Tema: Prva žena invalid, iz Srbije, u pohodu na najviši vrh Evrope

[Tia]

Savez za sport i rekreaciju invalida Beograda saopštio je danas da će organizovati visokogorsku ekspediciju na najviši vrh Evrope, planinu Elbrus, za prvu ženu invalida Danijelu Jovanović.

Jovanović (40) je rođena sa invaliditetom - bez obe šake i stopala sa deformitetom donje vilice, a u proteklom periodu osvojila je vrhove Stola, Rtnja, Midžora, Prokletija i Balkanskog poluostrva - Musala koji se nalazi u Bugarskoj, čime je i stekla uslov da bude prva žena invalid u pohodu na Elbrus.

Ona je sportom - atletikom, tenisom i košarkom počela da se bavi 2001. godine, a planinarstvom 2006. godine.

U okviru Projekta uključivanja osoba sa invaliditetom u rekreativne i sportske planinarske aktivnosti, za dve godine, prošla je sve psiho - fizičke treninge i testove u realnim planinarskim uslovima, kako bi bila spremna za ekspedicije na najviše vrhove.

Vrh Elbrus visok je 5.642 metara, nalazi na masivu Kavkaz u Rusiji, a u ekspediciji koja iz Beograda polazi 27. jula, osim Jovanovićke biće i trener Slobodan Stokić iz kluba Ekstremnih sportova "Pozitiv".

Ekspediciju organizuju Savez za sport i rekreaciju invalida Beograd i Klub Ekstremnih sportova "Pozitiv", pokrovitelji je Sekretarijat za sport i omladinu Beograda, a cilj je promocija jednakosti, prava i sloboda osoba sa invaliditetom.

Izvor:http://vesti.krstarica.com/?rubrika=aktuelno&sifra=f33892d48b602bab5603b505f71493bc&dan=04&mesec=07&godina=2008


SVAKA JOJ CAST
 

[Asja]

A ja se gnjavim i mislim kako cu kod zubara koji je 100 metara od moje kuce, sada kada sam procitala Danijelinu pricu, dodje me stid.

[Asja]

Bila kod zubara....ja.

[Tia]

Svaka cas Asja !

I znam kako je, Mont Everest je nekad i susedna soba, susedna ulica ....
I ceo zivot imamo neke Monte Evereste na koje se pentramo !

 

[Asja]

Данијела креће у освајање Елбруса

Иако инвалид без стопала и шака, Данијела Јовановић сутра креће у освајање највишег врха Европе


Данијела Јовановић (40) из Београда је жена ведрог духа, која спортом савладава животна искушења. Иако рођена без стопала и шака, тренира атлетику, тенис и кошарку, а сутра креће у поход на највиши врх Европе – Елбрус на Кавказу.

Уколико успе да освоји врх који је виши од 5.000 метара, биће прва жена са инвалидитетом у свету која се попела на толику висину. Како каже, циљ ове експедиције је и да својом вољом, снагом и истрајношћу буде промотор једнакости, права и слобода особа са инвалидитетом у земљи и свету.

Детињство је провела у хранитељским породицама и Дому за ментално недовољно развијене особе у Сремчици. Од 2003. године станује у самосталној заједници која је пројекат невладине организације САПИ за осамостаљивање особа за инвалидитетом. У „планинарске воде” упловила је 2006. године.

– Све је почело када смо пре две године били на излету на Авали и тамо упознали тренера Слободана Стокића. Показали су нам основе планинарске вештине, а ја сам била нарочито одушевљена. То су приметили и тренери, па су ме питали да ли можда и ја желим да се опробам – прича Јовановићева.

Даље се све одвијало као на траци. Данијела је, под будним тренерским оком, почела да савладава основе пењања на планине, а ускоро су уследили и резултати. Тара, Рипањ, Велики сто, па Витуша и Мусара у Бугарској, планине су на чије врхове је ова храбра жена успела да се испење. Ипак, није било мало лако...

– Срећом, имам доброг тренера који ме је постепено уводио у тајне планинарења. Најпре сам савладала основне кораке, као што је пружање прве помоћи и паковање ранца. Занимљиво ми је и то што сам научила да се, због безбедности, на врху планине увек морају наћи макар три особе – рекла је Данијела додавши да је страх осетила једино приликом освајања планине Велики сто, када се уплашила од јаког ветра, али и тај страх је ускоро превазишла.

Врх Елбрус на Кавказу налази се у Кабардино-Балкаријској Републици на југу Русије, висине је 5.642 метра, а Данијела се до сада није пела ни на једну планину вишу од 3.000 метара. Према речима Слободана Стокића, њеног тренера, једини проблем евентуално би могла да представља аклиматизација на велику надморску висину.

– С обзиром на то да још није имала походе на оволику висину, могуће је да ће јој бити потребно неко време да се навикне. Прошле године освојио сам Елбрус и нисам имао никаквих проблема, па се надам да ће јој моје искуство бити од помоћи. На Кавказу, иначе, није необично да се време мења на сваких пет, шест дана, али, ако је судити по дугорочној временској прогнози, не би требало да имамо проблема са те стране – истакао је Стокић.

Психофизички тренинзи и тестови којима је Данијела била подвргнута у протекле две године огледали су се у систематским припремама у реалним планинарским условима, као и на тренинзима под надзором тренера у изванредним условима Спортског центра Војне академије у Београду.

Експедиција креће на пут сутра, а свечани испраћај ће бити организован у 12 сати на платоу испред Храма Светог Саве.

Д. Вукотић
[објављено: 26/07/2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Danijela-krece-u-osvajanje-Elbrusa.sr.html

[carpe diem]

Kako napreduje Daijela i njen tim mozete pratiti i preko ovog sajta:
http://www.pozitiv-club.net/Home1.html

Prica o Danijeli je izasla i na ovom americkom sajtu
www.mounteverest.net/news.php?id=17397

zaista sjajno...
posle Danijeline price, show programi tipa beyondboundaries su smesni...
bravo 

[sumonja]

Danijela Jovanovic je osvojila vrh Evrope Elbrus u 9 sati po lokalnom vremenu. Ovo je istorijski događaj bez premca.

Ono što bih ja ovde dodala su detalji koji su malo poznati, a dala bih i neke svoje zaključke iz svega.

Pre svega i najvažnije je da je Danijela sama napravila svoje životne izbore i odluke. Njen uspeh je mnogo, mnogo više od alpinističkog podviga, koji je već sam po sebi izuzetan. Njen uspeh je u inkluziji, pravoj i ostvarenoj, u ostvarenju njene želje u motivu za sve ostale da se ohrabre - da izađu, da se ne okreću u nazad.


Ekspedicija je svojevrsni primer dobre prakse u oblasti inkluzije osoba sa intelektualnim teškoćama u sferi sporta čime je dat putokaz mnogima koji su to želeli ali do sada nisu uspeli. Rezultat je timskog i sinhronizovanog rada sa vrsnom i iskusnom ekipom Saveza za sport i rekreaciju invalida Beograda (info: http://www.ssrib.org.yu/) i Kluba ekstremnih sportova "Pozitiv" (info: http://www.pozitiv-club.net/vest%20EL%20-%2013.html)


Osvajanje Elbrusa je njena druga herojska odluka u životu i u skladu sa njenom upornošću uspešno završena.

Ono što je kod nje posebno je da ima uvek jasan, definisan cilj. Ono što je sledeće obuka za vozača, nastavak počete obuke za računare i još mnogo toga.

Pre četiri godine donela je svoju prvu herojsku odluku da se, sa svojim prijateljima i štićenicima Doma Sremčice odvaži i otisne u jedan potpuno novi i nepoznati svet - život u zajednici koji je u Srbiji predstvaljao prvi revolucionarni preokret u sferi usluga iz socijalne zaštite (info: http://www.downsindrom.org.yu/zajednice.htm. Taj korak je predstavljao inkluziju u otvorenu zajednicu - prvi praktični projekat ove vrste do sada. U toku projekta "Deinstitucionalizacija osoba sa intelektualnim teškoćama u zajednice stanovanja" (info: http://www.downsindrom.org.yu/download/BROSURA_ovo.pdf Danijela je nadogradila svoje veštine do frapantnog nivoa. Naučila je vremenom uz stručnjake i asistente u projektu samostalno da kuva, da se kreće po gradu bez pratioca, da pomaže ukućanima u svemu, da se intenzivno bavi sportom, da stiče nova saznanja i donosi samostalno sve odluke o svom životu i da analizira situacije. Sve ovo je rezultiralo  izuzetnom veštinom samozastupanja tako da je bila pored stručnjaka pozivana na učešće na mnogim seminarima i konferencijama kako u Srbiji tako i u okruženju. Sa ostalim korisnicima iz projekta održala je i kratku prezentaciju svojih utisaka i zaključaka u okviru I Međunarodne konferencije za život u zajednici (info: I Međunarodnoj konferenciji posvećenoj "Stanovanju uz podršku").
Rezultati projekta Stanovanja uz podršku su bili izuzetni zahvaljujući stručnjacima i korisnicima koji su funkcionišu u porodičnoj atmosferi ali istovremeno i po  strogo propisanim svetskim standardima standardima.

Zahvaljujući trudu i radu kao i dobrim postignućima svih aktera projekta Društvo za pomoć osobama sa Down sindromom Srbije je primljeno u punopravno članstvo Evropske koalicije za život u zajednicama, nešto kasnije je takođe primljeno i u stalno članstvo Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.
Svaki od korisnika je dao neverovatan doprinos projektu ali dugoročno gledano životu svih osoba sa invaliditetom u budućnosti u Srbiji.
 
Deo stručnog tima koji je vodio projekat Stanovanja uz podršku Društvo za pomoć osobama sa Down sindromom Srbije dobio je zadatak da isti model preslika na miljeu cele Srbije  u čemu su im se pridružili i drugi stručni timovi iz drugih oblasti. Oformljena je Asocijacija za promovisanje inkluzije API Srbije i po isteku prijekta Stanovanje uz podršku od strane Društva svu i jednaku brigu i vođenje preuzela je API Srbije. API Srbije je dobila punopravno članstvo u Evropskoj koaliciji za život u zajednicama ECCL. No Društvo i dalje vodi delom brigu o korisnicima projekta koji su i članovi društva te se mnoge aktivnosti sprovode kroz Društvo - ponajviše sportske http://www.downsindrom.org.yu/sport.htm.
Korisnici i članovi Društva su osvojili mnoge medalje i priznanja. Danijela je proglašena sportistom prošle godine - sigurna sam da će to priznanje poneti i ove godine.

Odjeci svih ovih važnih događanja su samo delom prikazani i prikupljeni http://www.downsindrom.org.yu/pressclips.htm.

Nadam se da će se ostvariti do kraja inicijativa pokrenuta pre par godina - "Društvo za sve inicijative - Srbija". Cilj inicijative je da se sprovede program Stanovanja uz podršku na celoj teritoriji Srbije. Danas ima daleko više projekata iz oblasti deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije ali se iskreno nadam da će se ići nadalje i da će ciljevi biti ostvareni.


Ne ona nije želela da uđe u istoriju iako jeste, ona je ostvarila svoju želju da živi život. To nije sebična želja naprotiv, Danijela kao vrlo empatična i ostvarivanjem svog sna otvorila je najšire puteve do sada za ostvarivanje snova nebrojenih hiljada ljudi, njihovih porodica. Učinila je korak za našu decu sa smetnjama u razvoju za sve osobe sa intelektualnim teškoćama, za sve osobe sa invaliditetom uopšte. I nije razmišljala o dijagnozama, o strahu. Pokazala je da je moguće. J

Šta dalje reći...

U ovom trenutku se može pomenuti i proces rane intervencije i osposobljavanja dece sa smetnjama u razvoju i OSIT. Bez obzira na vreme kada se počne sa procesom osposobljavanja, nikada nije kasno za postizanje boljih rezultata. Što pre  to bolje od prvog bebinog dana. Na sreću čini mi se da se vremena menjaju te ima mnogo više roditelja koji su informisani o važnosti rane intervencije,... ali sve to sa druge strane nije još dovoljno, još su u kućama, još izolovani bez razloga. I ako postoji razlog brojniji sa svojim udruženim problemima pre mogu rešiti probleme. Ima mnogo primera loših iskustava kojima je osnovni razlog rođenje deteta sa smetnjama u razvoju od problema u porodici do gubitka posla koji je zakonski regularan ali ne i  ljudski prihvatljiv. Biće ih još ali vremena se menjaju ...

Danijelin primer daje i odgovor svima bliskim i u okruženju deteta sa smetnjama u razvoju - da li i zašto je potrebna rana intervencija (info:http://www.downsindrom.org.yu/rana_intervencija.htm), da li su potrebni tretmani sa stručnjacima, da li stručnjaci treba da se usavršavaju, da li dete može napredovati i da li "vredi ulagati u njega", da li je potrebno povisiti prag tolerancije i empatije prema OSIT, da li treba edukovati članove porodice, roditelje, da li treba smanjiti strepnje vaspitača, učitelja, unaprediti i prilagoditi obrazovanje, da li i zašto treba sprovesti obaveznost elektronske inkluzije i elektronske pristupačnosti informacijama na Internetu - apsolutno DA.

Ne možemo nikada spoznati unapred ili pretpostaviti životni tok ili unapred odlučiti o mogućnostima deteta i njegovom budućem životu. O stanovanju uz podršku i inkluziji kao krajnjem cilju, pod uslovom detetovog zadovoljstva sobom - sutra, treba razmišljati dok je dete još malo i na svojevrstan način ga usmeravati. I kada dete dostigne svoje zrelo doba umeće, moći će da se odluči i krene putem svojih želja  skladu sa svojim mogućnostima. Bez obzira i ako se osposobljavanje dešava mnogo kasnije daleko su bolja postignuča deteta ili osobe u situacijama kada se detetu ili odrasloj osobi ponudi - pruži mogućnost da se sama odluči, da bude radno angažovana vredna, korisna i priznata od strane zajednice.

Mislim da bi zaključak mogao da bude
- Dete zna bolje on nas šta želi. Budimo samo blizu i pomozimo kada zatraži.
- da je vredan svaki uloženi trud i edukacija svih koji su u detetovom okruženju od skrininga, porodilišta
do poznog doba, i oni su jednako vredni i neodvojivi sa procesom osposobljavanja i edukacije deteta ili osobe sa invaliditetom
- da svaka osoba sa invaliditetom treba da ima podršku i partnere od porodice, stručnjaka i celokupne otvorene zajednice. Za svaki uspeh potreban je timski rad i međusobna podrška
- pozitivan stav u svemu i vera u boljitak.

Znam da nisam kratka, ne umem da budem kratka te Vas molim za razumevanje.
Molim Vas da navedene linkove ne shvatite kao reklamu bilo koje vrste već kao izvore informacija o stvarima o kojima se malo piše a potrebne su.

Zašto sve ovo pišem - zato što su većinom tekstovi  posvetili više mesta onim stvarima koji su bili iza Danijele pre osvajanje Elbrusa, istorijom, neadekvatno opisanom dijagnozom koja je najnebitnija (postoje i drugi opisivanja i načini dokazivanja činjeničnog stanja) -  a ne svim onim životnim stvarima, običnim i ispunjenim životom, ispred nje i zbog kojih je ona i imala želju da napravi istorijski korak. Volela bih da su je podržali u smislu budućeg života, podrške inkluziji iz koje proizilaze neverovatni rezultati pod uslovom da je sprovedena na pravi i ispravan način na svim nivoima, Da je više istaknuta svrha i neophodnost deinstitucionalizacije, prevencije institucionalizacije, uslova i potreba Danijelinog budućeg života kroz aktivnosti, vrednost i doprinos društvu. Da su objasnili običnim ljudima, roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom. Većinom se tekstovi pišu senzacionalistički bez osvrta na stvarne potrebe i suštinu. Eto zato ovo pišem u nadi da ću možda za malko uspeti da napravim ravnotežu . Jer svi mi  u stanju potrebe trebamo puno podrške za budući život.

Hvala.

Još jednom za kraj
DACO; HVALA TI U IME SVIH NAS I NAŠE DECE KOJIMA SI, SA SVOJIM PRIJATELJIMA I STRUČNIM TIMOVIMA, PROBILA PUT KA LEPŠEM I SREĆNIJEM ŽIVOTU! ŽELIM TAKOĐE SVIMA DA POŽELIM DA DOSEGNU SVOJE ELBRUSEVE.

Pozdrav Suzana

[sumonja]

B R A V O !

Danijela Jovanovic je osvojila vrh Evrope Elbrus 09.avg 2008.godine  u 9 sati po lokalnom vremenu. Vrh Elbrus se nalazi u masivu Kavkaza u Rusiji.
Ovo je istorijski događaj bez premca.

Izvor informacije i dole prikazane slike  Klub ekstremnih sportova "Pozitiv" http://www.pozitiv-club.net/vest%20EL%20-%2013.html



Pre svega i najvažnije je da je Danijela sama napravila svoje životne izbore i odluke. Njen uspeh je mnogo, mnogo više od alpinističkog podviga, koji je već sam po sebi izuzetan. Njen uspeh je u inkluziji, pravoj i ostvarenoj, u ostvarenju njene želje u motivu za sve ostale da se ohrabre - da izađu, da se ne okreću u nazad.


Ekspedicija je svojevrsni primer dobre prakse u oblasti inkluzije osoba sa intelektualnim teškoćama u sferi sporta čime je dat putokaz mnogima koji su to želeli ali do sada nisu uspeli. Rezultat je timskog i sinhronizovanog rada sa vrsnom i iskusnom ekipom Saveza za sport i rekreaciju invalida Beograda (info: http://www.ssrib.org.yu) i Kluba ekstremnih sportova "Pozitiv" (info: http://www.pozitiv-club.net/vest%20EL%20-%2013.html)


Osvajanje Elbrusa je njena druga herojska odluka i uspeh u životu.

Ono što je kod nje posebno je da ima uvek jasan, definisan cilj. Ono što je sledeće obuka za vozača, nastavak počete obuke za računare i još mnogo toga.

Pre četiri godine donela je svoju prvu herojsku odluku da se, sa svojim prijateljima i štićenicima Doma Sremčice odvaži i otisne u jedan potpuno novi i nepoznati svet - život u zajednici koji je u Srbiji predstvaljao prvi revolucionarni preokret u sferi usluga iz socijalne zaštite (info: http://www.downsindrom.org.yu/zajednice.htm#prvafaza. Taj korak je predstavljao inkluziju u otvorenu zajednicu - prvi praktični projekat ove vrste do tada. U toku projekta "Deinstitucionalizacija osoba sa intelektualnim teškoćama u zajednice stanovanja" (info: http://www.downsindrom.org.yu/download/BROSURA_ovo.pdf Danijela je nadogradila svoje veštine do frapantnog nivoa. Naučila je vremenom uz stručnjake i asistente u projektu samostalno da kuva, da se kreće po gradu bez pratioca, da pomaže ukućanima u svemu, da se intenzivno bavi sportom, da stiče nova saznanja i donosi samostalno sve odluke o svom životu i da analizira situacije. Sve ovo je rezultiralo  izuzetnom veštinom samozastupanja tako da je bila pored stručnjaka pozivana na učešće na mnogim seminarima i konferencijama kako u Srbiji tako i u okruženju. Sa ostalim korisnicima iz projekta održala je i kratku prezentaciju svojih utisaka i zaključaka u okviru I Međunarodne konferencije za život u zajednici (info: http://www.downsindrom.org.yu/zajednice.htm#danas, http://www.downsindrom.org.yu/download/STANOVANJE_UZ_PODRSKU_U_SRBIJI.pdf

Rezultati projekta Stanovanja uz podršku su bili izuzetni zahvaljujući stručnjacima i korisnicima koji su funkcionišu u porodičnoj atmosferi ali istovremeno i po  strogo propisanim svetskim standardima standardima.

Zahvaljujući trudu i radu kao i dobrim postignućima svih aktera projekta Društvo za pomoć osobama sa Down sindromom Srbije je primljeno u punopravno članstvo Evropske koalicije za život u zajednicama, nešto kasnije je takođe primljeno i u stalno članstvo Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.
Svaki od korisnika je dao neverovatan doprinos projektu ali dugoročno gledano životu svih osoba sa invaliditetom u budućnosti u Srbiji.
 
Deo stručnog tima koji je vodio projekat Stanovanja uz podršku Društvo za pomoć osobama sa Down sindromom Srbije dobio je zadatak da isti model preslika na miljeu cele Srbije  u čemu su im se pridružili i drugi stručni timovi iz drugih oblasti. Oformljena je Asocijacija za promovisanje inkluzije API Srbije i po isteku prijekta Stanovanje uz podršku od strane Društva svu i jednaku brigu i vođenje preuzela je API Srbije. API Srbije je dobila punopravno članstvo u Evropskoj koaliciji za život u zajednicama ECCL. No Društvo i dalje vodi delom brigu o korisnicima projekta koji su i članovi društva te se mnoge aktivnosti sprovode kroz Društvo - ponajviše sportske http://www.downsindrom.org.yu/sport.htm u saradnji i uz veliku podršku Saveza za sport i rekreaciju invalida Beograda.
Korisnici i članovi Društva su osvojili mnoge medalje i priznanja. Danijela je proglašena sportistom prošle godine - sigurna sam da će to priznanje poneti i ove godine.

Odjeci svih ovih važnih događanja su samo delom prikazani i prikupljeni http://www.downsindrom.org.yu/pressclips.htm.

Prepoznata je potreba za postojanjem ovakvih vrsta programa od strane institucija i stvorena je inicijativa "Društvo za sve inicijative - Srbija". Cilj inicijative je da se sprovede program Stanovanja uz podršku na celoj teritoriji Srbije. Danas ima daleko više projekata iz oblasti deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije iiskreno nadam da će se ići nadalje i da će ciljevi biti ostvareni.

Danijela nije želela da uđe u istoriju iako jeste, ona je ostvarila svoju želju da živi život. To nije sebična želja naprotiv, Danijela kao vrlo empatična i ostvarivanjem svog sna otvorila je najšire puteve do sada za ostvarivanje snova nebrojenih hiljada ljudi, njihovih porodica. Učinila je korak za našu decu sa smetnjama u razvoju za sve osobe sa intelektualnim teškoćama, za sve osobe sa invaliditetom uopšte. I nije razmišljala o dijagnozama, o strahu. Pokazala je da je moguće.


Šta dalje reći...

U ovom trenutku se može pomenuti i proces rane intervencije i osposobljavanja dece sa smetnjama u razvoju i OSIT. Bez obzira na vreme kada se počne sa procesom osposobljavanja, nikada nije kasno za postizanje boljih rezultata. Što pre  to bolje od prvog bebinog dana. Na sreću čini mi se da se vremena menjaju te ima mnogo više roditelja koji su informisani o važnosti rane intervencije,... ali sve to sa druge strane nije još dovoljno, još su u kućama, još izolovani bez razloga. I ako postoji razlog brojniji sa svojim udruženim problemima pre mogu rešiti probleme. Ima mnogo primera loših iskustava kojima je osnovni razlog rođenje deteta sa smetnjama u razvoju od problema u porodici do gubitka posla koji je zakonski regularan ali ne i  ljudski prihvatljiv. Biće ih još ali vremena se menjaju ...

Danijelin primer daje i odgovor svima bliskim i u okruženju deteta sa smetnjama u razvoju - da li i zašto je potrebna rana intervencija , da li su potrebni tretmani sa stručnjacima, da li stručnjaci treba da se usavršavaju, da li dete može napredovati i da li "vredi ulagati u njega", da li je potrebno povisiti prag tolerancije i empatije prema OSIT, da li treba edukovati članove porodice, roditelje, da li treba smanjiti strepnje vaspitača, učitelja, unaprediti i prilagoditi obrazovanje, da li i zašto treba sprovesti obaveznost elektronske inkluzije i elektronske pristupačnosti informacijama na Internetu - apsolutno DA.

Ne možemo nikada spoznati unapred ili pretpostaviti životni tok ili unapred odlučiti o mogućnostima deteta i njegovom budućem životu. O stanovanju uz podršku i inkluziji kao krajnjem cilju, pod uslovom detetovog zadovoljstva sobom - sutra, treba razmišljati dok je dete još malo i na svojevrstan način ga usmeravati. I kada dete dostigne svoje zrelo doba umeće, moći će da se odluči i krene putem svojih želja  skladu sa svojim mogućnostima. Bez obzira i ako se osposobljavanje dešava mnogo kasnije daleko su bolja postignuča deteta ili osobe u situacijama kada se detetu ili odrasloj osobi ponudi - pruži mogućnost da se sama odluči, da bude radno angažovana vredna, korisna i priznata od strane zajednice.

Mislim da bi zaključak mogao da bude
- Dete zna bolje on nas šta želi. Budimo samo blizu i pomozimo kada zatraži.
- da je vredan svaki uloženi trud i edukacija svih koji su u detetovom okruženju od skrininga, porodilišta
do poznog doba, i oni su jednako vredni i neodvojivi sa procesom osposobljavanja i edukacije deteta ili osobe sa invaliditetom
- da svaka osoba sa invaliditetom treba da ima podršku i partnere od porodice, stručnjaka i celokupne otvorene zajednice. Za svaki uspeh potreban je timski rad i međusobna podrška
- pozitivan stav u svemu i vera u boljitak.

Znam da nisam kratka, ne umem da budem kratka te Vas molim za izvinjenje. Svakako još ima puno toga... 
Molim Vas da navedene linkove ne shvatite kao reklamu bilo koje vrste već kao izvore informacija o stvarima o kojima se malo piše, a mislim da su potrebne.

Zašto sve ovo pišem -  Jer svi u stanju potrebe trebamo puno podrške za budući život. Želela sam da napišem nešto više što bi doprinelo daljem kvalitetnom Danijelinom životu, kao i svih sadašnjih i budućih korisnika programa deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije. Oni teku paralelno i jednako su važni.

Hvala.

Još jedno za kraj

Povratak članova ekspedicije će biti 19.avg 2008.

DACO; HVALA TI U IME SVIH NAS I NAŠE DECE KOJIMA SI, SA SVOJIM PRIJATELJIMA , STRUČNIM TIMOVIMA DONATORIMA I SVIMA KOJI SU PREPOZNALI PRIMERE DOBRE PRAKSE, PROBILA PUT KA LEPŠEM I SREĆNIJEM ŽIVOTU! ŽELIM TAKOĐE SVIMA  DA DOSEGNU SVOJE ELBRUSEVE.

Pozdrav Suzana

Dopuna, Sklerozica:
Svi linkovi iz ove poruke su "ugašeni" zbog konstantih grešaka koje je generisao forum za ovu temu.

[Tia]

DACO; HVALA TI U IME SVIH NAS I NAŠE DECE KOJIMA SI, SA SVOJIM PRIJATELJIMA I STRUČNIM TIMOVIMA, PROBILA PUT KA LEPŠEM I SREĆNIJEM ŽIVOTU! ŽELIM TAKOĐE SVIMA DA POŽELIM DA DOSEGNU SVOJE ELBRUSEVE.

Upravo to i ja mislim! SVAKA CAST I HVALA!!!

[smerkur]

Svaka cast za Dacu i sve oko nje!!!!!!!!!!!++

[naca]

Danijela Jovanović stigla u Beograd
19. Avgust 2008 | 20: 41
Izvor : Beta
Danijela Jovanović, prva žena sa invaliditetom u svetu koja je osvojila najviši vrh Evrope Elbrus na Kavkazu, doputovala je u Beograd.



"Kad sam stigla na vrh nisam verovala da sam uspela da se popnem. Nije bilo teško", kratko je rekla Jovanović novinarima po dolasku na beogradski aerodrom i nakon tih reči počela da plače.

Danijela je sa trenerom u okviru ekspedicije "Elbrus 2008" u nedelju, 10. avgusta osvojila kakvakski vrh visok 5.642 metra. Njen trener Slobodan Stokić rekao je da su se popeli na najviši vrh Evrope u ime svih osoba sa invaliditetom.

Prema njegovim rečima, završni uspon nije bio težak, jer su imali mnogo dana za adaptaciju na nove uslove. "Sam vrh Elbrus je težak za osvajanje, ne zbog uspona nego zato što je na njemu ugašen vulkan, pa još ima isparenja. Koncentracija
vazduha je kao da smo bili na visini većoj od 6.000 metara", kazao je Stokić.

Dodao je da je ta ekpedicija bila odličan test za Danijelu, jer je pokazala da je ona psiho-fizički spremna za još veće uspone. Stokić je najavio da će u januaru sledeće godine pokušati da osvoje najviši vrh Anda u Južnoj Americi.

Gradski sekretar za sport Slobodan Kreclović je u ime beogradske uprave cestitao Danijeli i najavio da će grad nastaviti da pomaže osobe sa invaliditetom kao i da će posle "Olimpijade" biti uz "Paraolimpijce" u Pekingu.

Danijela Jovanović rođena je 1968. godine, sa teškim oblikom invaliditeta - nedostatkom obe šake i stopala kao i deformitetom donje vilice. Sportom je počela da se bavi 2001. godine.

Trenira atletiku, tenis i košarku, a planinarstvom se bavi od 2006. godine. U proteklom periodu osvojila je Stol, Rtanj, Midžor i Prokletije, kao i najviši vrh Balkanskog poluostrva, Musala (2.954 metara), koji se nalazi u Bugarskoj.

Ekspediciju "Elbrus 2008" su organizovali Savez za sport i rekreaciju invalida Beograda i Klub ekstremnih sportova "Pozitiv".

http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=27882

[naca]

Krov Evrope, pa to mi je tek početak
Autor: Zorica Lazarević | Foto:Goran Sivački | 22.08.2008. - 09:22



Trideset šest godina je čekala da počne da otkriva život, a onda je u njega krenula krupnim koracima i nije dozvolila da je činjenica da nema šake i stopala u tome omete. Za samo četiri godine, Danijela Jovanović je naučila da se snalazi sama u kući i na ulici, igra stoni tenis i tenis, pliva, a nedavno je iza sebe ostavila 5.640 metara najvišeg vrha Evrope.

Željna znanja, ova hrabra žena ne prestaje da sanja o novim izazovima i bez žala zbog „izgubljenih“ godina u Domu za osobe ometene u razvoju, živi punim plućima.
- Od kad sam izašla iz Doma za osobe sa posebnim potrebama U Sremčici ne mirujem. Pre šest godina, kad sam prvi put otišla na more, nisu mogli da me izbace iz vode. Tada sam zapravo počela da živim. Naučila sam da plivam, ali što je još važnije, shvatila sam da mogu da ostvarim sve ono o čemu sam godinama maštala - priča stalno nasmejana Danijela.
Stan u Bulevaru JNA, u kojem Danijela živi sa još četiri osobe sa invaliditetom, miriše kao Botanička bašta. Roze orhideje stoje na stolu u dnevnoj sobi, a na trpezarijskom stolu je buket crvenih ruža. Sve je „pod konac“ kao u najskupljem hotelu, a cimeri su konstantno veseli. Kako kažu, podelili su kućne poslove i odlično funkcionišu.Svaki Danijelin uspeh doživljavaju kao da je njihov san ostvaren.
Kad je Slobodan Stokić saopštio da joj je trener Aleksandar Ćurčić uplatio časove vožnje, Danijelinoj sreći nije bilo kraja i nastalo je opšte slavlje.
- Ne mogu da verujem! Vožnja kolima je nešto u čemu zaista uživam. Stalno sanjam da vozim „juga“. Jedan lakat stavim na prozor dok drugom rukom vozim - priča Danijela kroz suze i smeh iako to nije njena jedina želja.
Ova, nadasve jaka žena, samo što se vratila sa Kavkaza, zacrtala je sebi novi cilj da mora što pre da progovori engleski.
- Dok smo putovali kroz Rusiju osećala sam se kao mutava. Sve što su me pitali sam razumela, ali nisam umela da im odgovorim i zato ću sada pre svega da se „bacim“ na engleski - kaže Danijela dok služi kafu.

Potrebna pomoć
Danijela Jovanović je zajedno sa svojim prijateljima izašla iz Doma zahvaljujući programu koji je započela nevladina organizacija SAPI, čiji je cilj promovisanje inkluzije u Srbiji, tako što će se osobama sa posebnim potrebama omogućiti život van institucije. Ovaj program je finansijski ugrožen, zbog čega je sudbina svih onih koji su započeli nov život u zajednicama, do daljnjeg neizvesna.

Roditelje upoznala sa 19 godina
Danjelina najveća podrška pored dečka Miodraga, pruža porodica.
- Sama sam ostvarila kontakt sa roditeljima 1987. godine, kad sam na zdravstvenoj knjižici koju su oni redovno overavali, videla adresu na kojoj sam prijavljena. Pitala sam u Domu da li tu žive moji roditelji i kad su mi potvrdno odgovorili, prelomila sam i poslala pismo. Od tada smo stalno u kontaktu i divno se slažemo. Mnogo ih volim. Pored roditelja imam brata i sestru i njihovu decu. - kaže Danijela.
 

http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=53961

Dopuna, Sklerozica:

Svi linkovi iz prethodnih poruka su "ugašeni" zbog konstantih grešaka koje je generisao forum za ovu temu.

[naca]

Danijela Jovanović osvaja i Akonkagvu
Autor: Beta | 04.09.2008. - 22:32

Danijela Jovanović, prva osoba sa invaliditetom koja se u avgustu popela na najviši vrh Evrope Elbrus danas je najavila pokušaj osvajanja vrha Akonkagvu.

Trener Danijele Jovanović Slobodan Stokić rekao je na današnjoj proslavi povodom osvajanja Elbrusa, da će uskoro početi pripreme za Južnu Ameriku i Ande, odnosno Akonkagvu, vrh visok 6.962 metra, navodi se u saopštenju organizatora svečanosti.
Danijela Jovanović rekla je da je uverena da će i ostali ljudi sa psihofizičkim teškoćama nametnuti društvu svoje potrebe i talente.
Asocijacija za promovisanje inkluzije izrazila je nadu da će nadležni gradski sekretarijati, kao do sada, imati sluha i pružiti pomoć, ne samo Danijeli u njenim sportskim pohodima, već i ostalim ljudima sa psihofizičkim teškoćama.

Izvor Blic- sport