Tema: Diskriminacija invalida

[naca]

Osobe sa invaliditetom svakodnevno se susreću sa mnogobrojnim problemima
Najteže im pada nebriga i ignorisanje od strane sistema
Autor: Z. L. - M. N. 28.01.2009.

Osobe sa invaliditetom tvrde da je njihov najveći problem diskriminacija u društvu. Retki su oni koji kao Aleksandra Martinović (10) sa Bežanijske kose imaju samo jedan problem, a on leži u sistemu u kojem živi. Rođena sa nedostatkom leve podlaktice, zaštićena je od realnosti sa kojom se bore njeni roditelji. Kako tvrdi njena majka Danijela, najteže im pada nebriga i ignorisanje od strane nadležnih.

- Volim da se družim sa svojim prijateljima zato što su dobri prema meni i ne zadirkuju me. Kad sam prvi put došla na trening svi su me lepo prihvatili i pomogli da se uklopim - priseća se mala Aleksandra, koja trenira atletiku i odličan je učenik četvrtog razreda OŠ „Borislav Pekić“. Na nedavno održanom takmičenju za njene vršnjake osvojila je zlatnu medalju u skoku u dalj. Rođena sa nedostatkom leve podlaktice, ova hrabra devojčica ne želi da dozvoli da je njen fizički nedostatak ograniči u ostvarenju snova. Kaže da do sada u svojoj okolini nije imala problema zbog invaliditeta.
 
- Aleksandra nema problema u školi i sa vršnjacima funkcioniše normalno. Nikada nije bila diskriminisana od strane okoline. Država je ta koja nema sluha za naše probleme i potrebe i teško je suočavati se sa nebrigom prema onima koji bi trebalo da budu prioriteti - kaže Danijela Martinović, napominjući da se ona i suprug bore za to da Aleksandra živi normalno kao i sva druga deca. Kako kaže, svesni su da je to njihova obaveza, ali i činjenice da je pomoć ipak neophodna.
Da bi olakšali svakodnevni život svog deteta, roditelji su uz pomoć kolega sa posla, platili sve troškove ugradnje „mioelektrične proteze“ koja je koštala preko 700.000 dinara.
- Obratili smo se za pomoć Opštini Novi Beograd i direktoru Zavoda za socijalni zaštitu, kako bi nam obezbedili deo novca prilikom kupovine proteze, ali su nam rekli da nemaju sredstva za to. Nismo bili oslobođeni ni PDV- a - kaže ogorčena Danijela, čiji je život dodatno otežan činjednicom da su ona i njena porodica podstanari. Trenutno njih devetoro živi u dvosobnom stanu od 60 kvadrata, a jedina pomoć koju dobijaju od države je 5.000 dinara mesečno.
- Konkurisali smo za 1.000 neprofitabilnih stanova, ali nismo dobili nijedan od samo pet stanova namenjen deci sa invaliditetom - kaže Danijela Martinović, napominjući da je velika sramota za sistem i ovu državu, da su osobe sa invaliditetom na samoj margini društvene zajednice i da su kvalifikovani kao nebitni članovi ovog društva.

Težak život osoba sa invaliditetom
U Beogradu živi čak 200.000 osoba sa različitim oblicima invaliditeta. Retko ih viđamo na ulici, jer su izolovani, gotovo nevidljivi u društvu. Sistem im nije naklonjen tako da poslednje istraživanje iz 2005. godine pokazuje nisku stopu zaposlenosti ove kategorije stanovništva. Glavni razlog tome je prvenstveno predrasuda o produktivnosti ovih osoba, ali i nizak nivo njihovog obrazovanja tačnije specifičnog znanja, koje im je zbog neprilagođenosti obrazovnog sistema uskraćeno.
Izvor : Blic

[Sklerozica]

Uskraćen!

Branku Jokiću, distrofičaru, nije dozvoljeno da učestvuje u kvizu RTS pod izgovorom da scenografija nije prilagođena uslovima koji su neophodni takvim osobama

BEOGRAD - Kada se Branko Jokić, distrofičar, presednik Stranke osoba sa invaliditetom, prijavio da učestvuje u popularnom kvizu "Sam protiv svih" na nacionalnoj televiziji, u poslednjem trenutku je odbijen pod izgovorom da scenografija nije prilagođena uslovima koji su neophodni za takve osobe.

- Biti invalid u Srbiji znači biti u potpunosti diskriminisan, jer da sam jedan od učesnika "Zvezda Granda", možda bi neko i obratio pažnju na mene, a zbog ove nelagode nisam dobio čak ni izvinjenje. Kada se tako nešto doživi od ljudi sa televizije, koji bi trebalo da budu profesionalci, zamislite kakva li tek situacija u svakodnevnom životu - jada se Jokić.
On kaže da živimo u demokratskom društvu u kome se potencira ravnopravnost, kao i širenje sloboda manjinskih grupa. Međutim, gej populacija kao manjina, kako tvrdi naš sagovornik, očigledno je mnogo zanimljivija medijima od priče o invalidima, kojima je pomoć neophodna i kojima su mediji jedina šansa da njihov glas dopre do nadležnih institucija.

Jokić smatra da se osobe koje su zbog distrofije, cerebralne paralize ili paraplegije prinuđene da život provedu u invalidskim kolicima uglavnom mire sa činjenicom da to znači boraviti samo u svom domu.

- Mi nismo u mogućnosti da odemo u bioskope, restorane, banke, pošte i druge institucije jer ni u jednom objektu ne postoji prilaz za invalidska kolica, kao ni druge neophodnosti. A hoćemo u Evropu! Kao da ja ne bih voleo da izađem uveče u grad i provedem se kao i svi mladi ljudi - žali se Branko i dodaje da diskriminacija ide dotle da su i deca sa invaliditetom prinuđena da plaćaju privatne profesore jer iz istih razloga ne mogu standardno da se školuju.
Nepostojanje prilagođenih prilaza u školama onemogućava invalide i da ispune svoje demokratsko pravo i da glasaju, pa najčešće izbegnu tu obavezu jer ne žele da ih neko nosi do glasačke kutije. Takođe, invalidi su uskraćeni i za mogućnost korišćenja gradskog prevoza jer, iako postoje niskopodni autobusi, nijedan nema hidraulično spuštanje stepenika, pa se na ulaz mora sačekati, što obično razljuti "nestrpljive" putnike. Osloniti se na GSP kada negde treba stići u dogovoreno vreme za invalide je prava lutrija. Retki srećnici poseduju sopstvene automobile sa adekvatnim komandama, za koje je potrebno izdvojiti puno novca.

Koliko kaskamo za evropskim standardima, govori i činjenica da na našem aerodromu ne postoji prilaz za invalidna lica.
- Diskriminisani smo i pri zapošljavanju, pošto retko koja firma želi da primi osobu sa invaliditetom jer to znači prilagoditi prostorije, toalete... a to im nije isplativo. Tako nam ostaje da živimo od invalidskih penzija i da se nadamo da će doći neko bolje vreme - poručuje Jokić.   

Ceo tekst: Kurir

[Sklerozica]

GLUVU DEVOJKU OTPUSTILI IZ BANKE!

Bojana Pavlović je kao beba od godinu dana obolela od meningitisa. Posle toga, ogluvela je. Potpuno. Ipak, borila se i završila školu u koju idu potpuno zdrava deca. Završila je i fakultet! Završava master studije! Čita sa usana i govori.

Krajem 2009. počela je da radi u Folksbanci. Godinu dana kasnije ostala je bez posla.

Kako kaže, „poslodavci su se prema njoj ponašali neprofesionalno, što je izazvalo psihičke probleme i gubitak samopouzdanja“.

- Svima u banci, u kojoj sam počela da radim krajem 2009, bilo je poznato da mogu da obavljam sve poslove koji ne zahtevaju komunikaciju telefonom, već putem SMS i elektronske pošte. To i piše u proceni moje radne sposobnosti - kaže Bojana.

- Nije prošlo mnogo od mog zaposlenja kad su počele da se javljaju prve nesuglasice. Nije mi dodeljen mentor - koga, inače, dobija svaki novozaposleni.

Uvidela sam da neke kolege nerazgovetno pričaju pa ne mogu da ih razumem: ja čitam sa usana i u tome sam se usavršila. Ukazala sam mom pretpostavljenom na problem u komunikaciji i zatražila da mi pismeno dostavljaju zadatke, na šta su mi oni odgovorili da nemaju vremena za to - priča Bojana.

- Usmeno mi saopšte da uradim nešto dok ja gledam na drugu stranu. Naravno da ja to ne registrujem, a šefovi me kasnije prekorevaju da nisam ispunila zadatak koji su mi poverili. Kolege su mi često napominjale da je problem to što sam u komunikaciji zatvorena i kako ja moram da se prilagodim njima, a ne oni meni, ali je prava istina to da su me isključivali iz posla, kao i iz svih ostalih aktivnosti. Iz kog razloga, zaista ne znam - kaže Bojana i nastavlja:

- Krajem prošle godine usmeno su mi saopštili da treba da potražim drugi posao. Razlozi su bili prilično nemušti: „nema mesta u budžetu“ i „trudnica se vraća s porodiljskog“. Međutim, u rešenju o otkazu koje sam dobila krajem godine piše da nisam sposobna za posao koji obavljam.

Izvor: http://www.kurir-info.rs/srbija/gluvu-devojku-otpustili-iz-banke-71422.php

[Sklerozica]

INSPEKCIJA IDE U BANKU ZBOG OTPUŠTANJA GLUVE DEVOJKE

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, zapanjen je tekstom o gluvoj Bojani Pavlović-Jovanović koji je Kurir objavio!

- Ceo slučaj se mora preispitati. Generalni inspektorat za rad pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku mora da proveri o čemu se radi - rekao je Ljajić.

Podsetimo, gluvoj Bojani Pavlović-Jovanović, koja je krajem 2009. dobila posao u Folksbanci, posle godinu dana uručen je otkaz zbog, kako se navodi, „nesposobnosti za posao koji obavlja“. Bojana tvrdi da je godinu dana trpela šikaniranje na poslu.

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, za Kurir kaže da u ovakvim slučajevima prvo treba poslati inspektore u banku i videti šta kažu dokumenti.

- Već danas ćemo uputiti inspektore, koji će obaviti nadzor, i posle toga ćemo reći šta će se u ovom konkretnom slučaju preduzeti ukoliko je prekršen Zakon o radu - najavio je Peruničić.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, smatra da Bojana mora da se pozove na Zakon o radu, koji je očigledno prekršen.

- Ovo je klasičan vid diskriminacije osobe s nekim oblikom invaliditeta. Još je gore kada pročitate da ozbiljne finansijske institucije kao što su banke, koje bi trebalo da budu društveno odgovorne, urade ovakvu stvar. Naravno da je diskriminacija usmeno se obraćati devojci koja ne može da čuje svog nadređenog - smatra Krkobabić.

Izvor: http://www.kurir-info.rs/srbija/inspekcija-ide-u-banku-zbog-otpustanja-gluve-devojke-71625.php

[Sklerozica]

Mislim da je devojka skoro bila na tv-u i da je pričala o diskriminaciji koju trpi. Na žalost, nisam video prilog od početka pa ne mogu reći nešto više. U svakom slučaju, želim joj uspeh.
Bojana 

[plava]

Kada se Branko Jokić, distrofičar, presednik Stranke osoba sa invaliditetom, prijavio da učestvuje u popularnom kvizu "Sam protiv svih" na nacionalnoj televiziji, u poslednjem trenutku je odbijen pod izgovorom da scenografija nije prilagođena uslovima koji su neophodni za takve osobe.

Ово је стварно велики минус за РТС!  На њих сам увек гледала као на једну озбиљну ТВ кућу која себи не би дозволила такве пропусте...
Чисто да споменем, на ХРТ-у у квизу Милијунаш су учествовали и један слепац и један инвалид (колико сам ја видела, а можда је било још случаја, не знам), и за тога инвалида су наместили неки сталак који је постављен испод колица како би он могао да види екран са питањима испред себе... Све се може кад се хоће...