Tema: Centar za porodični smeštaj dece ometene u razvoju.

[naca]

Obuka, a ne otkaz D. ČABARKAPA, 11.09.2008

U BEOGRADU će 1. oktobra biti otvoren Centar za porodični smeštaj dece ometene u razvoju. Tu će se obučavati stručnjaci za pomoć hraniteljskim porodicama koje će u narednim godinama preuzeti brigu o deci smeštenoj u domovima.
Upravo ova etapa u reformi socijalne zaštite podigla je buru među zaposlenima, kojih u ovim službama ima oko 9.800. Istovremeno, sindikat optužuje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku da reformu drži u tajnosti.
Branko Kostić, poverenik Sindikata za beogradski okrug kaže da su reforme u socijalnoj zaštiti poželjne i očekivane, ali i da se ne zna koliko će ustanova socijalne zaštite biti zatvoreno i šta će se dogoditi sa zaposlenima.
Novom strategijom u socijalnoj zaštiti predviđa se da deca ometena u razvoju, koja su dosad bila institucionalno zbrinuta povere hraniteljskim porodicama, iako je njima stručna nega potrebna 24 sata.
Dobrila Grujić, šef odseka za usvojenje i hraniteljstvo Ministarstva za rad i socijalnu politiku objašnjava da je osnovni cilj refome interes deteta i da je iskustvo potvrdilo da je njima bolje u hraniteljskim porodicama nego u domovima gde su smešteni sa odraslim osobama.
- U reformu smo ušli zajedno sa centrima za socijalni rad koji su prepoznali značaj odrastanja dece u hraniteljskim porodicama. Oko 750 ljudi iz centara za socijalni rad učestvovalo je u kreiranju reforme i pronalaženju hraniteljskih porodica i svi su prošli seminare i obuku. Nije nam namera da bilo ko ostane bez posla već da se ljudi osposobe za pružanje usluga u novim okolnostima - objašnjava Dobrila Grujić.
Neće svi domovi biti zatvoreni. U njima će ostati deca za koju je to jedino moguće rešenje, kaže naša sagovornica i precizira:
- U ustanovama je sada oko 800 dece a 4.000 je u hraniteljskim porodicama, dok je 2004. godine bila obrnuta situacija.

5.000 LjUDI U 15 DOMOVA
OKO 5.000 osoba sa smetnjama u razvoju smešteno je u 15 institucija koje su za ove osobe jedini dom, jer ih je oko 1.200. Gotovo 1.400 korisnika je sa primarnim duševnim oboljenjima koje prati psihomotorna uznemirenost praćena agresijom, destrukcijom, autoagresijom. Kada im se stanje pogorša odlaze u bolnicu, a zatim u socijalnu ustanovu da u njoj budu do kraja života - kaže Cveta Trifunović, član predsedništva Sindikata socijalne zaštite i ukazuje na izuzetno težak položaj zaposlenih u ovim ustanovama.

STANDARDI
REFORMA sistema socijalne zaštite, uz učešće međunarodnih eksperata počela je 2001. godine, a strategiju razvoja sistema socijalne zaštite usvojila je Vlada Srbije decembra 2005. godine i ona je usklađena sa evropskim standardima.
Niko neće, tvrde u ministarstvu, ostati bez posla ukoliko to ne želi, a svima će biti ponuđena prekvalifikacija ili socijalni program. Hranitelji dobijaju stalni radni odnos i nadokandu za dete i svoj rad

Izvor http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=128335&datum=2008-09-12

[olja]

Mislim da smeštanje dece ometene u razvoju u hraniteljske porodice može da im donese mirniji, kreativniji i ispunjeniji život!
Pre par meseci smo mogli da putem medija vidimo uslove u kojima žive ova deca.
Jedini "problem" koji ja ovde vidim je to što će neki ljudi ostati bez posla! Ako se bira između boljeg života dece ometene u razvoju i zaposlenih u ovim ustanovama, ja sam za bolji život dece ometene u razvoju!

[naca]

Ljajić o reformi ustanova za decu
14. oktobar 2008. | 15:04 -> 19:00 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Rasim Ljajić kaže da bi ustanove za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju trebalo u narednih pet godina transformisti ili zatvoriti.

U prethodne dve godine u okviru reforme dečje socijalne zaštite oko 200 dece sa smetnjama u razvoju izmešteno je iz specijalizovanih institucija u odgovarajuće domove, rekao je Rasim Ljajić predstavljajući projekat "Deci je mesto u porodici", koji uz pomoć Evropske komisije sprovodi Unicef u saradnji s Ministarstvom.

Cilj programa je da se postepeno smanji broj dece koja žive u ustanovama socijalne zaštite i omogući njihov povratak kod roditelja ili hranitelja.

Iako je institucija najneprirodnije mesto za odrastanje, u 20-ak ustanova socijalne zaštite u Srbiji živi 900 dece bez roditelja i 1.200 mladih sa smetnjama u razvoju.

Ljajić je kazao da u Srbiji postoji 14 ustanova za smeštaj dece bez roditeljskog staranja i pet ustanova za smeštaj dece sa smetnjama u razvoju, ali da je samo jedna od njih namenjena isključivo za smeštaj dece. U ostale četiri ustanove smeštena su i deca i odrasli.

"U tim ustanovama ima 900 dece bez roditeljskog staranja i 1.200 dece sa smetnjama u razvoju", kazao je on.

Prema rečima ministra Ljajića, plan je da u narednih pet godina domovi budu zatvoreni ili transformisani u insitucije sa malim brojem korisnika. Ukoliko se u međuvremenu ne razvije specijalizovano hraniteljstvo i alternative usluge, taj posao će biti vrlo otežan.

"Za dve godine 200 dece je izmešteno iz institucija. Na žalost, imamo i slučajeva povratka. Mi planirano da godišnje 100 mladih izmestimo. U porotekla tri meseca 32 dece iz Kulina je prebačeno u bolje domove, na žalost ne i u hraniteljske porodice. Mi samo gasimo požar", rekao je Ljajić.

Ljajić je kazao da je primećeno da se poslednjih godina manje dece bez roditeljskog staranja smešta u referentne ustanove, ali da to, nažalost, nije slučaj sa decom sa posebnim potrebama.

On je kazao da su ustanove za smeštaj dece "restriktivne" i da na to najbolje ukazuje podatak da samo 17 odsto dece u domovima ima redovan kontakt sa svojim roditeljima, dok 68 odsto nema nikakav kontakt.

 

Na pitanje da li postoje kriterijumi koje hranitelji moraju da ispune, Ljajić je kazao da je usvojen Pravilnik za hranitelje.

Direktorka Unicefa Judita Rajhenberg primećuje da je ipak poslednjih godina manje dece u institucijama, a više kod hranitelja, ali i da izostaje suštinska podrške države da bi se sprečilo odvajanje dece od roditelja.

Projekat hraniteljstva u Srbiji pored Unicefa podržava i Evropska komisija sa 1,4 miliona evra.

"Evropska unija nadgleda sprovođenje projekata koji se tiču prava deteta i prati napredak koji je ostavren kako bi se uskadila njihova prava sa zemljama kandidatima za Uniju", rekao je predstavnik Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras.

"Evropska komisija u novembru će objaviti novi izveštaj o napretku Srbije i drugih zemalja na putu evropskih integracija", rekao je on.

Smeštaj dece u ustanovama socijalne zaštite državu košta 300 do 400 evra mesečno, a za pomoć porodicama potrebna su znatno manja sredstva.

Zato je ministar Ljajić za narednu godinu najavio izmene Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o finansijskoj pomoći porodicama.

Izvor B92