстракције- његово сликарство, лишено сваке емоције и трагичности, у основи медитативнога и метафизичкога карактера, симбол је настојања да се појавној реалности супротстави трајнији вид универзалне реалности. Својим теоретским ставовима и методом Мондријан је извршио веома велик утицај на сликарство апстрактнога изражавања и доживео је, да епигони његовог геометризма аутоматски понављају обојене квадрате као једну од помодних ликовних спекулација.

Tabla


Crveno, plavo, zuto


Kompozicija


Brodvej bugi vugi


Sivo drvo


amarili


autoportret


devojcica sa cvecem

[Asja]

Fransisko  Goja ( 1746, Španija -  1828, Bordo, Francuska), bio je veliki španski slikar, crtač i grafičar. Njegovo djelo je ogledalo španske istorije vremena u kojem je živio. Kasnije će snažno uticati na umjetnike 19. i 20. vijeka. Među najpoznatijim Gojinim slikama su Gola maja (šp. Maja desnuda) i Obučena maja (šp. Maja vestida), obe iz perioda od 1800. do 1805. godine, (danas u Muzeju Prado u Madridu). Zapravo, originalno ime slika su Ciganke (šp. Gitanas) jer su pod tim imenom figurirale na spisku Manuela Godoja, koji je bio njihov prvi vlasnik. Ime "maja" pod kojim su danas poznate, duguju Inkviziciji, koja ih je tako nazvala zbog očigledne smelosti i drskosti koju slike poseduju. Španska reč maja (čita se: „maha“), je kolokvijalni pojam koji se u Gojino doba koristio u Španiji za žene nižeg staleža koje su imale preslobodno i provokativno ponašanje sa muškarcima.

Djela koja Goja stvara bez porudžbi mecena, zrače neobičnom i nesvakidašnjom perspektivom, fantazijom i inventivnošću, dok u onima koja stvara za mecene ostaje vjeran tradicionalnim kanonima.

Goja će postati slikar dvora i steći ugled najcjenjenijeg i najuspješnijeg umjetnika u Španiji. Poslije jedne nagle bolesti 1792. godine, ostaje potpuno gluv bez mogućnosti oporavka sluha.

Gola maja


Obucena maja


Pogubljena branilaca Pariza 3 .maj 1808


Teresa


voce i ulje

[Tia]

E kako ja uzivam na ovim stranicama !