Tema: Jod

[naca]

Jod

   Iako je u organizmu prisutan u malim količinama (10 - 20 mg), jod je neophodan za život. To je hemijski element koji se nalazi u morskoj vodi i kojeg je 1811. godine otkrio francuski hemičar B. Kurtov. Jod je neophodan za održavanje normalne razmene materija, a u ljudskom organizmu se gotovo sva njegova količina (90 odsto) nalazi u tiroidnoj žlezdi, gde čini i osnovni deo hormona T3 i T4 ove žlezde. Jod je neophodan i za pravilan razvoj nervnog, mišićnog i koštanog sistema fetusa i novorođenčadi, a njegovo pomanjkanje može da dovede do ozbiljnih fizičkih i mentalnih poremećaja. Kod odraslih, ovaj mineral stimuliše funkcionisanje organizma.
   
Nedostatak joda ne prouzrokuje određene simptome, već opšte smetnje. Umor, suva, hrapava i hladna koža, pospanost, osećaj hladnoće, zatvor i povećanje težine najčešće su smetnje osoba koje pate od nedostatka joda. Takođe, može doći i do otežanog disanja, bledila lica, drhtavice. Karakteristična je i tzv. gušavost, odnosno uvećanje tiroidne žlezde.

http://www.zvrk.co.yu/Mskola/zdravlje/jod/index.htm

[naca]

Veoma mali broj ljudi zna koliki je značaj joda za organizam
Bez joda ni mozak ne može da radi
Autor: Ranko Pivljanin | 04.09.2008. - 06:00

Mala napomena na pakovanjima kuhinjske soli da je taj najpoznatiji dodatak jelima jodiran prva je i, nažalost, često jedina informacija o jodu. Veoma mali broj ljudi zna šta to tačno znači i koliko je taj oligoelement bitan za funkcionisanje ljudskog organizma. Još manje njih je svesno da je jod neophodan za sazrevanje i razvoj mozga, nerava i moždanih struktura i da je njegov nedostatak najčešći pojedinačni uzrok psihičke zaostalosti u svetu.

Deficit joda uzrokuje poremećaj rada štitaste žlezde, izaziva gušavost, smanjenje radne sposobnosti, malokrvnost, poremećaj rada srca, probleme u reprodukciji potomstva, prevremene porođaje, pad koncentracije i sposobnosti učenja, a najteža komplikacija koju izaziva nedostatak joda u organizmu je endemski kretenizam. O svemu ovome bilo je reči na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda za pamćenje i posledice nedostatka joda za decu, trudnice i starije osobe koja je održana u turskom gradu Alanji prošle nedelje.
- Jod je neophodan za nastanak i pravilan rast i razvoj svih organa i tkiva, a naročito mozga, jer je osnovni gradivni element hormona štitaste žlezde i nedostatak joda je vodeći sprečivi pojedinačni uzrok teške umne i fizičke zaostalosti dece u svetu. Tako na nivou cele populacije nedostatak joda snižava ukupan koeficijent inteligencije (IQ) za 13,5 do 15 IQ bodova. Jod je jedan od najvažnijih hranljivih elemenata za razvoj neuronske mreže. Najvažnije je uzimanje dovoljne količine joda u trudnoći, tokom dojenja i do druge godine života, a posledice nedostatka joda u ovom periodu su trajne, nenadoknadive i neizlečive. Potrebe za odraslog zdravog čoveka je oko 150 mikrograma dnevno, a najviše ga ima u hrani morskog porekla, žumancu, mesu i mleku, jodiranoj soli i vodi koja sadrži prirodno rastvoren jod - kaže dr Slavica Dautović, pedijatar-endokrinolog i izvršni direktor Udruženja građana „Jod“ za borbu protiv nedostatka joda iz Novog Sada.
Kako ističe dr Dautović, Srbija nije primarno jodom deficitno područje, prvenstveno zahvaljujući zakonski obaveznom jodiranju soli koje je počelo sredinom prošlog veka.
- Postoje područja gde je hroničan deficit joda kao što su oblasti visokih venačnih planina (Alpi, Andi, Himalaji...) gde se ovaj oligoelemnt spira ledničkom erozijom. Kod nas je to bilo područje Kopaonika, dok se nije počelo sa jodiranjen soli. Svetska zdravstvena organizacija, UN i Unicef vode globalnu kampanju sa ciljem da iskorene bolesti izazvane usled nedostatka joda, a trenutno 13 zemalja sveta ima ozbiljne probleme s tim - kaže dr Dautović.
Problem je što se količina joda koji postoji na planeti ne nadoknađuje i ona se stalno smanjuje. Istovremeno, zbog trenda da se ne jede slana hrana smanjuje se unos jodirane soli, pa tako i dolazi do manjeg unosa tog neophodnog elementa.
Značaj joda na intelektualnu sposobnost, naročito dece, ističe dr Ranko Rajović, osnivač i izvršni direktor srpskog ogranka Mense, i napominje da ovo udruženje već nekoliko godina priprema projekta koji će omogućiti bolje iskorišćenje biološkog potencijala ljudskog mozga.
- Poznato je da koristimo 10 do 20 odsto sposobnosti mozga, a jednostavnim vežbama od treće do sedme godine možemo taj procenat znatno povećati. Osnov projekta je razvoj neuronske mreže koja će kasnije detetu omogućiti lakše učenje, koncentraciju i pamćenje. A poznato je da se osnova mreže formira tokom embrionalnog razvoja i tokom prvih nekoliko godina života kada jod igra veoma važnu ulogu - kaže dr Rajović.

Švajcarska i Japan nemaju problem
Neki naučnici su čak direktno doveli u vezu ekonomsku moć nacije sa unosom joda, a njihovi zaključci su bazirani na činjenici da su Japan i Skandinavske zemlje kao primeri ekonomskog uspeha istovremeno i zemlje sa najvećim prosečnim unosom joda po glavi stanovnika. Iako su zvanične procene da su dnevne potrebe za jodom između 150 i 300 mikrograma dnevno, istraživanja u Švajcarskoj sprovedena još pre 80 godina, navode da su dnevne potrebe u jodu kod dece mnogo veće, pa se nadoknada joda u ovoj zemlji sprovodi tabletama od tri i pet miligrama. Istovremeno, Japan je zemlja u kojoj je dnevni unos joda najveći u svetu, zahvaljujući velikoj zastupljenosti morskih plodova u ishrani. Njihovo ministarstvo zdravlja preporučuje da dnevni unos joda bude čak nekoliko miligrama (preko pet miligrama), a u japanskom priobalju prosečan dnevni unos joda je preko 14 miligrama. Ove preporuke su 30 puta veće od preporuka za dnevni unos joda u Evropi i SAD.

Otkriven slučajno
Jod je otkriven sasvim slučajno. Otkrio ga je 1811. Francuz Bernar Kurtoa, čiji otac je bio proizvođač i trgovac solju, to jest kalijum nitrata koji je tada činio osnovu puščanog punjenja. Kalijum nitrat se dobijao na obalama Normandije i Britanije sagorevanjem i ispiranjem pepala morskih algi, a ostaci su uništavani dodavanjem sulfarne kiseline. Kurtoa je jednom dodao previše sulfarne kiseline i dobio ljubičasto-ružičaste pare od kojih su se naknadnoj površini formirali tamnoljubičasti kristali. Naučnici su nastavili ispitivanja i dve godine kasnije objavljeno je otkriće nove supstance.

http://www.blic.co.yu/reportaza.php?id=55519

[naca]

Zaboravnost zbog manjka joda
04.Sep.2008, Izvor: RTS

Jedan od uzroka popuštanja pažnje je nedostatak joda u organizmu što može izazvati i teške poremećaje kod dece i odraslih. Nedovoljan unos usporava razvoj dece, a može smanjiti koeficijent inteligencije i do 15 odsto.
Kada izađe iz kuće, svaka peta žena ne zna da li je isključila peglu, a svaka osma misli da li je to učinila sa ringlom.
Oko 35 odsto muškaraca oslovi devojku imenom bivše, 92 odsto ljudi ne zapamti kako se zove čovek sa kojim su se upravo upoznali.
Svakog dana 6 odsto dece ostane duže u obdaništu jer su roditelji zaboravili da dođu po njih.
Svaki peti čovek četvrtkom se raduje što je sutra subota, a 15 odsto ljudi se svakog dana vrati da proveri da li su zaključali vrata.
U svakom momentu 26 odsto vozača zaboravi gde je parkiralo automobil.
Ovo su samo neki nezvanični podaci koji ukazuju na pad pažnje, a krivac je manjak joda u organizmu.
Na ovaj problem danas upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, ali i MENSA.
O problemu nedostatka joda u našim organizmima ukazano je na prvoj Međunarodnoj konvenciji o značaju joda koju je u turskom gradu Alanji organizovalo Udruženje za borbu protiv nedostatka joda iz Novog Sada u saradnji sa MENSOM Srbije i turskim stručnjacima.
Nedostatak joda usporava psihosomatski razvoj dece i smanjuje koeficijent inteligencije i do 15 odsto.

"Mi koristimo svega 10 možda i do 20 odsto našeg biološkog potencijala. Možemo mnogo više, a to upravo zavisi od najranijih godina života, znači od neuronske mreže, a ona opet zavisi od embrionalnog razvoja tih godina života, znači od joda", istakao je Ranko Rajović iz udruženja MENSA.
Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je dva puta nedeljno na trpezu izneti morsku ribu ili u toku dana uzeti 10 grama kuhinjske soli.
Joda ima u morskim plodovima, koštunjavom voću i žitaricama, a nedostatak se nadoknađuje i upotrebom jodirane soli.
"Drugi oblici unosa soli su tablete joda, međutim ovakve preparate ne treba unositi u organizam bez konsultacije lekara. Dnevne potrebe joda su vrlo male svega 150 do 200 mikrograma", rekla je doktorka Slavica Dautović iz Udruženja za borbu protiv nedostatka joda.
Na kraju, važno je istaći da jod nije važan samo za preživljavanje već i za kvalitetan život.

RTS