Боље да горчи, него да кисиДа ли сте знали да јаје и скуша подижу киселост организма, а лимун је смањује? Да бисте се добро осећали, требало би да успоставите равнотежу киселих и базних намирница
Наш организам има потребу за различитим хранљивим састојцима, витаминима и минералима. Сви они припадају породицама киселих и базних намирница. Уколико је ваша исхрана избалансирана, намирнице из обе групе су заступљене у правилном односу, истиче Ивана Вељић, дијететичар-нутрициониста.
Ацидо-базна вредност (pH) одређује се скалом од 0 до 14, с тим што је О најкиселија, а 14 најбазнија. Идеална вредност за људски организам је благо базна, тачније од 7,35 до 7,45. Примера ради, pH венске крви је због присуства угљене киселине киселија (7,35) у односу на pH артеријске и износи 7,40, док је стомачна киселина само један!
– Ако pH телесних течности није у наведеном распону, организам посебним механизмима успоставља ацидо-базну равнотежу. Понекад, у ту сврху извлачи калцијум из костију или зуба да би овим минералом неутралисао изразито кисело стање. Али, ако се претерана киселост организма настави, може да настане остеопороза, не само код особа старијег животног доба већ и код младих због свакодневног узимања коле и других слатких газираних напитака (њихов pH је кисео и износи 2,5) – наводи наша саговорница.
Спасоносне вежбе дисања
Савремена исхрана на многе начине ремети ацидо-базну равнотежу у организму смањујући pH, упозорава Ивана Вељић. Превелики унос намирница киселог дејства може да наруши здравље, будући да у цревима смањује ресорпцију минерала, у ћелијама производњу енергије и омета елиминацију тешких метала. Ипак, док је здрав, организам хомеостатским механизмима успева да се ослободи вишка киселих састојака издисањем угљеникове киселине преко плућа и излучивањем мокраћне киселине преко бубрега. Прва настаје разградњом масти и угљених хидрата, а друга разградњом протеина.
Стручњаци упозоравају да је вишак киселине, настао неправилном исхраном (избор намирница, време оброка, количина хране), пратилац свега што ремети функције организма, као што су гојазност, недостатак или претеривање са физичком активношћу, узимање алкохола, никотина, кофеина, шећера, недовољан унос течности, психички и физички стрес, претерано узимање беланчевина животињског порекла, недостатак кисеоника, присуство тешких метала. Повећана киселост се може најпре препознати по променама косе и на кожи.
Вишак киселине у организму може да настане и као последица болести, гастритиса, поремећене цревне флоре, затвора, преједања, болова у мишићима (због накупљања млечне киселине), гихта (нагомилавање мокраћне киселине у зглобовима), реуматизма, каријеса, пародонтозе, гљивичних инфекција, акни, дијабетеса, хипертензије, болести органа за дисање, поремећаја циркулације, депресије, нервозе и стреса, претераног умора. Може да буде и последица камена или песка у бубрезима, и повећане производње желудачне киселине. Киселост ипак најчешће настаје после свакодневне исхране месом и мастима, због гладовања, дуготрајно повишених температура, поремећаја у раду црева. Понекад је узимање намирница горкастог укуса довољно за решење тегоба које су трајале годинама и биле узрок болова или лошег здравља. Узимањем намирница базног дејства може се повећати и ефекат свих врста терапија.
Шта можемо да учинимо да помогнемо организму да успостави равнотежу киселих и базних састојака?
Потребно је сваког дана пити бар литар и по воде будући да њен састав и квалитет одређују биохемијске реакције. Осим тога, требало би се свакодневно бавити физичким вежбама да би се појачала елиминација киселих супстанци из организма. Међутим, требало би водити рачуна да се не дође у стање исцрпљености, јер претерана физичка активност ствара млечну киселину. Угљене киселине можемо да се ослободимо свакодневним вежбама дисања или непрекидним ходањем у трајању од пола сата.
Наша саговорница саветује да би уз оброк од меса (маст и месо су за организам киселе намирнице) требало узети салату закисељену лимуном или умебоши сирћетом, које се производи ферментацијом јапанске шљиве. Умебоши сирће има медицинско деловање јер тренутно враћа крв из киселог у базно стање, зауставља процесе труљења у цревима, помаже организму да се ослободи распадних продуката, регулише столицу и смањује болове.
Напитке засладити медом
У случају повећане базности крви, равнотежа се може постићи комбинацијом киселих намирница. Организам улази у ово стање у случајевима дуготрајног повраћања, или после вишемесечне вегетаријанске исхране која подразумева и узимање млека, као и нефролитијазе изазване присуством камена у алкалној мокраћи. За побољшање стања треба употребљавати средње киселе намирнице или оне с јаким дејством, као што су јаја или скуша.
При избору намирница треба водити рачуна о количини киселог воћа и поврћа, будући да у органима за варење њихове киселине (јабучна, оксална, лимунска) повећавају pH желудачног сока. Мада протеини из намирница делују кисело на организам, у желуцу неутралишу и ублажавају хлороводоничну киселину. Увек је боље, каже наша саговорница, бирати намирнице базног pH. Зато се и препоручује што више поврћа са базним дејством, мало меса, јаја, рибе, врло мало масти и шећера у правилно распоређеним оброцима.
Најбоље је засладити напитке медом који има благо алкално дејство, али га треба ставити у претходно прохлађен чај да би се сачувала биолошка и лековита својства. Уколико се узима неразблажен, мед у желуцу апсорбује воду и тиме повећава концентрацију киселине. Последица је осећај печења у желуцу и бол.
Није тешко направити јеловник према кисело-базним својствима намирница. Примера ради, наводи Ивана Вељић, на 150 г меса треба током дана узети 250 г куваног поврћа и 150 г свежег (као салату) и 400 г воћа. Веома брзо ћете осетити ефекат нове исхране. Уколико сами не успете да саставите одговарајући јеловник, потражите савет дијететичара.
Вера Бошковић
--------------------------------------------------------
Смањују киселост
Препоручује се узимање 20 одсто киселих и 80 одсто базних намирница. Намирнице које после разградње јако повећавају базну вредност крви и телесних течности су цвекла, кромпир, шаргарепа, спанаћ, зелена салата, суво воће, поморанџа, киви, просо, авокадо... Лимун има у организму базно дејство јер садржи минерале који односе водоникове јоне и тиме смањују киселост организма.
Средње алкално дејство имају бадем, кокос, кестен, хумано и кравље млеко, сви ферментисани млечни производи, јогурт, кисело млеко, павлака, кајмак, бели сир, воће, свеже цеђени сокови од воћа и поврћа, лиснато, зељасто и плодовито поврће, брокуле, купус, карфиол, блитва, парадајз, целер, краставци, маслачак, патлиџан, кељ, келераба, зелена салата, печурке, парадајз, црни и бели лук, паприка, жути шећер, мед и поједина вина. У ове намирнице убрајају се и протеини сурутке у праху, просо, бадем, цимет, кари, ђумбир, чили паприка. Базни минерали су морска со, калијум (pH 14), калцијум (pH 12), магнезијум (pH 9).
-------------------------------------------------------
Повећавају киселост
Ацидирајуће намирнице су оне које након разградње у организму изазивају киселу реакцију крви и урина, објашњава Ивана Вељић. Јако киселе су ферментисани сиреви као што су едамер, пармезан, козји сир, ементалер, слатки и газирани напици. Киселост организма повећавају и јаја, мајонез, риба и други морски плодови, све врсте меса, изнутрице, дивљач, сухомеснати производи, сланина, говеђи лој, свињска маст и рафинисана уља, прекувано поврће и бели шећер.
Средње кисело дејство имају скуша, ораси, лешници, кикирики, сочиво, боб, пасуљ, грашак, соја, жито и све друге житарице, сви производи од брашна, шљиве, маслине, кувани сокови од воћа и поврћа, алкохолно сирће, пивски и пекарски квасац, црни чај, кафа, какао, чоколада и термички обрађене масти и уља.
Неутрално делују диња, бундева, маслац, маргарин, хладно цеђена биљна уља, витамински чајеви, семе сусама и воћни сир.
[објављено: 03/05/2009]
izvor
Politika
Tema: Kiselost organizma (Pročitano 53077 puta)