Beograd
„Blic” upoređuje gradove Stokholm i Beograd
Bez sluha za posebne potrebe
Autor: Ivan Mišković | 04.10.2008. - 09:03
Švedska prestonica Stokholm ima cilj da do 2010. godine postane najdostupniji grad za osobe sa posebnim potrebama. Zato se od 1999. godine, kad je ovaj projekat zvanično počeo, sprovode brojni projekti koji, prvenstveno slepim i osobama u kolicima, treba da olakšaju život i da umesto kao pacijenti žive kao i ostali zdravi građani.
Koliko se Stokholm ozbiljno bavi svakodnevnim problemima osoba sa posebnim potrebama govori i podatak da je u ove projekte uključeno čak 14 agencija iz različitih sektora, a od 2000. godine na snazi je akcioni plan koji se zove “Od pacijenta do građanina”.
Nastavak teksta ▼
Jedna od najangažovanijih je Sara Malm iz Gradske uprave Stokholma, zadužena za saobraćajnu administraciju.
Trenutno, ipak, ni Stokholm kao glavni grad jedne od najbogatijih zemalja sveta nije savršen. Sara Malm priznaje da ima još mnogo posla da se uradi. Završetak ovog procesa podrazumeva da sve zgrade budu dostupne osobama sa posebnim potrebama, kao i vozila javnog prevoza. Trenutno, ni zgrada parlamenta u strogom centru grada nije dostupna, kao ni većina fakulteta ni škola.
- Mislim da smo dosta napredovali i da će naša prestonica zaista biti za primer kad je reč o potrebama osoba sa invaliditetom. Ove godine napravljene su izmene u zakonu na koji način je dozvoljeno graditi zgrade. Imamo za cilj da sve muzeje i pozorišta učinimo dostupnim za slepe osobe i one u kolicima - ističe Sara Malm.
Važnost dostupnosti svih objekata među prvima uvideli su vlasnici najvećeg lanca hotela u Skandinaviji „Skandik“. Oni su to shvatili kao dužnost i zadovoljenje potreba svih njihovih gostiju, ali i kao mogućnost uvećanja profita, jer je starih i osoba sa invaliditetom svake godine sve više. Trenutno oko 12 odsto ukupnog broja populacije u Švedskoj ima neki od nedostataka koji ih svrstavaju u ovu grupu. Zato su sve hotele opremili posebnim liftovima i odgovarajućim sobama za ovu grupu gostiju.
Za razliku od hotelijera vlasnici radnji u Stokholmu još nisu shvatili koliko je bitno da prilagode prilaze njihovim objektima, jer na taj način povećavaju i mogućnost zarade. Jedan od prvih koji je instalirao automatska ulazna vrata i šaltere čija se visina podešava u skladu sa potrebama slabovidih i osoba u kolicima je Jan Virstrom, vlasnik radnje “Virstroms Jarn&Farg”.
- Jeste da je koštalo, ali se ova investicija isplati. Moja radnja treba svima da bude dostupna, što je pitanje i etike i finansija, ali i poverenja potrošača - smatra Jarn Virstrom.
Poređenje Beograda i Stokholma ne ide u prilog srpskoj prestonici. Na periferiji našeg glavnog grada gotovo da ništa nije urađeno kad je reč o dostupnosti ulica i objekata, dok su u centru grada učinjeni izvesni pomaci.
Rampe koje osobama u kolicima omogućavaju da uđu u zgrade postavljene su na ulazima nekoliko pošta, na ulazu u Pravni i Filološki fakultet i u nekoliko domova zdravlja. Ostale institucije su gotovo potpuno nedostupne.
Vukoman Bošković, predsednik Koordinacionog odbora gradskih invalidskih organizacija kao svetle primere izdvaja “Beogradsku arenu”, “Halu sportova” i “Sava centar”, gde su napravljene i rampe i odgovarajući toaleti za osobe sa invaliditetom.
- Gradski prevoz nam je nedostupan i dalje, autobuske stanice takođe, zatim i biblioteke, a od Slavije do Kalemegdana ne postoji nijedan javni toalet prilagođen našim potrebama. Problem su nam i preduboki slivnici i visoki trotoari - kaže Bošković za “Blic”.
Švedska iskustva u Beogradu
U Beogradu će od 12. do 17. decembra u „Sava centru“, u organizaciji ambasade Švedske i našeg Ministarstva za rad i socijalnu politiku, biti održana izložba najsavremenijih pomagala za osobe sa invaliditetom Instituta za asistivnu tehnologiju iz Stokholma. Planirani su i seminari u vezi sa integracijom osoba sa invaliditetom u normalne društvene tokove.
Blic
Tema: A sada, malo inostranstvo (Pročitano 5398 puta)