Proslo je dosta vremena i ja sam malo dosla sebi pa sad mogu da podnesem izvestaj i prenesem iskustvo! Mozda nekom bude od koristi!
Bilo je potrebno da mi jednu venu kod srca zatvore, jednu prosire i da kroz tu prosirenu udju u srce i izmere pritisak u srcu! Doktor je rekao da ocekuje da mi posle toga bude 30-40% boje i da lakse disem! Elem, sve je na kraju uradjeno u Bg-u, u decijoj bolnici u Tirsovoj! Posto je pocetkom meseca u Bg-u bio Svetski kongres kardiologa, bile su organizovane i kardioloske intervencije (a mozda i operacije, to ne znam), koje su se obavljale pod strucnim nadzorom lekara iz inostranstva (koliko sam razumela dosli du da nauce nase lekare nekim novim poduhvatima)! U okviru toga su i u Tirsovoj bile organizovane intervencije na srcu koje su radjene metodom kateterizacije! To je revolucionaran korak u medicini, da se ugradnja stenta vrsi venskim putem, bez operacije i reza. Sve intervencije je radio dr Djukic, sve su uspele i cak su pozvali pacijente koji na drugim klinikama nisu stigli na red da dodju u Tirsovu i da im tamo urade sta treba, i to za 2 dana, od 3 koliko su imali na raspolaganju. Meni su javili da sam na programu treci dan! Nisam smela da jedem jedno 12-ak sati pre toga, klasicno, i dosla sam rano ujutru u bolnicu. Presvukla se i zujala po hodnicima sa muzem i ocem koji su bili samnom
! Otisla sam i da se raspitam za anesteziju i bila najsrecniji covek na svetu kad mi rekose da rade sa totalnom
! Milina, nema smrzavanja u onoj sali sa klimom koja bi i Arenu ohladila za 5 minuta! Posle vizite sam posetila kolege pacijente koji su juce bili na programu, svi su bili super, spremali su se da idu kuci taj dan (ni 24h posle intervencije, stvarno medicina napreduje) i svi su mi govorili da se super osecaju, da intervencija uopste nije bila teska, da to traje kratko (jednom coveku su radili 13 minuta a jednoj zeni 19), da ih odmah posle toga dovezu tu u sobu i samo sto imaju naredjenje da ne ustaju iz kreveta do jutra i da je svima bolje, da ne brinem i da je to stvarno smesno, oni su ocekivali ko zna sta
!
Tu su vec pocele da dolaze sestre i da me vode u sobu za bockanje, stavise mi braunilu, dadose Longacef (sve jako pazljivo jer sam im pripretila da cu opet padati u nesvest od lekova
) i ostalo. Tada i saznajem da su taj treci dan ostavili samo za mene jer sam jako tezak slucaj, i pri tom sam jedina koju ce raditi neki stranac! Radio je dr Ingo Denart, kako kazu na internetu “cuveni interventni kardiolog iz Lajpciga”! Inace u prethodna dva dana on je bio supervizor na intervencijama! Za moju intervenciju nije hteo da uzme pare, kaze da je njemu sve placeno, i dolazak i smestaj i dnevnice i da mu ta intervencija ne predstavlja nikakav dodatni trosak, pa nema potrebe za nadoknadom (hvala Bogu sto je ispalo tako)!
Odvedose me do sale, kad sam ulazila unutra bila sam u boljem psihickom stanju od mog muza i oca, bila sam jaka i voljna da to zavrsim jer me samo ta intervencija deli od toga da mi bude bolje tj. da imam vise kiseonika u organizmu tj. da lakse disem, tj. da zivim malo lakse!
U sali su svi bili pazljivi, jos nisu bili ukljucili klimu na moju neizmernu radost
, dadose mi anesteziju i ja zaspah u roku od pola sekunde! Dosla sam svesti na intezivnoj nezi, sa kiseonikom i infuzijom! Rekli su mi da su me tu dovezli i da moram da lezim tu do 4 sata, a bilo je oko 3h! Posle nekog vremena sam se zalila da im je tu mnogo dosadno, sto i jeste, samo lezis, nikakvi zvuci, nikakva desavanja, nema ljudi i dece da se cuju i setaju naokolo, smor
! Vrate oni mene na odelenje i ubace u najveci slobodni krevet koji imaju, koji je bio ok samo sam ja bila dvadesetak cm duza od njega
! Ubrzo je dosao i moj muz, rekao mi je da je sve uspelo i da sad samo trebam da se odmaram. Pitala sam ga da mi sve isprica sta je bilo. Intervencija je trajala 4 sata, 1 sat nisu mogli da mi zaustave krvarenje (u pitanju su dve rupice na nozi velicine 2milimetra, sa rupicama na vratu nisu imali problema izgleda), on je prisluskivao pored vrata i cuo nemca kako ponavlja difficut, difficult (tesko, tesko), kako me je pitao kako sam kad su me izveli iz sale a ja sam odgovorila “hladno mi je” (a sta bih drugo i rekla
) (ali se ja toga uopste ne secam), kako je onda otac usao da razgovara sa lekarima a on otisao da me otprati do intezivne nege, i zatim se vratio dole da i on vidi sta su mi uradili. Video je i snimke i da ima “nesto” stavljeno unutra ali on nije bas puno toga razumeo ali je siguran da su rekli da su oni zadovoljni, da su uspeli da udju u srce i da je pritisak u srcu odgovarajuci i da smeju da operisu! Posle toga sam zaspala i uglavnom sam do sutra ujutru spavala (bolela me je i glava tu noc)! Ujutru su mi dozvolili da ustanem, skinuli mi sve igle, promenili flastere, a ja sam sva srecna krenula da setam po odelenju i da se igram sa bebama! Tu sam se i videla sa doktorom Djukicem, pitao me je kako sam, dobro sam, ja njega da li je zadovoljan uradjenim, kaze da je zadovoljan! Ja nastavim da setam i onda mi u jednom trenutku toliko pozli da sam se samo preturila na krevet i zaspala. Probudila me je sesta u podne i pitala me imam li ja nameru da idem kuci ili cu ceo dan da spavam u bolnici
?
Toliko sam bila malaksala da mi je trebalo sat vremena da se obucem! Rekose mi da po otpusnu dodjem u utorak (bio je cetvrtak)! Kad sam dosla kuci naredna 4 dana sam uglavnom spavala, non stop lezala, bila uzasno malaksala i, sto mi je bilo najcudnije, nisam se ni malo osecala bolje, kao sto su mi kolege pacijenti pricali da se osecaju! Sve je to rezultiralo da mi je pred kraj 5-og dana postalo jezivo lose, srce mi je toliko jako udaralo da sam osecala kako mi vrat pulsira, glava, slepoocnice, a najgore je sto me je to uzasno gusilo i sto sam jedva disala. Taman je ujutru bio utorak i odem sa ocem po tu otpusnu. Posto je trebalo poprilicno da se seta da bi se podigla otpusna, moj otac ode po nju a ja ostadoh da cekam mog doktora, ili bar mog doktora br.2 (pomocnik dr. Djukica) da ih pitam zasto se ja osecam lose, losije nego pre intervencije! Nadjem doktora br. 2 i on odmah naredi da mi urade EKG. Sestra je bila sokirana onim sto je videla na papiru koji crta otkucaje srca, 2 puta je radila jer je mislila da se aparat pokvario a onda me pitala jel meni tako stalno srce lupa? Posle je ona otrcala do doktora br.2, on momentalno otrcao do dr. br 1, i kad se vratio rekao mi je da nisu uspeli da dobiju doktorku Kalimanovsku na II Hiruskoj, da je zamole da me primi da lezim par dana na kiseoniku i infuziji, i da bi bilo najbolje da idem kuci da se ne mucim tu i da ih zovnem u 12h da mi jave za prijem u bolnicu, ukoliko mi do tada ne bude bolje! E kad su mi spomenuli tu dr. Kalimanovsku jos vise mi se slosilo, ni malo je ne volim i ne cenim ! Pri povratku kuci svratim ja u Dom zdravlja, rekoh aj da probam sa kiseonikom, mozda mi bude bolje! I bilo je, uzela sam troduplu dozu i srce se napokon, posle 20h udaranja, smirilo.
Opet spavanje, malaksalost ..... al bar sam bila kuci!
Sreda vece, uzesmo napokon moj muz i ja da procitamo sta pise u otpusnoj listi. Ona pola na srpskom, pola na engleskom, citamo i nesto nam nije jasno. Po ovome sto mi razumemo da ovde pise ispade da mi oni nista nisu ugradili tj. da u meni nema nista! Ali kako kad je on jasno video na snimku (video snimku) da ima 2 “necega”! Pozovemo mog oca i ispostavi se da je moj muz, dok me je pratio na intezivnu negu, propustio pocetak price! Naime, jeste, on je dobro video, oni su mi jednu venu zatvorili sa necim, drugu prosirili sa necim, onda kroz tu prosirenu usli u srce i izmerili pritisak! Bili su odusevljeni reakcijom organizma na to, kazu da je saturacija (zasicenost krvi kiseonikom) jako skocila! A onda su zakljucili da postoji mogucnost od tromba i sve skinuli i vratili na staro!
Na kraju su napisali u izvestaju da bi trebalo da se proba da se uradi operacija jer je pritisak u srcu dobar i smeju to da urade!
Mene je to uzasno pogodilo! Toliko sam se nadala da ce mi biti bolje, planirala da vozim bajs, da se druzim vise sa ljudima, da ..... ma kad mozes da dises sve mozes vise! I ne samo da sam se vratila na staro nego se sad jos losije osecam od svog mucenja, jos uvek sam po malo malaksala, jos uvek se jako umorim ako malo duze govorim, valjda od anestezije, jakih antibiotika, dzaranja po venama i srcu .... sve po malo!
Procice me to, znam, sve prodje, trenutno osecam izvesnu ravnodusnost i tupost, ne znam cemu da se nadam, koji stav da zauzmem, jer ocigledno nije dovoljno ni da budete najpozitivniji na svetu, mada me svi zdravstveni radnici ubedjuju da iz njihovog iskustva, stav je presudan! Ja se samo bojim da sam u “stavu” bila previse pozitivna da ce to uspeti, a sto bi se reklo “ko visoko leti ......”.
U svakom slucaju, ostaje mi da guram po starom, da cekam maj kad ce se mozda vise znati u vezi te operacije, i da se i dalje druzim sa vama, jer ste vi za mene izvor snage i pozitivne energije!
Hvala vam svima sto ste bili uz mene, mislila sam na vas i jedva sam cekala da mi bude bolje da mogu da dodjem da se druzim sa vama!
Ljubim vas sve puno, dugovala sam vam ovaj post i izvinite sto ste toliko dugo cekali na njega!
Tema: Urodjena srčana mana (Pročitano 23584 puta)