Tema: Povrće

[naca]

Spanać - jedna od nutritvno najvrednijih namirnica

Spanać je jedna od nutritvno najvrednijih namirnica iz grupe povrća. Spanać, lat. Spinacia oleracea, je zeleno lisnato povrće koje spada u porodicu Chenopodiaceae.



Veruje se da potiče iz Persije (današnji Iran), a u Kinu je dospeo u 7 veku nakon što ga je tamo, kao dar, poslao kralj Nepala. Možda od sveg povrća, spanać ima najkraću istoriju konzumacije u Evropi koja ga je upoznala tek u 11. veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

Spanać dobro uspeva u umerenim klimama, a iako dostupan tekom cele godine, najbolji ukus i nutritivni profil ima onaj u sezoni između marta i maja, odnosno septembra i oktobra.

Spanać i zdravlje

Svima nam je poznato kako Popaj postane super snažan nakon što pojede porciju spanaća, a mnoge bi iznenadila činjenica, kao verovatno i samog Popaja, da je osim snage, spanać Popaju pružio zaštitu od kancerogenih i kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, i čuvao zdravlje mozga i očiju.

Istraživači su u spanaću identifikovali 13 različitih flavonoida koji imaju antioksidativno i potencijalno antikancerogeno delovanje. Ova svojstva flavonoida prisutnih u spanaću toliko su impresivna da su potstakla naučnike na kreiraanje posebnih ekstrakata spanaća koji bi se koristili u kontrolisanim studijama.
Prema studiji iz 2004. objavljene u septembru, u Journal of Nutrition, karotenoid neoksantin, koji se nalazi u spanaću, bori se protiv karcinoma prostate na dva načina: sprečavajući umnožavanje stanica karcinoma i potstičući njihovo samouništenje.

Spanać je izvanredan izvor vitamina C i beta-karotena, važnih antioksidansa koji imaju ulogu u smanjenju količine štetnih slobodnih radikala u organizmu i posledica koje slobodni radikali ostavljaju. Jedna od njihovih važnih uloga u organizmu je i sprečavanje oksidacije holesterola, pa tako posledično i čuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Naime, oksidirani holesterol ima sposobnost nakupljanja na ćelijama krvnih žila te tako povećava verovatnoću za njihovo začepljenje i srčani ili moždani udar. Unos adekvatnih količina vitamina C i beta-karotena ovu verovatnoću uveliko smanjuje. 1 šolja kuvanog spanaća osigurava 295% dnevnih potreba za vitaminom A i oko 30% dnevnih potreba za vitaminom C.

Spanać je takođe jako dobar izvor folata, vitamina iz B grupe koji igra važnu ulogu u smanjenju nivoa homocisteina u krvi, komponente za koju se veruje da, ukoliko je prisutna u visokoj koncentraciji, može povećati verovatnoću za srčani udar. Kardioprotektivnoj ulozi spanaća pridonosi i magnezijum, mineral koji igra ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. 1 šolja kuvanog spanaća osigurava 65.6% dnevnih potreba za folnom kiselinom i oko 40% dnevnih potreba za magnezijumom.

Visok nivo vitamina K u spanaću (1 šolja svežeg spanaća osigurava 200%, a 1 šolja kuvanog 1000% dnevnih potreba za vitaminom K) čini ovu namirnicu važnim saveznikom u održavanju zdravlja kostiju. Naime, vitamin K je neophodan za pravilan proces mineralizace kosti, pa samim tim i za čvrste i zdrave kosti.

Rezultati studija sprovedenih na životinjama sugerišu da spanać može zaštititi mozak od oksidativnog stresa ti da smanji slabljenje moždanih funkcija usled starenja. Naime, istraživači su uočili da miševi hranjeni spanaćom imaju poboljšanu sposobnost usvajanja novih znanja te poboljšane motoričke veštine.
Studija objavljena u maju 2005. u Journal of Experimental Neurology navodi da konzumiranje spanaća može značajno smanjiti oštećenje mozga usled moždanog udara i drugih neuroloških oštećenja.

Šargarepa se oduvek uzdizala kao dobar zaštitnik vida, dok spanać sasvim sigurno ravnopravno može stati „rame uz rame“ šargarepi. Naime, izvanredan je izvor luteina, karotenoida kojem su brojne studije, između ostalih, potvrdile ulogu u zaštiti od bolesti očiju poput makularne degenerace i katarakte. S obzirom da je, kao i drugi karotenoidi, lutein topiv u mastima, za najbolji učinak, najbolje je uživati u spanaću začinjenom maslinovim uljem.

Nutritivni profil spanaća
(1 šolja kuvanog, 41,4 kCal)Nutrijent    Količina    %DV
vitamin K    888.50 mcg    1110,6
vitamin A    14742.00 IU    294,8
mangan    1.68 mg    84
folna kiselina    262.44 mcg    65,6
magnezijum    156.60 mg    39,1
gvožđe    6.43 mg    35,7
vitamin C    17.64 mg    29,4
vitamin B2    0.42 mg    24,7
kalcijum    244.80 mg    24,5
kalijum    838.80 mg    24
vitamin B6    0.44 mg    22
prehrambena vlakna    4.32 g    17,3
bakar    0.31 mg    15,5
vitamin B1    0.17 mg    11,3
fosfor    100.80 mg    10,1




Kako odabrati i skladištiti spanać?

Spanać koji kupujete trebao bi biti intenzivno zelene boje, bez požutelih delova i oštećenja na rubovima listova. Tako ćete biti sigurni da kupujete sveže povrće. Ukoliko ga odmah ne pripremate za jelo, spakujte ga u plastičnu vreću, u frižider, i to bez prethodnog pranja, jer vlaga može uzrokovati kvarenje.
Već skuvani spanać nije dobro ostavljati duže vreme, ni u frižideru, niti u zamrzivaču. Eventualno se može smrznuti tek 2 minute blanširan spanać, iako će i ovako tretiran promeniti teksuru i postati izuzetno mekan.

Saveti za pripremanje spanaća

Pre pripreme, spanać je potrebno dobro oprati kako bi se sa listova uklonila zaostala zemlja i druge nečistoće. Najbolje je spanać staviti u veliku posudu sa čistom hladnom vodom te rukom raditi kružne pokrete kroz vodu i spanać. Na taj način se od listova spanaća razdvajaju nečistoće koje zaostaju u vodi. Listove zatim treba procediti i ponovo uliti čistu vodu i u nju vratiti spanać. Postupak ponavljati sve dok u vodi više ne bude nečistoća. Najčešće je potrebno vodu promeniti 3 puta.

Treba imati na umu...

Spanać spada u malobrojnu grupu namirnica koja ima merljivu količinu oksalata, komponenata koje, ako su u telesnim tečnostima prisutne u visokim koncentracijama, mogu kristalizirati i uzrokovati zdravstvene probleme. Zbog toga se osobama sa narušenim funkcijama bubrega i mokraćnog mehura preporučuje izbegavanje spanaća. Oksalati mogu ometati i apsorpciju kalcijuma, pa se osobama koje uzimaju suplemente kalcijuma preporučuje da spanać jedu barem 2-3 sata pre nego unose kalcijum.

S obzirom da spanać sadrži goitrogene-komponente koje mogu ometati rad štitne žlezde, osobama sa poremećenom funkcijom štitne žlezde također se proporučuje izbegavanje spanaća.

Pripremila: Iva Alebić, dipl.ing.

izvor

[naca]

Paradajz - odličan korak ka dobrom zdravlju

Osvežavajući ukus na suncu dozrelog domaćeg paradajza upečatljiv je letnji doživljaj


Iako u današnje doba paradajz možemo naći na pijaci tokom cele godine, sve blagodeti paradajza najbolje osećamo u letnjim mesecima.

Paradajz je plod biljke Lycopersicon lycopersicum, a pripada porodici Solanaceae koja između ostalih plodova uključuje i patlidžan i krompir. Značenja imena paradajza na različitim jezicima reflektuju istoriju i tajnovitost koja okružuje ovaj plod. Na primer, Lycopersicon na latinskom znači “vučja breskva”, a ovaj pojam odnosi se na drevno verovanje kako je ovaj plod opasan. Francuzi paradajz zovu pomme d’amour, ili u prevodu “jabuka ljubavi,” a ovo su joj ime nadenuli zbog potencijalnih afrodizijačkih svojstava. U Italiji, za paradajz se kaže pomodoro ili “zlatna jabuka,” zbog činjenice da su njima prve poznate vrste paradajza bile žute boje.

Bez obzira na ime, paradajz je popularno povrće koje susrećemo u više od hiljadu različitih vrsta koje se razlikuju oblikom, bojom i veličinom - od sasvim malih, okruglih paradajza, preko jarko žutih vrsta i italijanskih duguljastih paradajza, pa sve do zelenih paradajza čija je priprema vrlo popularna u južnoameričkoj kuhinji.

Jestiv je jedino plod ove biljke, budući da listovi sadrže toksične alkaloide.


Zdravstvene blagodeti

Paradajz obiluje raznolikim vrednim nutrijentima i fitohemikalijama pa stoga ima važno mesto u ishrani kojom želimo sprečiti bolesti srca i rak. Bez obzira radi li se o sirovim paradajzima, čorbi ili umaku od paradajza, povišen unos ovog povrća odličan je korak ka boljem zdravlju.

Antioksidativna i protivtumorska svojstva

Izrazito vruća tema u području istraživanja hrane i fitonutrijenata su studije o likopenu iz paradajza. Ovaj karotenoid nalazi se u paradajzu i u svim proizvodima od paradajza. Znanstveno je prihvaćena činjenica da je raspoloživost likopena veća iz proizvoda od paradajza, koji su procesirani na povišenim temperaturama i kojima je dodano ulje. Naime, apsorpcija likopena olakšana je kad se ovaj molekul otopi u masti.

Za razliku od drugih fitonutrijenata, koji su uglavnom proučavani u studijama na životinjama, likopen iz paradajza višekratno je ispitivan u studijama na ljudima, pa mu je dokazana zaštitna uloga u rastućem broju karcinoma. U studijama se najčešće spominje zaštitna uloga kod raka prostate, dojke, endometrija i pluća. Antioksidativna funkcija likopena podrazumeva zaštitu ćelije i ćelijskih struktura od štete izazvane delovanjem slobodnih radikala, a to delovanje važno je i u prevenciji bolesti srca.

Uz likopen, koji se nalazi u žarištu zanimanja, paradajz sadrži i celi niz drugih, dobro poznatih, nutrijenata s antioksidativnim svojstvima. Naravno, radi se o vitaminima C i A. Ovi antioksidansi putuju po našem telu, neutralizovajući štetno delovanje opasnih slobodnih radikala, koji mogu izazvati oštećenja na ćelijama i njihovim membranama. Ova oštećenja postupno mogu pogoršati različite upalne procese, te uzrokovati aterosklerozu, komplikacije kod dijabetesa i karcinome.

Nadalje, paradajz je dobar izvor prehrambenih vlakana kojima se pripisuju povoljna delovanja na nivo holesterola i šećera u krvi, a najnovija istraživanja potvrđuju njihovu važnu ulogu u prevenciji karcinoma kolona.

Uloga u prevenciji bolesti srca

Osobe kojima preti ateroskleroza imaju pregršt dobrih razloga da uvrste paradajz barem u svoj letnji jelovnik. Naime, ovo privlačno povrće bogato je kalijumom, niacinom, vitaminom
B6 i folnom kiselinom. Svi ovi nutrijenti, različitim mehanizmima delovanja, pridonose zdravlju srca i krvnih žila, bilo da se radi o snižavanju povišenog nivoa holesterola, krvnog pritiska ili homocisteina, sve redom rizičnih uzroka za pojavu bolesti srca.

I to nije sve…

Paradajz je izvrstan izvor biotina, vitamina B grupe koji je odgovoran za proizvodnju energije, zdravlje kože i funkciju nervnog sistema. Paradjz spada u jedan od retkih značajnih prehrambenih izvora vitamina K koji je važan za zdravlje kosti. Vitamin K1 aktivira osteokalcin, protein koji je odgovoran za zadržavanje kalcijuma u kostima, odnosno mineralizaciju kosti. Zbog značajnog nivoa folne kiseline, redovno konzumiranje paradajza doprinosi zaštiti od raka kolona.

Osobe koje pate od migrena ponekad se zaista osećaju bespomoćno. Ipak, možda vredi pokušati boriti se protiv migrene paradajzom. Riboflavin ili vitamin B2 kojim paradajz obiluje pokazao se delotvornim u smanjenju učestalosti napada migrene. Paradajz je vrlo dobar izvor hroma, čiji adekvatan unos je vrlo važan za dijabetičare. Ovaj nutrijent pokazao se delotvornim u održavanju adekvatnog nivoa šećera u krvi.

izvor

[naca]

Lekovitost paprike nikad nije bila pod znakom pitanja


Paprika je visoko cenjeno povrće, bogato lekovitim sastojcima i zbog toga preporučljiva u ishrani. Najbolja i najzdravija za jelo je sveža, neobrađena paprika, a lekovitim se smatra njen mesnati deo. Lekovitost paprike u narodnoj medicini, iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik.
Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema.

Plodove paprike razlikujemo prema obliku (stožasti, prizmatični, okrugli, okruglospljošteni ) i prema boji (tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, gotovo beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni).

Hemijski sastav paprike obuhvata sadržaj svih sastojaka ovog povrća, kao i njihovih proizvoda, ukjučujući i vodu. Prosečni sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šećera iz grupe monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. Količina eteričnih ulja u semenu paprike zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija i sastavni deo eteričnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema količini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veličini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike.

Kapsaicin ima lekovito delovanje jer deluje antiseptički, a u digestivnom traktu sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina u krvi, koji čini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Poznato je da hanabera, papričica visokog sadržaja kapsaicina, izaziva opekotine kod osetljivih ljudi, iritaciju kože i sluzokože, a kuvari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže među prstima jer ako dođe do očiju može izazvati privremeno slepilo.

U medicini se koristi kao prirodno stimulativno sredstvo, ali kod ljudi potpuno zdravog digestivnog trakta.
Od vitamina paprika sadrži najviše vitamina C. Dokazano je da u paprici ima čak 4 - 5 puta više vitamina C nego u limunu i narandži. Količina vitamina C iznosi oko 100 - 250 mg / 100 g svežeg ploda, a zavisi od starosti paprike.

Za papriku su značajne i količine vitamina B . Posebno se ističu B1 (60mg/100g) i B2 (30mg/100g sveže paprike). Paprika sadrži još i vitamin E, kojem se pripisuju antikarcenogena svojstva, zatim pantotensku kiselinu, a u formi provitamina sadrži i vitamin A koji je prisutan kao b- karoten i kriptoksantin. Od minerala paprika je najbogatija kalijem, fosforom i gvožđem.

Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak ishrani za jačanje imunološkog sistema.

Njen uticaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utiče na elastičnost i propustljivost kapilara što se koristi za lečenje arterioskleroze. Kao aromatik koristi se za pripremanje jela u našoj kuhinji, a takođe i za razna pića. Paprika je sredstvo koje pospešuje apetit, a pri tome potstiče rad želuca, jer pojačava lučenje želudačnog soka i potstiče peristaltiku. Sadrži dosta kalijuma kojem se pripisuje diuretsko i antikancerogeno delovanje.

Verovanja u afrodizijsko svojstvo temelje se na uticaju paprike na pojačanje cirkulacije. Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za lečenje reumatskih bolova. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja. Takođe sokom paprike može se sprečiti opadanje kose trljajući vlasište kose. Prašak od ljute crvene paprike koristi se za lečenje probavnih smetnji i hemoroida.

izvor

[naca]

Luk naš nasušni

Crni luk

narodni naziv:
crvenac, glavata Ijutika, kapula, mrki luk

Crveni luk trajna je zelen što sadrži vredne lekovite materije pa se sa pravom ubraja u lekovito bilje. Podzemna gomoIjasta stabljika sastoji se od sočnih ljuskavih listova iz kojeg središta izlazi šuplji nadzemni deo stabljike plavo-zelene boje. Listovi su valjkasti. Zelenkasto-beli cvetovi nalaze se na vrhu stabljike u obliku kuglastog cvata. Crveni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije,poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka. Analizom biološke vrednosti može se zaključiti da on ni po čemu, čak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Mozda ga, u nečemu, čak i nadmašuje. Za jelo se koristi preko cele godine:mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije ništa manje vredan od glavice. Što se hranljivosti tiče, u crvenom luku ima najviše ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloričnom smislu.

Osnovu biološke vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crveni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P) a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eterićnih ulja, biljnih hormona slićnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide...

Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:
Za se lek koristi se lukovica .

Lekovito delovanje:
Crveni luk ubraja se medju najstarije ljekovite biljke. Deluje slićno kao beli luk. Nadražuje kožu, pobudjuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese gnjiljenja i vrenja. Crveni luk jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje mokraće, jača živce, pospešuje varenje, odstranjuje gasove, gliste, rastvara sluz i deluje protiv grčeva. Sok od crvenog luka, zdrobljeni kao i pečeni crveni luk ima višestruku upotrebu u lečenju izvana, na primer, kod uboda, lišajeva, čireva i sl.

Beli luk

narodni naziv:
češnjak,češan, češan luk, češanj, luk cešnjak

Opis biljke:
Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu stabljike nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Cvat u obliku glavice je obavijena dugačkim, zašiIjenim, belim cvetnim omotačem. Glavica se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovičastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male količine belih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.

Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi lukovica.

Lekovito delovanje:
Kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama poboljšava protok krvi, čime povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka pospešuje rad jetre i žuči. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogućuju truljenje u crevima. Takođe poboljšava rad srca. Beli luk se koristi sa uspehom u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma, ima. Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv "hunjavice". Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla "spusti" se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak.

Ako ne volite miris i ukus koji u ustima ostaje posle belog luka, spas je u grickanju nekoliko zrna kafe, ili peršunovog lišća, može pomoći i šolja toplog mleka ili tople čokolade, a potom stare dobre "žvake".

Crni luk takođe može da pomogne jer sadrži sumporna jedinjenja, vitamine C i B, biljne hormone (fitosterole) i kiseline, koji doprinose izbacivanju tečnosti iz organizma (a s njom i bakterija i virusa, koje i ubijaju) i rastvaranju sluzi. Ako imate kijavicu ili kašljete, dobro će vam doći sveže isceđeni sok od crnog luka. Dve-tri kašike treba pomešati s vodom ili nekim drugim sokom, najbolje od povrća. Pored toga, lek protiv kašlja iz "bakine apoteke" je i vruć napitak od prokuvane glavice luka (s ljuskom zajedno), najbolje zaslađen prženim šećerom. Uz ovo, crni luk takođe reguliše krvni pritisak i jača krvne sudove. Ako svemu dodate i limunadu, grip i ostale slične infekcije trebalo bi da vas obilaze u širokom luku.

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/luk-nas-nasusni-28-297

[naca]

Čarobna bundeva

Šta mislite, zašto je dobra vila, od svih biljaka, odabrala baš bundevu da od nje napravi kočiju, kojom će Pepeljuga odjuriti na bal i očarati mladog princa? Možda zato što je bundeva, tradicionalna hrana siromašnih, odlično oslikavala Pepeljugin status? A možda je i onaj, koji je smišljao čuvenu bajku, intuitivno znao da se baš u ovom, „prostom“ povrću, krije nešto – kraljevsko?




Kako god, bundeva je već odavno prestala da bude sirotinjska hrana i postala je suvereni vladar jelovnika najotmenijih lokala na Zapadu, pa i kod nas. Na meniju mnogih restorana, najčešće se nalazi krem čorba od bundeve, a oni eksluzivniji trude se da idu dalje od toga i pripremaju razne specijalitete od ove jesenje lepotice. Bez obzira da li je restoran italijanski, francuski, japanski ili srpski, jedno je sigurno – bundeva neće izostati, jer su ljudi u svakom delu sveta odavno uvideli koliko kulinarskih mogućnosti pruža ovaj blagotvorni plod, prvobitno prenesen u Evropu i Aziju iz Južne Amerike, gde je vekovima bio važna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.

Od bundeve se mogu pripremati slana i slatka jela, može jesti živa,dinstana, pečena, pržena... Postoji čitav niz različitih sorti bundeve: pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, pronaći ćete i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), zatim muskatnu bundevu i još siguno nekoliko vrsta, za koje možda niste ni čuli, a koje vas čekaju da ih probate.

I zaista, nema razloga da ova namirnica i dalje ostane prisutna u vašem jelovniku samo kao često prešećerena pita bundevara ili običan „pečeni dulek“ (mada je ovo drugo izvrstan specijaliet, jer jednostavna jela su često i najlepša). Upotrebite svoju kulinarsku kreativnost i dajte bundevi zasluženo mesto u vašoj jesenjoj kuhinji! Na kraju teksta očekuje vas nekoliko recepata koji treba da vam daju ideju, a sigurno ćete i sami uskoro smisliti svoj specijaliet! Ali pre svega, da vidimo šta se to nalazi u bundevi i šta je čini tako značajnom u ovo vreme sve popularnijeg wellness-a i trenda zdravog života?
Dani Ludaje,Kikinda



Prvo, meso bundeve je idealna hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U njemu se nalazi skoro 90% vode. Masnoće u mesu bundeve skoro da nema, za razliku od semenki, koje su prave energetske bombe, bogate zdravim, višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Većinu energije iz mesa bundeve daju ugljeni hidrati, ali ni njih nema previše, kao ni belančevina. S druge strane, zadivljujući je procenat i raznolikost prisutnih vitamina (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Tu su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje. S druge strane, bundeva je niskokalorično povrće – 100 g ima samo 30 kalorija! Ali to nije sve – pored nabrojanih sastojaka, značajnih u očuvanju zdravlja, bundeva, a specijalno njene semenke, sadrži u medicini upotrebljive supstance, fitosterine. U pitanju su biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom. Dalje, selen u semenkama, ali i provitamin A iz mesa bundeve čuvaju organizam od raka. Značajno je da nijedan od ovih sastojaka, bundeva ne gubi stajanjem i zato se preporučuje njeno konzumiranje od jeseni, pa preko cele zime, kada je ishrana generalno siromašna.

Ali i bez potvrde nauke, narod je odavno uvideo blagodeti bundeve, koja se preporučivala za izbacivanje suvišne vode iz organizma, i kao takva, bila je savršeni lek za smanjivanje otoka, tegoba kod gihta i visokog pritiska. Semenke bundeve davale su se kao lek protiv dečjih glista i pantljičare. Žene koje su želele da imaju lep ten, stavljale su masku od rendane bundeve, koja isto može da posluži kao oblog za ublažavanje tegoba kod proširenih vena.

I na kraju, da ne zaboravimo blagotvorno, tamno smeđe ulje od semenki bundeve! Ono u sebi, u koncentrovanom obliku, sadrži sve korisne sastojke semenki bundeve, a svojim specifičnim ukusom obogatiće vaša jela i dati im novu aromu. Bundevino ulje je suviše dragoceno (a time i skupo), da biste pržili na njemu, zato ga čuvajte za salatu, ili kao dodatak u već skuvane čorbe. U boljim prodavnicama zdrave hrane pronaći ćete i puter od semenki bundeve (nešto poput kikiriki putera), koji je odličan, zdrav namaz za crni hleb.

Kao što vidite, bundeva je zaista čarobna biljka! A ako ste pravi fan, ne zaboravite da se polovinom oktobra uputite u Kikindu na manifestaciju „Dani ludaje“. Tamo možete da prisustvujete biranju najveće bundeve ove godine, ali i da probate svakojake đakonije sa „ludajom“ – kako tamo na originalan način zovu bundevu. Do tada, ne „ludujte“, već pravac na pijacu, da pazarite svoju porciju vesele narandžaste boje u tanjiru.

ovde

[naca]

Sezona plavog patlidžana

    


Patlidžan je počeo da se uzgaja u Kini i Indiji u 5. veku. Kasnije se proširio na Daleki istok, a u Evropi se pojavio tokom 13. i 14. veka, najpre u Španiji, gde su ga, kao i na sever Afrike, doneli arapski trgovci. U 15. veku se pojavljuje u Italiji. Inače, uspeva u toplim i vlažnim predelima.

U početku je biljka patlidžana davala svetle, male plodove veličine jajeta. Kasnije su uzgojem dobijene različite veličine, oblici (okrugli, duguljasti) i boje. Debela koža u bojama od zagasitoplave do ljubičaste je njegova najuočljivija karakteristika.

Svež patlidžan na 100 g ima 24 kalorije, a sadrži 1,01 odsto proteina, 0,19 odsto masti i 5,7 odsto ugljenih hidrata, 3,4 odsto dijetetskih vlakana, 92,4 odsto vode. Kuvani patlidžan ima 35 kalorija, a sadrži 0,83 odsto proteina, 0,23 odsto masti, 8,73 odsto ugljenih hidrata, 2,5 odsto dijetetskih vlakana.

Bogat je celulozom i podstiče rad probavnih organa. Takođe, sadrži znatnu količinu pektina, koji snižavaju holesterol. Plavi patlidžan je dobar za srce jer osigurava značajnu količinu kalijuma, što pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, a sadrži vrlo malo masti i kalorija.

Istovremeno, sadrži vrstu fitohemikalije zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Što se vitamina i minerala tiče, patlidžan je vredna namirnica jer 100 g patlidžana sadrži 12 miligrama kalcijuma, 26 miligrama fosfora, 0,7 miligrama gvožđa, 214 miligrama kalijuma, po 0,05 miligrama vitamina B1 i B2, 0,6 miligrama vitamina PP i 5 miligrama vitamina C.

Patlidžani pripadaju grupi biljaka koje sadrže alkaloide kao što su paradajz, krompir, slatki feferon. Alkaloidi, koji inače izazivaju nervne smetnje i probleme sa probavom, u patlidžanu se nalaze u niskom procentu, tako da nisu škodljivi. Važno je napomenuti i da se kuvanjem nivo alkaloida smanjuje za 50 odsto.

Patlidžan sadrži i važne fitonutrijente, od kojih su mnogi antioksidanti. Oni čuvaju membrane ćelija od oštećenja, a ispitivanjima na životinjama otkriveno je da štite lipide membrana moždanih ćelija koje pak štite ćelije od slobodnih radikala. Neka istraživanja su povezala nasunin i ostale fitonutrijente patlidžana sa smanjenjem holesterola u krvi. Nasunin veže gvožđe i tako štiti ćelije od oštećenja i mogućeg stvaranja tumora.

Neobična, zagasita ljubičasta boja patlidžana dokaz je da je patlidžan svež. Peteljka treba da bude sočna i čvrsta. Obratite pažnju i na tamnije mrlje jer je to znak da se patlidžan kvari iznutra. Birajte plodove dugačke otprilike 15 centimetara. Čuvajte ih u frižideru, u plastičnoj kesi, najduže pet dana i dalje od jabuka, koje proizvode etilen i time utiču na brže starenje patlidžana.

Nekad su isečeni i posoljeni patlidžani stajali i nekoliko sati da bi izgubili gorčinu. Nove sorte su manje gorke pa to soljenje i ceđenje više nije potrebno. Tako se bolje sačuvaju vredniji sastojci tog povrća. Patlidžan sam po sebi nije kaloričan, ali sklon je upijanju masti. Zato je dobro priliko pripremanja utapkati ga u brašno.

ovde

[raca]

Кухињске тајне
Шаргарепа као лек

Шаргарепа је добра за раст, развој и јачање, против анемије, чува и побољшава вид, рад желуца и црева, отклања горушицу,отеклине од водене болести, одстрањује цревне паразите,олакшава излучивање мокраће, спречава опадање косе,отклања умор од умног рада, јача концентрацију,помаже у лечењу шећерне болести, гихта, реуме,карцинома у развоју, упале крајника, чисти крв,помаже код болести дисајних путева,одстрањује отровне материјеиз организма, лечи ране и опекотине.

Шаргарепа (Daucus carota), двогодишња зељаста биљка,потиче највероватније из Европе,изузетно је важна за људску исхрану. Она је у ствари права мала приручна апотека:зна се за више од тридесетак болести код којих она помаже.Аналогно томе, ако се редовно користи, она можеспречити појаву многих обољења.

Садржи каротен (провитамин А), витамине Бе групе, Де, ПП, Е и Х,етерично и масно уље, пектин, фитостерин, аспарагин, глутамин,галактан, пентозан, инозитол, шећер, скроб, масти,целулозу, беланчевине, слузи, калијум и друге минерале.Каротена има у шаргарепи више него и у једној биљци.Познато је његово дејство на желудац, црева, очи и кожу. Шаргарепу треба користити целу, чак и лишће, а корен се не сме никако љуштити,јер се тиме губе драгоцени састојци.

Шаргарепа против цревних глистаи труљења у цревима. Рецепт је крајње једноставан и врло ефикасан.Неколико дана заредом треба јести два, три(нарендана) корена шаргарепе.

Шаргарепа противгорушице: шаргарепа неутралише желудачну киселину ибрзо успоставља нормалну функцију желуца.Уместо да користите соду бикарбону, једноставнопопијте четврт литра сока од сирове шаргарепе.

Шаргарепа увоћној салати: за четири особе биће довољно две шаргарепе,једна већа или две мање јабуке и шоља боровнице (или рибизле).Шаргарепа и јабука се крупно нарендају иизмешају заједно са трећом воћком и медом.Салата се распореди по чашама и прелијеслатком или киселом павлаком, те поспе листићимапрепрженог бадема или лешника.

Чорба од целе шаргарепе: већина домаћица већ на пијаци одбаци шаргарепино лишће.То је велика штета и грешка, јер зелено лишће шаргарепеједнако је вредно као и корен, а можда и богатије минералима.Пошто садржи доста целулозе, не користи се преснавећ се кува. За лековиту чорбу узмите лишће или две везе шаргарепе(везице обично садрже пет-шест коренова), проберите свеже и неоштећено лишће.Оперите га, насецкајте и ставите у кључалу благо осољену водуда се кува десетак минута. За то време очистите (или само оперите ако је органски гајено) стругањем танког површинског дела корена три шаргарепе, један корен першуна и један корен пашканата. Ситно нарендајте ово корење и прелијте једном кашиком уља.Кад је лишће кувано, макните га с ватре и додајте наренданокорење. Нека се све докува у пари, поклопљено.

Када је већ на столу, додајте две велике кашике сецканог першуновоглиста, кашичицу целеровог и сок од једног лимуна.Према укусу, може се додати јогурт, кисело млеко или павлака.

Сируп од шаргарепепротив бројних болести: за овај сируп најбоље је користити шаргарепу гајену у чистој средини,без пестицида, јер се тада не скида површински слој,који је и највреднији на шаргарепи. У сваком случају, када се опере, шаргарепа се наренда, истисне се из ње сок,дода жути шећер (још боље мед), лагано се укува да постане густо и спреми у флаше.Узима се по једна супена кашика трипут дневно после јела.Дејство овог сирупа јевишеструко: помаже код плућних болести,назеба, грипа, упале грла и гркљана...
http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/SHargarepa-kao-lek.sr.html

[Asja]

Замена за лук   
 

Празилук (Allium ampeloprasum var. porrum) врло је стара култивисана биљка која је у најближем сродству с црним луком, белим луком и осталим врстама лука. Потиче од дивље врсте Allium ampeloprasum која се јавља у Португалији и северној Африци, односно источно у Турској и Ирану. Гајили су га још стари Египћани, Грци и Римљани и ценили га као лековиту биљку. Плиније описује дане празилука у старом Риму када је Нерон увео да се једном месечно једе само празилук за што бољи глас. Празилук је данас национални симбол Велса.

Празилук има дугачке, пљоснате зеленкасте листове који расту уско један крај другог у облику дугачког цилиндра. Може да порасте и до величине од пола метра. Подземни део беле је боје, меснат и задебљао. Његова је арома рафиниранија од већине сродника. Традиционално се припрема с кромпиром и павлаком као вариво, а изврстан је додатак чорбама, сам или у комбинацији с другим поврћем. Будући да се празилук налази у групи поврћа заједно с белим луком, црним луком, и влашцем, поседује сличне карактеристике, али знатно блажи укус и мирис. По нутритивном саставу сличан је својим сродницима, али нешто вишег садржаја беланчевина, бета-каротена и витамина Це.

Сирови празилук одличан је извор мангана, а добар извор гвожђа, фолне киселине, витамина Це и Бе-6. Празилук је веома богат етеричним уљем, које у пробавним органима побуђује излучивање пробавних сокова, а добро утиче на излучивање мокраће. У рано пролеће користи се за прочишћавање организма, обнављање цревне флоре, а има и благо лаксативно деловање.

Празилук је драгоцен због свог садржаја органосумпорних компоненти, фитохемикалија које се разликују код појединих група поврћа и свака од њих има повољно деловање на здравље. Оне имају способност довођења у склад метаболизма у организму и на тај начин превентивно делују на појаву малигних обољења. Имају и заштитно деловање јер учвршћују и побољшавају обрамбене механизме у организму. Празилук се може јести сиров или куван, што не умањује вредност фитохемикалија, мада одређени губитак микронутритивних елемената кулинарском припремом не можемо избећи.

Ако желимо да организму пружимо највише што можемо, разнолика исхрана свакако подразумева дневни унос од три до пет оброка поврћа која ће повремено укључити и празилук, без обзира на то ради ли се о сировом или куваном поврћу, или је оно свеже, смрзнуто, конзервирано.

У свакодневној исхрани празилук можете да припремате на различите начине. Најчешће се празилук кува и послужује с додатком маслиновог уља или бутера као прилог јелима. Празилуком можете да пуните палачинке, гибанице, пите и разна друга теста, али и да припремате суфле. Користи се и за припрему салата, а може бити и добра замена за лук.

Предлог за једноставан и укусан ручак. Уз вариво од празилука можете да послужите „фаширане” шницле. За вариво је потребно: 1/2 кг празилука (три средња или два већа празилука), 2-3 кромпира, 100 г сланине или панцете, 50–100 г сушене кобасице,бели лук(није обавезно), млевени бибер, першун, запршка од три кашике брашна. Празилук очистити, опрати, насећи на колутиће, бланширати у води која ври 2-3 минута, оцедити.Ситно насећи сланину и бели лук, ставити у лонац и додати воде тек да покрије сланину и кувати на тихој ватри 20–30 минута па додати бланширани празилук, долити воде да све састојке прекрије и кувати 15–20 минута.Посебно скувати кромпир насечен на ситније коцкице у сланој води (10 до 15 мин) па га додати у празилук, ако је потребно досолити. Побиберити и додати ситно насецкан бели лук.Направити запршку. На тихој ватри кувати још десетак минута, добро промешати, макнути с ватре и додати насецкано першуново лишће.

[објављено: 30/10/2008]
http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Zamena-za-luk.sr.html

[naca]

Cvekla

Cvekla je lekovito povrće koje podstiče razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike količine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora, joda...

Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu, jer cvekla sadrži kobalt, koji učestvuje u stvaranju vitamina B12 kojeg vegetarijanci ne unose dovoljno.

Iako nije preterano bogata gvožđem, često se preporučuje anemičnim osobama, jer štiti crvena krvna zrnca i povećava elastičnost krvnih žila, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol.

U slučaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.
Izvor Poslovna zena

[raca]

Hranom ojačajte imunitet

Početak zime obilježen je prehladama, virozom, gripom. Uvijek se pitamo kako ih izbjeći te nakon pojave prvih simptoma grizemo se krivnjom i pitamo - jesmo li ih mogli spriječiti? Gotovo prema pravilu slijedi bombardiranje vitaminskim pripravcima, sredstvima koja podižu i snaže imunološki sustav te unosimo u organizam obilje mirisnih napitaka. Njihovi nam eterični mirisi, ako ništa drugo, makar osvježe prostor i poprave raspoloženje. No, što nam još može pomoći?
Poriluk, crveni i bijeli luk te ljutika u redovitoj prehrani pouzdano pridonose snažnijem imunološkom sustavu. Oslabljeni i već napadnuti organizam brže će se i uspješnije oporaviti ako prehranu obogatimo ovim namirnicama. No, ne pretjerujte u količini jer ako su sluznice oštećene virusom, neće dobro reagirati na veće količine luka, i to posebno na one koje nisu termički tretirane.

Pripazite i kako pripremate kiseli kupus i repu - njihov povoljan učinak na organizam maksimalan je ako se pripremaju kratko, bez masnoća i soli te na nižim temperaturama. Ne izbjegavajte salatu od kupusa i repe, posebno ako znate da su iz organskog uzgoja.

VAŽNO!!!

U slučaju jačih viroza i pri povišenoj temperaturi većina osoba (naročito djece) ima smanjenu želju za jelom. Nikada ne prisiljavajte i ne sugerirajte unos hrane “preko volje”, ali osigurajte dostatan unos čaja, soka i juhice. Važno je da obrok bude ugodan!

Cink

Imunološki sustav podiže cink koji je sastavni dio enzima, no zaslužan je i za uspješno zacjeljivanje rana. Jedemo li proizvode od cjelovitog zrna, leguminoze (slanutak, grah, leću, mješavinu mahunarki) i jaja ili pak grickamo sjemenke uljarica, mala je mogućnost manjka cinka u našem organizmu. Cinkom je bogata i puretina, tuna, kamenice, rakovi, soja i govedina. Cink je izravno odgovoran i za održavanje vlažnosti kože. Nakon gripe, ali i kao posljedica hladnih vjetrovitih dana, koža je suha i perutava.
Nedostatak cinka je vrlo rijedak, a muškarci ga trebaju nešto više od žena. Preporučeni dnevni unos za muškarce je 15 mg, a za žene 12 mg. Kako osigurati optimalan unos cinka:  jednom tjedno planirajte obrok na bazi leguminoza

• jedite rižu ili orzo cjelovitog zrna
• u kinu grickajte sjemenke suncokreta
• nekoliko puta tjedno konzumirajte jela sa sojom
• jednom u 10 dana pripremite jelo s iznutricama (švargle, krvavice, domaću paštetu od guščje jetre), i to ako nemate ograničenja po drugim osnovama
• oprezno s kavom i čajem - kofein i tanin smanjuju apsorpciju cinka

Koenzim 10

Za dobar imunološki sustav često se proziva koenzim 10. Ima ga dovoljno u organskoj hrani, a nalazimo ga u lisnatom tamnom povrću, lososu, srdelama, ali i soji, kikirikiju i nekim uljima. No, suvremena prehrana u kojoj dominiraju rafinirane namirnice ne može jamčiti potreban unos ovog snažnog antioksidansa. Ako vam je prehrana monotona te prevladavaju visoko tretirane namirnice, može se očekivati oskudan unos koenzima 10. Ujedno valja naglasiti da količina koenzima 10 u stanicama opada s godinama, a posebno zbog stresa, unosa alkohola, gaziranih pića, velikih količina kave i teške hrane. Kako osigurati optimalan unos koenzima 10:

• često jesti brokulu i špinat (kuhati kratko)
• tamnozeleno povrće kuhati na pari
• skuše i srdele peći na grilu, i to kratko
• u prehranu uvrstiti modrozelene alge
• povremeno konzumirati goveđe iznutrice.
Izvor Jutarnji.hr

[naca]

Rabarbara ponovno u modi

Rabarabara, povrće koje je u Evropu doneo Marko Polo i koje se koristi u narodnoj medicini za ublažavanje problema probavnog sistema, bogato je dijetalnim vlaknima, vitaminom C, kalcijumom i kalijumom. Iako je donekle zapostavljena kao namirnica, u pokrajini Yorkšir "Festival rabarbare" slavi dvanaestu godišnjicu postojanja.



Za ponovni povratak rabarbare u modu u Velikoj Britaniji zaslužni su poznati šefovi kuhinje R.Stein i A. Worell Thompson, koji su kasnije uključili ovu namirnicu u svoju najnoviju knjigu "Glycaemic Index (GI) diet", gde se rabarbara pojavljuje kao povrće s niskim sadržajem ugljenih hidrata. Rabarbara je ujedno i niskokalorična namirnica: u 100 g ima samo 7 kcal, tako da se koristi u ishrani za redukovanje holesterola i kod mršavljenja.

S porastom svesnosti potrošača o zdravlju, raste i prodaja ove namirnice.

Rabarbara za smirenje i detoksikaciju

Već je moguće kupiti dugačke i debele strukove rabarbare. Listovi ovog povrća su otrovni, ali stabljka sadrži puno vitamiba B3 i B5, folnu kiselinu, kao i magnezijum, mangan, gvožđe i fosfor. Ono što je takođe čini važnom su limunska i jabučna kiselina, tanini, pektin i blage supstance koji pomažu u probavi (antrahinoni). Bečki stručnjak prof Hademar Bankhofer objašnjava da ona detoksinira organizam i smiruje nerve, te da osobe koje je redovno konzumiraju nemaju problema sa probavom. Zato je rabarbaru idealno jesti posle obroka sa mesom.



Pored toga, ova biljka pomaže u jačanju nerava, poboljšava raspoloženje i deluje na vitalnost organizma. Takođe, pomaže da kosa ne osedi prerano. Ipak, ovo povrće traži i oprez. Bogato je oksalnim kiselinama koje podstiču stvaranje kamena u bubregu, pojačavaju reumu i bolove kod gihta. Zato se preporučuje samo jednom nedeljno, oljuštena i nikada sirova. Prof Bankhofer preporučuje da stabljike rabarbare sitno isečete, ubacite u ključalu vodu i posle kuvanja tu vodu treba baciti. Rabarbara se može kombinovati sa jelima koja sadrže mleko (puding, sutlijaš…), a može se jesti i kao kompot ili u voćnoj salati.
Izvor: Coolinarika/ComPress

Izvor Poslovna zena

[naca]

15. decembar 2008.
Kupusom protiv stresa

Ponovo je došlo vreme kupusa, klasičnog jesenjeg i zimskog povrća bogatog vitaminima.



Nutricionisti sa Minhenskog Univerziteta preporučuju da se kupus uvrsti u redovni jelovnik, a idealno bi bilo jedanput nedeljno.

Još stari Rimljani znali su da je kupus čudo od hranljivih materija. Još su ga u doba antike rado sadili i konzumirali. Prvobitno ovo povrće potiče iz Sredozemlja.

Bečki profesor Hademar Bankhofer objašnjava da jedenje kupusa jača čulo vida, imunitet i disajne puteve, a za to je odgovorna bioaktivna supstanca betakaroten. Dovoljno je 125 grama kupusa da bi se pokrila dnevna potreba za betakarotenom.

Osim toga, kupus je bogat vitaminom C koji se ne uništava čak ni prilikom kuvanja.

B vitamini u kupusu jačaju nerve i čine nas otpornim protiv stresa, a vitamin C tu pripomaže.

Ono što malo ko zna je da je kupus bogat mineralom kalcijumom koji je važan za kosti i srce.

Porcija od 200 grama sadrži toliko kalcijuma kao i dve čaše mleka.

Kupus pomaže i kod detoksifikacije jer se gusta masa kupusa polako provlači kroz creva i nosi sa sobom sve otrovne i štetne materije. Tako se čiste creva i podstiče varenje.

Međutim, ne podnosi svako kupus, jer su posledice neprijatna nadimanja. U tom slučaju pomaže da od začina stavite dosta kima ili da kupus pre pripreme stavite u zamrzivač.
IzvorB92

[raca]

Kineski kupus bogat belančevinama

Sveža glavica kineskog kupusa tokom zimskih meseci je salata broj jedan, tvrdi bečki profesor dr Hademar Bankhofer.



A glavni razlog su dragocene biljne belančevine. Ovu zdravu namirnicu možete da nađete u bolje snabdevenim prodavnicama, uglavnom je upakovan u celofan i izgleda kao duža i bleđa verzija zelene salate.
Kada kažemo „belančevine“, prvenstveno mislimo na meso i ribu, međutim kineski kupus je bogat biljnim belančevinama. Oko dva odsto listova kineskog kupusa su čiste belančevine koje podižu energiju. One takođe pomažu stvaranje, zaštitu i obnavljanje svih ćelija. Belančevine pomažu da u našem organizmu vlada ravnoteža između kiselina i baza. Koža, kosa i nokti su zdravi samo ukoliko ima dovoljno belančevina.
Za razliku od belančevina iz mesa, belančevine u listovima kineskog kupusa su zbog toga dragocene jer su bez masti.
Ko ne pije dovoljno mleka, treba dosta da unosi kineskog kupusa, jer on takodje ima dosta kalcijuma, a i gvožđa.
Najukusniji je kada se priprema sa maslinovim uljem ili uljem od repice, sa paradajzom i paprikom ili zrnevljem kukuruza.

Izvor: Blic

[naca]

Cvekla štiti od prehlade

Posebno tokom hladnog godišnjeg doba cvekla je izuzetno važna za zdravlje. Ona nas štiti od prehlada. Njen dragoceni pigment suzbija bakterije i viruse, čime cvekla podržava prirodnu odbranu, objašnjava bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer.



Pigment tamno crvenog korena - betanin, pripada grupi antocijana. On može da suzbije viruse koji se javljaju uz prehladu. Betanin deaktivira bakterije i podstiče njihovo izbacivanje iz organizma. Tako prirodne odbrambene snage mogu ponovo da ojačaju i normalno funcionišu.

Osim toga, u cvekli se nalazi proteinska komponenta betain, koja jača jetru i podstiče razgradnju masnih naslaga u telu. Jedna čaša soka od cvekle uz svako jelo može da pomogne prilikom mršavljenja. Sledeći veoma korisni sastojci sadržani su u cvekli: bakar - podstiče koncentraciju i jača zglobove; gvožđe je dobro za krv; hrom pomaže u borbi protiv prekomerne težine, mangan sprečava reumu; cink i selen jačaju imunitet. Redovno konzumiranje cvekle je takođe dobro za kosu, kožu i nokte. I na kraju ovo povrće pomaže kod zatvora. Osobe kod kojih postoji mogućnost da dobiju kamen u bubregu, treba oprezno da konzumiraju cveklu, jer ona sadrži oksalnu kiselinu koja stvara kamen.

Cvekla nema neki širok spektar vitamina, ali je liferant broj 1 kad su u pitanju vitamini B12 i folna kiselina. Cvekla štiti od prerane arteroskleroze i od oboljenja srca i krvotoka.

Ukoliko je cvekla mekana, može se oljuštiti sveža, izrendati i u nju dodati malo soka iz limuna i nekoliko kapi maslinovog ulja. Cvekla se najčešće kuva 20 do 40 minuta. Veće glavice se kuvju i do sat i po. Cveklu nikako ne treba prilikom kuvanja probosti da aktivne supstance ne bi istekle. Nakon kuvanja cvekla se oljušti, seče na krugove ili komade i pripremi kao salata tako što se prelije marinadom od maslinovog ulja, soli, bibera, kima i rena. Umesto sirćeta obavezno koristiti sok iz limuna. Vitamin C sprečava da se eventualni nitrati prilikom konzumacije pretvore u kancerogene nitrosamine. Salata je najzdravija od sveže ribane cvekle.

Ko želi da se zaštiti od prehlade ili ko je već bolestan i želi što pre da ozdravi, trebalo bi jedno vreme dnevno da pije četvrt litra soka od cvekle. Alternativa je konzumiranje salate od cvekle svakog dana.

Prlikom kupovine treba obratiti pažnju i kupovati samo ekološki uzgajanu cveklu, jer ovo korenasto povrće ima sposobnost ne samo da upija dobre već i štetne supstance iz zemlje. Manje glavice cvekle su za razliku od većih mekše i imaju manji sadržaj nitrata.

Izvor : Poslovna zena

[naca]

Spas u mahunarkama
 
Dok se naučnici i lekari godinama bore da pronađu preventivni lek protiv srčanog udara, dijabetesa i raka, nutricionisti vrše istraživanja o dobrim stranama određenih prehrambenih proizvoda koji bi na prirodan način pomogli organizmu da se bori protiv hroničnih i zloćudnih bolesti. Mahunarke su i jeftino povrće koje, kako tvrde stručnjaci, pomaže u borbi protiv različitih vrsta raka.

Bogati antioksidansima, fenolima i flavonoidima, pasulj, grašak i sočivo su bitan faktor u borbi protiv raka dojke, a najnovije istraživanje dokazalo je da boja mahunarki utiče na njihovu veću lekovitost i redukuje rast i pojavu tumora dojke.
...
Ceo tekst :Kurir