Tema: Padobranstvo

[naca]

Hrabri kvadriplegičar ostvario san skokom sa 3.000 metara
M. Bulatović |||| - 11.09.2008.
Slobodnim skokom u tandemu sa 3.000 metara visine, Miloš je postao prvi kvadriplegičar u Srbiji koji je skočio padobranom...
Ready, set, go... U trenutku kada je Boris, instruktor padobranstva, palcem dao znak za skakanje iz aviona i izgovorio tri „magične” reči, petnaestogodišnji san Miloša Mitića (21) postao je java.

LJUBAV - Bilo je savršeno, prelepo. Ovako nešto treba doživeti. Ostvario sam san koji sam sanjao 15 godina. Očekivanja su višestruko prevaziđena. Nijednog trenutka nisam osetio strah. Misli sam usredsredio na let i toliko je bilo lepo da ću sačekati neki dan, pa idem ponovo - u jednom dahu izgovorio je Miloš pri sletanju na tlo, posle leta padobranom koji je trajao šest minuta, a slobodan pad 40 sekundi. Uz Miloša su juče na sportskom aerodromu „Lisičiji jarak” bili prijatelji iz sportsko rekreativnog udruženja osoba sa invaliditetom „Sve je moguće”, koji su mu pružali svesrdnu podršku.
- Opusti se i uživaj - savetovao je Milošu, pre nego što je pistom zarolao beli avion oznake HA-SKG, instruktor Boris Adamov iz aero kluba „Kikinda”, kojem je ovo bio prvi put da leti sa osobom sa invaliditetom.
Inače, Miloš je student prve godine Elektrotehničkog fakulteta, a ljubav prema padobranstvu rodila se kada je imao pet godina.
- Već tada mi je ujak donosio kasete i od tada sanjam da skočim padobranom. Majci ću da javim da sam skočio tek kada se sve završi. Ona me podržava u svemu - kaže Miloš, koji je pre tri i po godine doživeo nezgodu zbog koje se sada nalazi u kolicima.
Njemu je u ostvarenju sna pomogao Vazduhoplovni savez Srbije, Udruženje „Sve je moguće” i Aero-klub „Kikinda”, koji je obezbedio iskusnog instruktora.
- Kada su mi rekli da ću skakati bio sam presrećan. Prija mi činjenica da sam prvi u Srbiji koji je skočio, ali to nije razlog ovog događaja. Ja ovo radim zbog sebe i da pokažem da i osobe sa invaliditetom mogu da rade isto kao i drugi i da uživaju u stvarima koje vole - rekao je Miloš.
Miloševi drugovi iz Udruženja maštaju da lete motornim zmajem i balonom, u čemu će im pomoći Vazduhoplovni savez Srbije.

Izvor 24sata

[naca]

    Izvor:Pink    [  18:01 / 23.10. ]
Skok za Ginisa

Paraplegičar skočio padobranom sa 8 km
Goran Todorović-Faca je već 5 godina paraplegičar. Međutim on je poseban po tome jer je pre par dana oborio Ginisov rekord padobranskim skokom. Goran je u disciplini tandem skočio sa čak 8350 metara.

Goran Todorović je bivši pripadnik 63 padobranske brigade Vojske srbije i osvajač Mon Blana. 2003-e doživeo je tešku nesreću. Prilikom treninga nije mu se otvorio padobran, pao je sa visine od 1200 metara brzinom od 120 km/h.Kako kaže bio je na ivici života. Takav je padobranski duh trebalo mi je 3 godine da se oporavim ali znao sam da ću opet leteti priča Goran. Dvadeset drugog oktobra postigao je svoj najveći uspeh i skokom u Sloveniji oborio ginisov rekord.Šta da kažem, išta lepše kada je padobranac ponovo na nebu a posebno kada je u pitanju jedna takva visina i takvo ostvarenje kaže Goran. Po povratku iz Slovenije na aerodromu sačekali su ga prijatelji iz Sportskog udruženja osoba sa invaliditetom "Sve je moguće". Goran koji se pored padobranstva bavi i ronjenjem planira spust u pećinu i planinarenje. On poručuje da su svi snovi ostvarivi ukoliko imaš volju i želju.

IzvorPink

[naca]

Uspeh Gorana Todorovića u Sloveniji
Skok padobranom za Ginisov rekord
Autor: Milica Nastasić | 24.10.2008.



Članovi Udruženja osoba sa invaliditetom „Sve je moguće“, svi u narandžastim majicama svog udruženja, sa oduševljenjem su juče na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekali Gorana Todorovića, koji je skočivši padobranom sa visine od 8.350 metara postavio novi Ginisov rekord.

Goranovi drugovi su juče sa nestrpljenjem čekali da sleti avion iz Slovenije kako bi mogli da mu čestitaju na ovom neverovatnom uspehu. Kad je konačno sleteo, Goran je, obradovan lepim dočekom, o svom uspehu rekao da ništa lepše nije doživeo.

- Nema ništa lepše nego da padobranac ponovo bude na nebu. Pre šest godina, kao pripadnik 63. padobranske brigade, prilikom jednog skoka, doživeo sam nesreću i ostao vezan za invalidska kolica. Ipak, zadržao sam „čeličnu” volju i nikad nisam odustao od svojih snova - priča Goran Todorović.
Sve ovo je i za Gorana bilo veliko iznenađenje jer je skok „za pamćenje” bio Goranov rođendanski poklon od poznanika u Sloveniji.
- Slovenac Slavko Perbilj je čovek kojem nikada neću moći da se odužim zbog najlepšeg poklona u životu. Upoznao sam ga u padobranskom kampu u Lisičjem potoku u junu ove godine, kad sam prvi put posle nesreće ponovo skočio, i pomenuo mu da želim da skačem visoko. Sada, u oktobru, otputovao sam na rehabilitaciju u Sloveniju, a on mi je kao rođendanski poklon organizovao najlepši skok u životu - priča dalje Goran.

Broji dane na VMA
Goran Todorović još živi na VMA iako je vojni invalid kome je Vojska obećala stan koji će biti prilagođen njegovim potrebama.
- Danas je tačno četiri godine, pet meseci i pet dana od kako živim na VMA. Nekad sam živeo „punim plućima”, a sada ležim u bolnici zatvoren između četiri zida - dodaje Goran Todorović.

ceo tekst : Blic

[Asja]

Падобранац инвалид оборио Гинисов рекорд

Горан Тодоровић, уз помоћ ветерана 63. падобранске бригаде из Словеније, скочио са висине од 7.924 метра
Од нашег сталног дописника
Словењ Градец, 23. октобра – Горан Тодоровић, параплегичар из Србије, скочио је у тандему са висине од 7.924 метра и тако поправио претходни рекорд, саопштио је Савез параплегичара Словеније.

Скок инвалида падобраном у тандему који је Горан са колегом из Словеније извео ове седмице на аеродрому у Словењ Градцу, неслужбено представља нови рекорд за Гинисову књигу рекорда, пошто је тренутни рекорд 6.500 метара.

Тодоровић, кога овдашњи медији представљају јавности као „српског спортског падобранца”, у инвалидским колицима је већ пет година, после пада с неотвореним падобраном.
ceo tekst : Politika

izmenila naca

[naca]

Ni nebo nije granica
Sofija BABOVIĆ

NE može da hoda, ali je ovog vikenda poletela sa 3.000 metara nadmorske visine! Nišlijka Dragana Rodić (32) prva je osoba u Srbiji koja je skočila padobranom kao invalid. Ekipa „Novosti“ na Draganin poziv pratila je ovaj pohod, koji se odigrao na aerodromu u Paraćinu.

Na desetine radoznalaca, profesionalnih padobranaca i instruktora letenja okupilo se da vidi hrabri pokušaj mlade Nišlijke, koja je u invalidskim kolicima od 1999. godine kada je doživela tešku saobraćajnu nesreću.

Za iskusnog tandem-instruktora i instruktora padobranstva Ljubišu Naumovića, koji za sobom ima 5.500 skokova, ovo je bilo neponovljivo iskustvo. Draganu je uz pomoć svoje supruge Svetlane, takođe vrhunskog instruktora, detaljno pripremio za skok u Centru za obuku padobranstva u Aero-klubu „Naša krila“.

- Ovo je neopisivo, ma ljudi, ja umem da letim! - bilo je prvo što nam je Dragana ispričala po doskoku. - Ko kaže da invalidi ne mogu sve kao i zdravi ljudi! Malo sam se uplašila pri slobodnom padu, jer sam izgubila orijentaciju, ali sam se brzo povratila. Mislim da sam se pokazala i sigurno ću nastaviti sa ovim sportom.

- Dragana je uspela da svojim entuzijazmom nas u klubu motiviše na ovaj skok - kaže za „Novosti“ Ljubiša Naumović. -Bila je izuzetna u vazduhu, dosta pribrana. Odlično smo doskočili. Kamere su sve pribeležile, čuvaćemo taj snimak,trajno.

Posle skoka, Draganu su ponovo vratili u invalidska kolica. Usledilo je zajedničko fotografisanje da se zabeleži trenutak za pamćenje. A do Niša, ekipa „Novosti“ i prijatelji odvažne Nišlijke vratili su se kolima. Vozila je Dragana. Ručne komande zamenjuju papučice u specijalnom vozilu za invalide. Opominjemo je da 80 kilometara do Niša vozi propisanom brzinom. „Vožnja je smešna, pa ja sam sada padobranac“, odgovara kroz smeh Dragana Rodić.

BORAC

DRAGANA Rodić je zbog izuzetnih zasluga u humanitarnom radu u okviru svog udruženja dobitnik nagrade „11. januar“, najvećeg priznanja grada Niša. Prva je osoba koja se sa prostora bivše SFRJ podvrgla eksperimentalnoj terapiji matičnim ćelijama u Kini.

Ovog proleća njeno udruženje „Dragana Rodić“, bilo je prvo sa Balkana koje je posetilo Univerzitet Irvin i Kalifornija Stem Sel, referentne ustanove za lečenje invaliditeta u SAD. Vodi Info-centar za matične ćelije u Nišu. Radi u Centru za razvoj karijere studenata na Univerzitetu u Nišu. Diplomirani je ekonomista. Autor je knjige „Splet okolnosti“. Igra stoni tenis. Iako je nepokretna od struka, posle udesa, gde je bila suvozač, vratila se vožnji.

ceo tekst : večernje novosti

[naca]

Goran ruši granice
Svetlana VASOVIĆ-MEKINA | 11. septembar 2010.

Nekadašnji padobranac 63. brigade, sada paraplegičar, ostvario svoj san. U Sloveniji skočio iz balona sa tri kilometra, a posle toga i ronio.

Goranu su novostečeni prijatelji u Sloveniji pomogli da brzo napreduje, da ponovo okusi strast padobranstva, ali i ronjenja. Oduševljen je i prvim skokom iz balona:

- Poleteli smo u devet ujutro iz okoline Ljubljane, let je trajao 45 minuta. Skočili smo iznad Bledskog jezera, sa visine 3200 metara. Bio sam u tandemu sa Romanom Pogačarom, a Gregor Turnšek je pilotirao balon. Prizemljili smo se u Bohinjskoj Beloj. Bilo je predivno!

UPORNOST
OgraniČenja su samo u glavi. Granice zapravo ne postoje, a ako ih ima - srušićemo ih, objašnjava sagovornik „Novosti“.

Goran, kome su prijatelji u Srbiji, Sloveniji i šire, zbog njegove srčanosti nadenuli nadimak Faca, oprobao se i u bazenu pod budnim okom lekara ponovo i u ronjenju. Instruktor Branko Ravnak, predsednik „IAHD Adriatic“ (International Association Handicapped Divers - Međunarodna asocijacija hendikepiranih ronilaca) ocenio je da je Goran spreman da roni i u otvorenom moru u Hrvatskoj. Goran tvrdi da ništa od toga nije „ekstreman“ sport za invalida:

- Kada sam prvi put pogledao CD mog instruktora, nisam mogao da verujem šta sve mogu da rade invalidi. Ne samo paraplegičari, nego i ljudi koji ne osećaju ni gornje ekstremitete, kvadroplegičari. Kada sam video da i oni sjajno rone, onda sam sebi rekao ‘ništa me na svetu neće zaustaviti da učinim ni mnogo veće i teže stvari.

Nesreća je učinila da je Goranu i sluh oštećen 90 odsto, stoga su mu lekari uvek savetovali da se drži podalje od vode jer ronjenje podrazumeva visok pritisak u ušima. Ali, on sa dubinama uopšte nema problema, voda mu pomaže, a siguran je da u nekim trenucima pod vodom bolje i čuje. Pošto mu je ronjenje bilo hobi i pre nesreće, za Gorana mnogo znači svaki put kada se otisne od kopna.

- Ne postoji nijedan lek, ni adrenalinska injekcija, ni strujni udar, ništa što bi moglo čoveka da povrati u život tako kao trenutak kada radi ono što voli. Priznajem, teško mi je, imam probleme sa crevima, sa sluhom, ali borim se, prevalim 500 kilometara da dođem u Sloveniju, a kada zaronim - posle tih nekoliko minuta niko više ne može da mi skine osmeh sa lica. Nije li to najvažnije - pita Goran.

ceo tekst : Vecernje novosti