Autor Tema: životne priče  (Pročitano 66721 puta)

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #60 poslato: Septembar 16, 2011, 12:14:36 posle podne »
Slikarka i košarkašica uprkos invaliditetu
 
Banjaluka – Da snaga duha i borbenost mogu da nadvladaju telesne mane svedoči i životna priča dvadesettrogodišnje Banjalučanke Biljane Nedić. Rođena u selu Ćorkovići na Vlašiću, sa anomalijom na kičmi – spin bifid, od drugog meseca ona je osuđena na život u invalidskim kolicima. To je, ipak, nije sprečilo da u kulturi i sportu postigne rezultate koji su joj doneli Nagradu grada Banjaluke.

– Posle završenog četvrtog razreda osnovne škole, morala sam da odem od kuće, jer je u mom selu bila samo četvorogodišnja osnovna škola, i od tada se sama, srećom uspešno, borim sa životnim nedaćama. Osnovnu školu sam završila u Banjaluci, u Zavodu za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, a oprobala sam se i u glumi – kaže Biljana Nedić koja je igrala u predstavi „Mi smo deca 21. veka” Narodnog pozorišta Republike Srpske i do danas nije zaboravila aplauz koji je dobila od publike.

Posle osnovne škole otišla je u Crnu Goru, u Podgoricu, jer banjalučke škole nisu tada imale prilaze na ulazima za invalide.
– Kao đak generacije, završila sam upravnu školu. I tamo sam otkrila svoj slikarski talenat. Od tada do danas bavim se slikanjem, i to tehnikom koju sam ja osmislila, a reč je o kombinaciji vitraža i ulja na platnu – ponosna je Biljana koja je do sada imala desetak samostalnih i isto toliko kolektivnih izložbi u RS i Crnoj Gori, a imala je ponudu da izlaže i u Austriji.
Biljana se u Banjaluku vratila pre pet godina, RT RS je o našoj sagovornici snimila dokumentarni film, a ubrzo je počela i da radi.
– Zaposlila sam se u Fabrici obuće „Bema”. Direktor fabrike Marinko Umićević podstakao me je da u Košarkaškom klubu invalida „Vrbas” počnem da igram košarku. Jedina sam žena invalid košarkašica u regionu koja igra u muškom klubu – ne krije zadovoljstvo naša sagovornica koja pleni svojim optimizmom.

– Sve se promenilo kada sam videla koliko se invalidi žrtvuju na terenu. Boreći se za loptu, čak ispadaju iz kolica. Ta borbenost je odlučila da i ja postanem aktivna košarkašica – ponosno ističe Biljana Nedić.

Boro Marić

ceo tekst : Politika

Hendi-društvo

Odg: životne priče
« Odgovor #60 poslato: Septembar 16, 2011, 12:14:36 posle podne »

Van mreže tatijana

  • Član
  • **
  • Poruke: 11247
  • Amor omnia vincit - Ljubav sve pobeđuje.
Odg: životne priče
« Odgovor #61 poslato: Septembar 16, 2011, 02:16:39 posle podne »
 svaka cast ,Biljani  :ye1: :ok: :ye:

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #62 poslato: Oktobar 22, 2011, 07:55:08 posle podne »
Kada je valcer više od plesa

Zrenjanin – Kada je zaplesala valcer na podijumu u Austriji, zemlji gde je pre nekoliko vekova nastala ova igra, Kristina Živankić je bila najsrećnija na svetu. Ni ostali prisutni nisu bili ravnodušni. Naročito kada joj je partner skinuo plašt i kada se ispostavilo da ona pleše u invalidskim kolicima.

– Kobnog dana sam stradala na povratku iz Novog Sada. Išla sam po materijal za frizersku radnju. U stvari, to mi je bio izgovor. Tog dana sam od jutra bila nervozna jer sam čula da se ženi moj bivši muž od koga sam se rastala pre tri meseca. Ja sam ostala sama sa dve kćerkice i bila sam opterećena našom sudbinom. Sletela sam sa puta, a nakon godinu dana mi je saopšteno ono što sam i naslućivala, da nikada više neću da prohodam – prepričava Kristina događaj koji ne može da se zaboravi.

Rešila je da se bori. Pre nesreće je imala još jedno veliko iskušenje. Starija kćerkica je obolela od teškog oblika pneumonije. Oporavila se posle dugog lečenja i kada su svi osim majke već izgubili nadu. Zato se nije mirila ni posle svog stradanja. Ona treba svojoj deci. Kada se vratila iz bolnice, dovela je kćerkice od svojih roditelja i živela zajedno s njima od frizeraja kojim se bavila iz invalidskih kolica. Rešila je da joj hendikep ne bude na putu ostvarenju najveće želje da njena deca imaju bezbrižan život.

A u životu u kolicima nailazi se na razne prepreke koje uglavnom zapažaju samo oni koji se u njima voze. Zato je rešila da ih otklanja i potpuno se tome posvetila posle deset godina bavljenja frizerskim poslom iz kolica. Od 1995. vodi Udruženje paraplegičara u Zrenjaninu koje se brzo svrstalo među najorganizovanije u zemlji. Ne bi trebalo trošiti reči o njegovom radu, ako se samo kaže da je u gradu na Begeju uklonjeno najviše barijera koje su se nalazile pred ljudima u kolicima. Ovde su paraplegičari zaigrali košarku, izašli na strelište, formirali svoj internet-klub. Nizala su se njihova okupljanja iz cele Srbije.

Kristina je imala još jednu veliku nesreću. U 21. godini umrla joj je ćerka od neizlečive bolesti.

Povukla se iz politike, a posvetila plesu. Prva je žena u kolicima koja je zaplesala u jugoistočnoj Evropi. Kažu da kad pleše iz nje isijavaju njeni odvažnost i ponos.

– Tada mislim da mogu sve. Moj ples je simbolična poruka svima koje je zadesilo što i mene. Sve lepo događa se, u stvari, u našim glavama. Učinite sve da vam se događaju lepe stvari. Mašta nam je svima dostupna – poručuje Kristina.

Đuro Đukić
objavljeno: 22.10.2011

ceo tekst : Politika

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #63 poslato: Januar 09, 2012, 12:47:25 posle podne »
Za Radovana Markovića nema predaje
Život kao teška bitka
 Zorica Lazarević | 08. 01. 2012

- Prohodao sam sa šest, a po bolnicama živeo do svoje 17. godine. Uvek sam se osećao kao dečak drugog reda, kao neko kome je suđeno da prođe kroz brojna iskušenja. Sve sam preživeo, izašao jači, izgurao do samog kraja - počinje ispovest za „Blic“ Radovan Marković, jedan od najpopularnijih stanovnika Inđije.

 - U mom izvodu piše da sam dete nepoznatog čoveka, iako je moja majka bila venčana kad sam se rodio. Imao sam samo tri godine kad je umrla od leukemije i tad sam ostao sam u bolnici, zbog cerebralne paralize - priča Marković.
Brigu o njemu, tada su preuzeli baka Stevanija i deka Radovan, koji je napustio Nemačku da bi bio bliže unuku.
 - Mnogo mi nedostaju. Uvek su se trudili da mi obezbede sve što bih poželeo. Ostavili su sve iza sebe. Oni su mi i ostavili kuću u kojoj danas živim - priča Raša, kojem je bila želja da završi neku „ozbiljniju“ školu, međutim, zbog invaliditeta, završio je zanat za ključara.

 - Od Zavoda za urbanizam opštine Inđija dobio sam na korišćenje mali montažni kiosk u kojem kopiram ključeve. To je privremeno dok se ne bude odlučilo kako će se taj prostor iskoristiti. Od tad me svi znaju kao Rašu ključara - priča Radovan koji je u svom gradu poznat i po triciklu koji vozi.

Svaki dan prelazi na njemu nekoliko kilometara kako bi stigao na posao, a na improvizovanim tablicama piše „Raša ključar” i njegov kontakt-telefon. Iako slabo pokretan, otežanog govora, on ne vidi prepreke da se raduje životu, a, kako kaže, na posao ne ide samo onda kad ga bolest obori u krevet. Nikome nije jasno kako uspeva da izradi ključeve jer je za korišćenje mašine potrebna mirna ruka i koordinisanost pokreta.

 - Teško mi je da radim na starim mašinama jer nisu prilagođene mom invaliditetu. Tako sam i staru pokvario, pa sad radim na mašini koju mi je pozajmio prijatelj. Nemam novca za novu, a pitanje je dana kad ću i ovu morati da vratim. Moj san je dalek, jer ove mašine nisu jeftine i za najmoderniji model mi treba 18.000 evra - priča Raša i dodaje da bi mu teško palo da se odvoji od svog zanata.

 Na svom triciklu ili nesigurnim korakom, ali ovaj mladić grabi kroz život. Voli druženje, pesmu, igru... Smatra se srećnikom jer živi u gradu gde ga nikada nisu uvredili.

ceo tekst : Blic

Van mreže Lili123

  • Član
  • **
  • Poruke: 21456
  • Pol: Žena
  • Grad: NS
Odg: životne priče
« Odgovor #64 poslato: Januar 09, 2012, 04:38:47 posle podne »
E, svaka mu čast...!!! Pravi je borac!  :ye1:

Van mreže Lili123

  • Član
  • **
  • Poruke: 21456
  • Pol: Žena
  • Grad: NS
Odg: životne priče
« Odgovor #65 poslato: Januar 14, 2012, 11:44:58 posle podne »
Morala sam se vratiti na dve minute... samo da ostavim ovaj tekst koji sam malopre pročitala i koji je pun pozitivne energije...


Dejan se rodio bez obe ruke i jedne noge, ali je uspeo sve da uradi u životu

Od rođenja hendikepirani 33.godišnji Dejan Kovačević herojskom snagom bori se, uz pomoć prijatelja, za normalan život, da radi, oženi se devojkom koju voli, da ima decu koju, siguran je, nikada ne bi napustio.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/301422/Dejan-se-rodio-bez-obe-ruke-i-jedne-noge-ali-je-uspeo-sve-da-uradi-u-zivotu

Van mreže barbika

  • Član
  • **
  • Poruke: 25023
  • Pol: Žena
  • Da vec danas bude bolje , daj nam Boze malo volje
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: životne priče
« Odgovor #66 poslato: Januar 15, 2012, 12:46:53 pre podne »
 :ye1: :sad:

Van mreže Džudi

  • Član
  • **
  • Poruke: 2093
  • Pol: Žena
  • Ex Zbunjena
  • Dg: G80.2
  • Grad: Beograd
Odg: životne priče
« Odgovor #67 poslato: Januar 15, 2012, 01:09:32 pre podne »
 :'( :ye1:

Pravi borci...posebno ovaj Dejan Kovačević..

Van mreže Daša

  • Član
  • **
  • Poruke: 27906
  • Pol: Žena
  • Dg: MS
  • Grad: NS
Odg: životne priče
« Odgovor #68 poslato: Januar 26, 2012, 01:39:51 posle podne »
Jutros sam  gledala tv emisiju o Udruzenju gradana i roditelja dece sa posebnim potrebama,iz Krusevca,te njihov  projekat "Zdravljem protiv siromaštva" ( međunarodna Erste fondacija dodjelila im je 2011.g nagradu od 16 000E,koju su  iskoristila za nabavku sadnica aronije i kupovinu imanja na kojem je zapocela izgradnja prvog ekološkog sela u tom kraju.,Imaj prostor i konje za terapeutsko jahanje...

http://www.youtube.com/watch?v=0UFrE42l_Hw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=SoJjgzU8ghg

http://www.priroda-leci-sve.com/aronija.htm
 

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110826
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: životne priče
« Odgovor #69 poslato: Januar 27, 2012, 08:31:07 posle podne »
Konkretna akcija. Pozdravljam od srca. Samo napred. :)

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #70 poslato: Mart 12, 2012, 06:12:52 posle podne »
pisali smo i ranije o Dejani Bačko  ;)
evo još  :D

Dejana Bačko (17) je slikarka koja je rođena bez ruku, ali zato u nogama krije neverovatan talenat. Obožava Novaka Đokovića i sve bi dala da ga upozna

Čuda se dešavaju! Neka poprime ljudski oblik, imaju ime, prezime i beskrajan talenat. Jedno takvo čudo naslikalo je drugo, i to nogama! Dejana Bačko (17), tinejdžerka iz Bačke Palanke, rođena je bez ruku, ali zato u nogama krije zlatni talenat. Baš njima je naslikala portret drugog, sportskog čuda – Novaka Đokovića.

- Toliko voli Novaka da se nedavno vratila iz škole sa idejom da je upišem na tenis! Ja reko’ Dejana, dušo, kako?!”- uz osmeh nam prepričava Dejanina mama Sandra. Najbolji teniser na svetu i njegovi sportski uspesi inspirisali su Dejanu ne samo da slika, već i da živi punim plućima, da se bori za sve ono što je dostupno i njenim vršnjacima. Najveća želja joj je da ga upozna i zamoli za fotografiju. Sliku već ima, svojenožno naslikanu.

ceo tekst : vesti online

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #71 poslato: April 21, 2012, 07:49:01 pre podne »
Pišem i crtam nogama!

Jelena Pavlović 8 god iz Čačka rođena je bez ruku. U sobi od deset kvadrata spava s roditeljima, bratom i sestrom. Ipak, kaže da je najsrećnije dete na svetu

Ekipa Kurira Jelenu je zatekla u igri sa sestrom Marijom. Sedela je na brvnima i prstićima na nogama oblikovala kolačiće od blata. Prstima desne noge Jelena piše, crta, drži pribor za jelo. Koristeći se palcem i velikim prstom spretno je otvorila pernicu, izvadila pribor za pisanje i napisala svoje ime, i sve to s osmehom najsrećnijeg deteta na svetu.

Jelena kaže da obožava školu, drugare i učiteljicu Olgu, a od svih predmeta najviše voli matematiku.

- Ja sam srećna. Najsrećnija na svetu. Samo bih volela da imam lutku koja plače - rekla nam je sramežljivo Jelena.

ceo tekst : Kurir

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: životne priče
« Odgovor #72 poslato: April 21, 2012, 07:56:47 pre podne »
Rođen slep ,svira, radi i pomaže porodici
 Beba Bojović | 21. 04. 2012.

Ilija Davidović ima dvadeset dve godine. Nikada nije ugledao svetlost dana, rođen je slep. Radi kao maser, niže nagrade na mnogim muzičkim takmičenjima, vozi bicikl, piše poeziju, a od svoje plate pomaže roditeljima i sestrama.

Kao fizioterapeut u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Ivanjici počeo je da radi pre nešto više od godinu dana. Radi ručne masaže, kako parcijalne tako i masaže celog tela. Za njegovo znanje, trud i ponašanje kolege imaju samo reči hvale.

Ilijina volja, energija i optimizam mogli bi da posluže kao pozitivan primer mladima koji su sve češće depresivni bez životnog cilja i ideje.
- Ništa mi nije teško. Sve bih voleo da probam, želim da živim punim plućima, verujem u uspeh potpuno siguran da ću ostaviti veliki trag u karijeri - priča Ilija raspoloženo.

ceo tekst : Blic

Van mreže Daša

  • Član
  • **
  • Poruke: 27906
  • Pol: Žena
  • Dg: MS
  • Grad: NS
Odg: životne priče
« Odgovor #73 poslato: Jul 23, 2012, 09:08:05 pre podne »
Ispovest: Ne mogu da hodam, ali biću najbolja mama na svetu
Ako se za nekoga koga je sudbina vezala za invalidska kolica ne može reći da je invalid, onda je to zasigurno Nišlijka Dragana Rodić Aranđelović (34). Ona zaista živi punom parom i radi sve ono od čega se njenim zdravim i pravim vršnjakinjama vrti u glavi. Završila je ekonomski fakultet, zaposlila se u Centru za razvoj karijere na Univerzitetu u Nišu, osnovala Udruženje „Dragana Rodić“ i info-centar za matične ćelije, skakala padobranom sa visine od 3.000 metara, napisala knjigu, udala se za Miloša i postala majka.
 :grr: http://zena.blic.rs/Porodica/11838/Ispovest_Ne_mogu_da_hodam_ali_bicu_najbolja_mama_na_svetu
 :ye1: lepa vest...Dragana,čestitmo! :n13:

Van mreže Ena

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 134232
  • Pol: Žena
  • Zivot je izazov.Ne gubi vreme uzivaj u njemu...
  • Dg: MS
Odg: životne priče
« Odgovor #74 poslato: Februar 09, 2013, 09:43:06 posle podne »
Ne znam da li je pravo mesto,ali pogledajte kako je moj sugrađanin hrabar,cenjen i pošten.
Gledajući ovo danas,i ako ga znam ipak sam zaplakala.
http://www.youtube.com/watch?v=xUcCqhPgH_U&feature=share

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.